Ukoliko tragate za proverenom preporukom za čitanje Instagram profil @bukmarkic je prava adresa za vas. Filolog Marko Kovačević je pronašao sjajan način da predstavi knjige koje su vredne pažnje
Piše MILAN NIKOLIĆ
Njegov blog i Instagram profil @bukmarkic su dokaz da originalne i dobro realizovane ideje uvek nađu put do publike. Marko Kovačević je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu završio engleski jezik i književnost a poslednje dve godine svojih studija posvetio je izučavanju engleske i angloameričke književnosti. Svoju ljubav prema knjigama artikulisao je i online potvrđujući da za dobre stvari uvek ima zainteresovanih.
Tvoj blog posvećen knjigama prati veoma zanimljiv Instagram profil na koji korisnici ove mreže, sudeći po broju pratilaca, sjajno reaguju. Kako si došao na ideju da ga pokreneš?
Oduvek sam voleo da piskaram za sebe pa sam 2015. godine odlučio da pokrenem svoj blog sa književnim preporukama koji bi služio ne samo ljudima koji žele da pronađu nešto da pročitaju, nego i meni kao evidencija pročitanih knjiga i neka vrsta mog čitalačkog dnevnika. Ideja je zapravo bila da u svakom trenutku mogu da odem na svoj blog i vidim prikaz knjige koju sam pročitao pre, recimo, godinu dana i da se prisetim ako za tim ima potrebe. Instagram profil sam napravio nekoliko godina nakon bloga, i vrlo brzo je dobio hiljaditog pratioca. Tada sam shvatio da bi trebalo plasirati takav sadržaj i na Instagramu, i od tada sam se više posvetio toj društvenoj mreži.
Pronašao si način da knjige učiniš dodatno zanimljivim i da estetizujes ritual čitanja. To se jasno vidi po konceptu postova. Da li je to u epohi vizuelne komunikacije neophodno? Pronaći “udicu” sa se privuče i zadrži pažnja?
Ne mogu reći da je neophodno, ali kao i u svemu drugom u životu ako može da bude lepo, zašto ne bi bilo? Instagram je pre svega društvena mreža za fotografije, tako da je spajanje korisnog, kao što su čitalački saveti i predlozi i estetskog dosta dobra kombinacija. Verujem da su lepe fotografije i lepa estetika profila koji vam nešto preporučuje dosta bitna, ako ništa drugo, bar je motivišuće imati lepu fotografiju knjige i na taj način malo doprineti motivaciji da se čita.
Koliko ljudi iz tvog okruženja čitaju? Da li je stav da se sve manje čita zbog obilja drugih sadržaja istina ili predrasuda?
Moje okruženje je podeljeno, imam dosta ljudi oko sebe koji čitaju dobre i kvalitetne knjige i sa njima uvek jako volim da popričam o knjigama, ali isto tako imam i dosta ljudi koji ne čitaju. I u tome nema ništa loše, ne bi niko trebalo da se oseća loše ako ne čita. Književnost je dosta drugačija nego ranije, može se svašta naći na polici, tako da nije bitno da li čitate, već šta čitate ukoliko čitate. Upravo zbog te masovne produkcije ne mislim da se čita manje nego pre; zapravo mislim da ljudi čitaju mnogo više nego pre nekih desetak godina, ali je kvalitet toga šta se čita i izdaje dosta upitan.
Sa koliko godina si zavoleo čitanje?
Čitanje sam voleo od kako sam bio baš mali, znam da sam sa 7 ili 8 godina uglavnom kupovao dečije knjige umesto igračaka, tako da moja ljubav traje od tih dana. Detinjstvo i tinejdžerske dane sam provodio čitajući knjige za taj uzrast, ozbiljnije romane sam tek počeo da čitam na fakultetu, i to dosta zbog toga što sam izabrao književni smer na katedri za anglistiku pa sam imao priliku da naučim da pristupam knjigama na drugačiji način koji mi je i dan danas interesantan.
To je mnogo puta do sada objašnjeno ali na osnovu ličnog iskustva i kao filolog, kako bi opisao načine na koje nas književnost i čitanje uopšte oplemenjuju?
Oplemenjuju nas na malo drugačiji način nego što su to knjige radile nekim starijim generacijama. Kao što sam rekao, trenutno se izdaje sve i svašta, ali dobri romani će nas naučiti da oko nas žive različiti ljudi, da postoje različite kulture; pomoći će nam da zađemo u njih, da ih razumemo. Mislim da je u ovom trenutku to najveća moć knjige da poveća toleranciju prema različitostima, i da shvatimo da naša shvatanja i mišljenja možda nisu najtačnija, ili ako ništa drugo, da nisu jedina. Ukoliko pratite bilo kakve dodele nagrada (filmske, muzičke, književne), primetićete da dominira raznolikost kultura, seksualnosti, vera i koliko god donekle to bilo politizovano, bitno je da, bar na taj način, dođemo u kontakt sa tim i podignemo svest.
Tvoje tri preporuke našim čitateljkama za predstojeću jesen.
Za one koji vole dobre priče i kvalitetne knjige, preporučujem ‘’Svet po Garpu’’ koja je jedna ozbiljna knjiga napisana na jako pitak način. Za one koji hoće nešto malo kompleksnije i eksperimentalnije, a ujedno i srceparajuće, preporučujem ‘’Blizanačku trilogiju’’ o dva brata blizanca za vreme Drugog svetskog rata u jednom malom selu u Mađarskoj. Ako ste, pak, za nešto savremeno što uključuje neke aktuelne teme kao što su silovanje i ‘’šta je ćutala do sad’’, tu je roman ‘’Ljudska posla’’ Karin Tuil koji se čita u dahu.
Foto PRIVATNA ARHIVA
