Fuzijom modnog dizajna, arhitekture, slikarstva, fotografije i muzike obradena je tema distorzije, menjanja obilika-izobličavanja ideje, pojma ili neke stvari. Da li ideja kada prođe kroz proces distorzije postaje nešto drugo, novo? Da li to nešto postoji samo u obliku u kom je predodređeno i nakon distorzije postaje ništa?

Dolazi se do toga da proces distorzije može dovesti do dve dijametralno suprotne stvari: nečega novog i ničega. Kako uopšte definisati novo ili ništa, kada je to nešto što nam je nepoznato?

Taj način razmišljanja primenjen je na geometriju kao osnovu svega. Geometrija i deformacija-suprotstavljanje pravilnog nepravilnom. Šta je to što dovodi do izobličavanja geometrije i da li je to uopšte moguće? Da li nakon distorzije geometrije nastaje nešto potpuno suprotno njoj-amorfno, nedefinisano ili pak deformacijom geometrije nastaje nova geometrija?

Pojam ničega kroz slikarstvo kao jedan od dva moguća ishoda distorzije je prikazan crnom bojom. nasuprot njemu, pojam novog je prikazan belom bojom. Zajedičko ovim pojmovima je nedefinisanost. Svetlosna skala izmedu te dve boje navodi na međuprostor u kom ništa postaje nešto ili obrnuto.

Tema menjanja oblika je metaforično prenesena na čoveka i njegovo unutrašnje bice. Sredina u kojoj je sve podložno izobličavanju i u kojoj sve može da promeni oblik, živa bića ne podležu zakonima materije. Zarobljen, prostorno ograničen, čovek je odraz i svedok okruženja u kom je sve izloženo promenama. Jedino čime on raspolaže je ono što se nalazi unutar njega, a što je na misaonom nivou. Da li distorzivna sredina dovodi do distorzije unutar čoveka?

Izložba se otvara 25. juna u 19h u Jevrejskoj Opštini Novi Sad. Detalje pogledajte na pozivnici za događaj ovde.