Sigurno ste primetili da gotovo sve izdavačke kuće, biblioteke i knjižare imaju svoje Facebook i Instagram stranice na kojima se lako i brzo informišete o novinama, koje se odnose kako na nove naslove tako i na posebne akcije. Pored toga, mnogo je verovatnije da ćete pre spaziti novu knjigu pregledajući društvene mreže nego na sajtovima gorepomenutih domova literature ili još manje unutar njihovih prostora. To je jedan od osnovnih razloga zašto se brižno održavaju sajtovi biblioteka, izdavačkih kuća i knjižara, i njihovi profili na popularnim društvenim mrežama. Drugi osnovni razlog je da smo razvili sposobnost vizuelizacije svakog aspekta u svakodnevnici, samim tim će nas, prirodno, lakše privući nešto vizuelno upadljivo. Kao što će nam pre privući pažnju knjiga koja zadovoljava kriterijume našeg estetskog vrednovanja, odnosno ukusa, tako ćemo se lakše odlučiti za čitanje knjiga koje su lepe na fotografijama. I to se ne može osuđivati, to je naprosto prirodno, gotovo instiktivno. I upravo to je dovelo do jedne nove vrste progresa u želji za što privlačnijim izgledom za kupce/čitaoce/korisnike društvenih mreža.
Postoji veliki je broj Instagram profila posvećenih lepoti preporuke dobre knjige, na kojima, uz dobro osmišljene fotografije, dobijamo kratku reviziju knjige, eliptičnu instant kritiku i neku zanimljivu informaciju koja nas može podstaći da je i sami potražimo. Istovremeno, atmosfera ili možda bolje reći simbioza knjige i kafe ili knjige i čaja jeste izuzetno važan mentalni „okidač” koji nas podseća na sopstvenu intimizaciju sa knjigom u takvim hedonističkim trenucima. Ovakvi profili su idealni za ljubitelje knjiga, pogotovo one koji vole da od vremena koji posvete čitanju knjige naprave ritual. Za većinu ljudi to podrazumeva nesmetanu tišinu (muzika dolazi u obzir), topli ili hladni napitak i udobni kutak. Takođe, mnogi profili ovog tipa prikazuju nam prava mala umetnička dela. Njihovoj popularnosti doprinosi obećavajuća kombinacija dobre kompozicije fotografije, uskladenih tonova i tople atmosfere uz interesantnu preporuku knjige. Sve to na profilima ovog tipa možete pronaći smešteno u Instagram format fotografije i kraćeg teksta. Ujedno vam mogu i preporučiti neke.
@the.book.monster @whatnatisreading @balkanbookstagram @foldedpagesdistillery @bookbento @bookotter
Sve je više buktjubera koji iz položaja sopstvenog empirijski zasnovanog mišljenja komentarišu knjige koje čitaju, oslanjajući se na aktuelne fenomene, popularnost ili zanemarenost određenih dela i skrivene dragulje književnosti. Peruse Project je jedna od njih i boraveći na Jutjub kanalu ove simpatične mlade Amerikanke možete se i zabaviti i dobiti brojne predloge i preporuke. Njen kanal može biti posebno zanimljiv ljubiteljima fantazije i naučne fantastike. Autorka Jen Campbell veliki broj snimaka posvetila je mitološkoj osnovi popularnih bajki, ali i samom pisanju, odnosno savetima koji se tiču pisanja poezije. Svojim pratiocima pruža uvid u svoje trenutne čitalačke izbore i analize pojedinih književnih dela.
Kod nas još uvek ovi kanali nisu toliko zaživeli, ali zato se podkast Bookvalisti sjajno snalazi nadomešćujući potencijalne kvantitativne nedostatke u pogledu srpskih podkasta. Na duhovit način preispituju brojne književne fenomene, uključujući teorijska pitanja, narativne postupke, motive koji se ponavljaju, adaptacije, kao i interaktivnost same književnosti u brojnim dijalozima koji vodi sa drugim delatnostima. Takođe, uvek su otvoreni za predloge tema koje zanimaju njihove pratioce.
