Jul je introvertna, ali se istinski trudi da se otvori prema svetu, svesna činjenice da ako to ne učini, nikad neće uspeti da iskorači van granica – ličnih, ali i geografskih. A ona je rešena da menja nešto duboko i suštinski. Najlakši deo, barem se čini, jeste bila odluka da ode za Norvešku. Nemir koji u njoj izaziva otiskivanje u nepoznato i u fizičkom, ali i socijalnom smislu, biva ublažen upravo umetnošću. Kad se čini da je stvarni svet isuviše ugrožava, tu je taj drugi svet, sklonjen u muzeje u kojima se može rekonektovati sa samom sobom. Teži deo jeste uklopiti se u ambijent tako drugačiji od njenog u Norveškoj.

Taj čarobni svet ljudi koji žive prema unutra, i svako novo otvaranje doživljavaju kao da je prvi put, a to je istinski bolan čin jer to nije njihovo prirodno stanje. Varljiv je osećaj da će, ode li iz Srbije, uspeti da ostavi sve ono što je boli i sa čim njene unutrašnje vrednosti ne rezonuju. Možda baš iz tih razloga suočavanje sa sobom ima posebnu dimenziju. Jer sve ono što njenoj krhkoj duši i njenom istančanom senzibilitetu ne da mira na jednom mestu, nalazi gde god da ode.

Ona je više od imaginacije. Jul je posveta čitavoj jednoj generaciji žena odraslih na drugačijim vrednostima od onih koje savremeno društvo stavlja u prvi plan. Generaciji između onih koje su osvajale slobodu i onih kojima se sloboda apsolutno podrazumeva. Vaspitane u tradicionalnim porodicama, posvećene roditeljima više nego što su oni ikad bili posvećeni svojoj deci, često se same ne ostvaruju u ulozi majke. Svesne da posle njih ne ostaje ništa. Osim onoga što same stvore. Sa njom se nije teško poistovetiti. „Skrik“ je u svakoj od nas kad ostanemo same i suočimo se sa sobom, sa svojim strahovima, anksioznošću, sa prazninom od koje bežimo, a koja nas uvek vešto pronađe. Taj svet oličen u Jul nalazi put do svih nas, koji poput nje tražimo svoje mesto i bežimo, u nadi da ćemo naći sebe negde drugde, jer jednostavno ne umemo da se prilagodimo svakodnevici i da se oslobodimo čaure u kojoj se osećamo sigurni i svoji.

• Iz teksta (Jedno čitanje romana „Skrik“ Ljiljane Maletin Vojvodić) Merime Arantirović za junski broj Plezir magazina.

O autorki

Studije književnosti završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i rođena. Bavi se skandinavskim kulturama, imagologijom, konceptualnom literaturom i ženskom vizuelnom umetnošću. Učestvovala je u internacionalnim rezidencijalnim projektima za pisce i kulturne radnike u Japanu, Rusiji, Austriji, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Latviji, Finskoj, na Islandu, Grenlandu, u Švedskoj, Finskoj i Norveškoj. Tekstove objavljuje u književnim časopisima i magazinima (Polja, Letopis Matice srpske, Nova misao, Sveske, Interkulturalnost), dnevnim novinama (Danas) i onlajn (Hiperboreja, P.U.L.S.E, Plezir magazin, Proza.ba i dr). Književnost predaje u Karlovačkoj gimnaziji. Živi u Novom Sadu.

Knjiga na poklon

Share

• Tweet
• Pin It