Tri ciklusa. Šumski duh (pravi muškarac je upravo kao šumski duh). Privlačan, zavodljiv, opojan, gibak, pokretan, izdržljiv, prodire u najskrivenije kutke srca i duše, ali isto tako je divlje prirode, neukrotiv, nestalan, nepokoran, Vilin konjić (to asocira na ljubav. I ona, poput vilinog konjića nekad prekratko traje, ali za to kratko vreme je u stanju da ostavi tragove za vekove. Svakoga dana ljubav se rađa i umire i stalno su nam potrebni dokazi da smo voljeni, maženi, paženi… i ljubav je nežna i krhka baš poput konjića.) i treći ciklus je provokativnog karaktera, otvorenog seksa, zavođenja, perverzije, bezobraznih reči, dijaloga. Boljeg naslova za tako nešto nema od ON-ONA.

ISPOVEDANJE SUMNJE I SKLADA

Kada se jedan pesnik koncizne versifikacijske veštine, koju je Tanja Debeljački pokazala u haiku pesmama poznatim i priznatim na svetskom nivou, odluči za kratke lirsko-prozne celine, onda svakako i čitalac i tumač u tome treba da traže pravi razlog i povod. Čitalačko zadovoljstvo i želja za drugačijom formom nisu dovoljno ubedljivi razlozi. Odiseja čitanja i dešifrovanja pesnikove namere često ide kroz emotivni kompleks i drugačiji aspekt i intenzitet doživljaja sveta i pesme ali i kroz smerani narativ, koji kratkim formama donosi drugačiji kontekst unutar koga je moguće pronaći prave tačke oslonca čitanja i tumačenja.  Iako je (post)moderna lirsku prozu izdigla iznad bastardnosti žanrovskog eksperimenta, sa druge strane je otvorila prostor fragmentarnim delima, koja su referеncijalnu tačku čitanja i tumačenja izmeštala izvan kompleksa jasno definisane faktografije; u duboko subjektivizovan individualni doživljaj sveta i osećanja koja bliže određuju čoveka u posvećenoj sumnji, “tragičnom osećanju života” (ter.M.D.Unamuno) ili egzaltiranoj ljubavi. Takav diskurs je neminovno definisao i svoj dramaturški potencijal, osoben simbolički niz ali, veoma često, i svoju sintaksu. Ovo poslednje Tanja Debeljački pogotovo koristi u imenima ili naslovima pesama, kada razdvaja reči na slogove, raslojavajući onomastiku i stvarajući time drugačije grupisanje značenja i sistem znakova, kao smernica čitanja i doživljaja fragmenata i pesme u celini. Ovaj karakterističan postupak u zbirci Predstava možemo da tumačimo kao osobenu pesnikovu igru ali – ovo drugo tumačenje mi je bliže – i kao pokušaj da se prekomponuje smisao i pronađe prikladna forma u vremenu bez jasnih oblika.

Uz izvesna uopštavanja Predstava već u eksplicitnosti naslova nosi jasnu perspektivu sveta kao pozornice i života kao predstave, u kojoj glavne role ne igraju individue nego okolnosti koje posredno uslovaljavaju egzistencijalne epizode. Čovek nije glumac sa jasnim tekstom on u osećanjima i međuodnosima sa drugima pronalazi svoju ostvarenost i potrebu za celovitošću. Zato Tanja Debeljački – i to je možda odgovor na pitanje postavljeno u prvom pasusu – gradi odnos kolokvijalnog govora i poetske forme; autorefleksivne monologe ispovedanja osećanja i ređe dijaloge kao kontapunkte, unutar kojih se poetski subjekti udaljavaju i približavaju u strasnom međuodnosu, često zaokruženom poetskim komenatrom.

Mitološki obrazac koji otvara zbirku, proširuje se individualnim iskustvom koje prelazi u mit ali ne u izdvojeni mit nekog homogenog mitološkog panteona već u mitopoetičku paradigmu ličnog iskustva. Šumski duh je duh šume ali i duh iz šume, ljubavnik i strast, strah i tajna. Ekstatično iskustvo dubokog emitivnog doživljaja življenja (“Seks je kao sneg ne znaš koliko će ga biti i koliko će trajati.” – “Ironija”) postaje istovremeno okvir dešavanja, usmerenost ličnog obračuna u kolektivnom udesu i sunovratu vrednosti (“Ogromna unutrašnja bol pretočena u sklad.” – “Vulkan”).

Ispovedajući sumnju u iskrenost osećanja pesnikinja istovremeno gradi sklad poetske celine, pitajući se i istovremeno dajući odgovore u direktnom obraćanju gde potvrđuje da je jezik polje stvaranja vrednosti a ne objektivna ili subjektivna stvarnost. Tako da povremeno ironisanje ili setni tonovi samo usložnjavaju semantički potencijal samoće i željenog sklada u ostvarenosti osećanja. Pogotovu u onim poglavljima u kojima se jasno vidi da pesnikinja, posebnim osećanjem za meru i ukus, odlično zna da je za poeziju poguban postupak koji racionalnije oblikovanje pesme poistovećuje sa direktnim i preterano racionalnim saopštavanjem. Pesnikinja u sinestezijskim sudarima pojmova priziva ambijente, prizore i duševna stanja kojima bar na tren pokušava da prevaziđe studen i pustoš egzistencije i samoće.