Popularni fenomeni poput Read Harder Challenge-a takođe doprinose popularizaciji čitanja, kao i razmeni mišljenja i progresivnim aktivnostima koje pokreću. Pomenuti izazov pokriva izuzetno veliki broj žanrova i tematskih oblasti i omogućava raznovrsna tumačenja i ideje koje iz toga mogu poteći. Iskorakom iz sopstvene čitalačke zone komfora, odnosno čitanjem knjiga za koje se možda, po inerciji izbora, ne bismo odlučili, pružamo sebi mogućnost nove i sveže perspektive i tako usložnjavamo sopstveni odnos prema književnosti. Pitanje koje se sve češće postavlja je kako sve ove promene utiču na čitaoce i njihov odnos prema knjizi. Velike izdavačke kuće dosta pažnje posvećuju izgledu korica, fontu i formatu, ali čini se da to više nije dovoljno. Čitaocima, pogotovo onim mlađim, potreban je novi format knjige. Zbog toga danas na mnogim sajtovima možete pronaći i besplatna izdanja romana u e-formatu. Izdavačka kuća Laguna u ponudi ima elektronska izdanja knjiga, koja su uglavnom nešto jeftinija u odnosu na ona u papiru.
Njujorška javna biblioteka je otišla korak dalje, te tako na njenom Instagram profilu možete čitati knjigu kroz Instagram storije. Prva u nizu knjiga prilagođenih ovakvom čitanju bila je Alisa u Zemlji čuda, a potom su joj se pridružili i Poov Gavran, Kafkin Preobražaj i Dikensonova Božićna priča. Idealan način da se zainteresuju mlađi čitaoci, kao i zanimljivo odstupanje od tradicionalnog doživljaja knjige.
Čitalačka svest mlađih čitalaca se ne konstruiše više samo na osnovu obavezne lektire i kućnog, književnog vaspitanja, već i sadržaja na internetu. Ukoliko se plasira kao nešto interesantno i, na izvestan način, moderno, mladi će postati konzumenti tog proizvoda, odnosno čitaoci. Dakle, u pitanju je jednostavna marketinška računica. Iako je u pitanju književnost, neophodno je prihvatiti da knjiga u tom slučaju predstavlja robu, svakako važnu robu. Brojni su razlozi zbog čega je značajno ubediti mlade da čitaju kvalitetna štiva, u čemu mogu pomoći vizuelno prihvatljivi sadržaji, zanimljivi blog-prikazi, kao i filmske adaptacije. Mnogi čitaoci se upravo putem društvenih mreža informišu o aktuelnim književnim večerima, promocijama knjiga ili književnim debatama. Tako je jednostavnije ostati u toku. Književnost, iako naizgled nedovoljno fleksibilna, čini se, pronalazi načine kojima će se, nakon postmodernizma, preinačiti u nove zadovoljavajuće forme jedne umetnosti. Pomenuta vremenska odredba se ne odnosi samo na dela koja pripadaju savremenoj književnosti, već i na načine na koje se prezentuje klasična književnost. Konceptualizujći smisao umetnosti u savremenom dobu shvatamo u kojim se pravcima ona razvija i na koje načine je potrebno taj razvoj ispratiti, ali i usmeriti. Važno je dopustiti digitalizaciju literature, ali i očuvati tradicionalne vrednosti, odnosno od ponuđenih mogućnosti iskoristiti ono najbolje. Ono što možemo reći sa sigurnošću je da se naša čitalačka svest menja i postaje željna multimedijalnih sadržaja, koncipiranih tako da nam zadrže pažnju i brzo zadovolje radoznalost. Umesto bežanjem od novina, potrebno je i korisno upotrebiti pružene mogućnosti inovacije kako bi se iskoristio pun potencijal svega što književnost može da ponudi. Na taj način kvalitetni sadržaji lakše mogu postati dostupni i prijemčivi većem broju čitalaca.