Arhetipski oblici kompleksnog iskustva, simboli iskonskog i nagonskog identiteta koji se ne ostvaruju u ličnoj sreći, postaju moćne poluge poetskih istina. Tragajući za dubinama sumnje i mogućnostima sklada Tanja Debeljački doseže visine izraza, dovršenosti pesme, intigantne emotivnosti, strasne fokusiranosti i poetske jasnoće. Predstava traje i onda kada glumci napuste scenu

                                      Petar V. Arbutina

Duh činjenja

Umijeće tekstualnog izražaja kod Tatjane Debeljački je konceptualističkog karaktera, iskrenošću omeđenog. Svrhovitost njenih proznih virova nije u bezrazložnom, biheviorističkom, oponašanju reflektivnih viđenja ovozemaljskih pretpostavki. Ne, jer u ovom slučaju, kratka prozna forma je njen otisak predanosti opstojnosti u svijetu u kojem obitava. Njene sumnje, radosti, očekivanja, žalosti, strasti i uživanja kao i buduće djelatne nakane su itekako vidljive u konotacijama subliminarnih poruka otjelovljenih u riječima pisanog otiska.

Osobenost Tatjanine prezentacije je u otvorenosti i kada pornografski (kako gruba riječ za nešto što svi rade privatno dok se sablažnjavaju nad javnim činjenjem navedenog) detaljno, filmski kadrirajući, ovaploćuje svoje snove i u erotskim dijelovima ovog mozaika. Istovremeno pokazujući da perverznost pripada samo neiživljenim, neuobličenim jedinkama, dok putenost ostaje kod izražajnih veličina.

Ključ razumijevanja, unutar čitanja predočenog nije u očekivanjima, zasnovanim na predrasudama već u zrelosti postojećih mislećih poruka unutar prozne poetike.

Unutar svjesnosti pretpolitičkog društva koje je okružuje, nedorečenosti pojedinačnih usmjerenja u kolektivnim ciljanim pretpostavkama, autorica snažno sublimira pojavnost sopstvenih nakana i pretače sve u onu čuvenu „u malim bočicama se otrov čuva.“ Kod nje to su kratke prozne forme – priče koje snagom vlastitog otiska pozitivnošću zrače, nimalo otrovnim bivajući, ali snagom poruke nadahnjujući. Iako ponekad odluta u vlastitim traženjima, čak i njena lutanja iznjedre kvalitet više, jer pred nama se otvaraju granice pozitivnih nadanja, tako da svaka od priča, pa čak i dio poetike, na samom kraju ovog djela, (raz)otkriva snagu mističnih činjenja. Ona se predaje riječima sopstvenih  misli dok one odjekuju damarima njene sudbine. Ne zavaravajte se. Ona i živi sve navedeno. U tome je i prednost ovakvog pisanja – kada fikcija i stvarnost jesu jedno. Bez obzira o redosljedu…ali, i vremenu dešavanja. Izrastajući u činjenje samo. Kao duh.

Sabahudin Hadžialić

(Sarajevo, Bosna i Hercegovina)

O autoru

Tatjana Debeljački, rođena 23. 04. 1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu, priće i haiku. Član Udruženja Književnika Srbije – UKS od 2004. godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG – Montenegro i HDPR Croatia. Član udruženja pisaca „Poeta” od Beograd, 2008. Član Hrvatskog Književnog Društva – HKD od Croatia 2009. Član Društva pesnika „Antun Ivanošić” – Osijek 2011. Član „World Haiku Association” – 2011 Japan. Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd. Književnog kluba „Miroslav – Mika Antić” – Inđija 2013. Član Udruženja književnika „Branko Miljković” – Niš 2014. Član Japan Universal Poets Association (JUNPA) 2013. „Poetic Bridge: AMA-HASHI (天橋）

Do sada sam izdala četri zbirke poezije: „KUĆA OD STAKLA„ izdavač „ART” Užice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije „TVOJA„ izdavač „NARODNA KNJIGA” Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku pesama „VULKAN” izdavač „Lotos” Valjevo, godina izdavanja 2004. CD Knjiga u izdanju ART+ „KUCA OD STAKLA”, „A House Made of Glass” 2005. SR-EN sa Muzikom. „AH-EH-IH-OH-UH” izdavač Poeta, Beograd 2008. „KUĆA OD STAKLA” – „HIŠA IZ STEKLA” na Slovenački izdavač Banatski kulturni centar – Malo Miloševo, godina izdavanja 2013. „A House Made of Glass” izdavač „Hammer & Anvil Books” – American, godina izdavanja 2013. Poezija i haiku prvedeni su na više jezika. Urednik, DIOGEN I POETA PROTIV KONVENCIONALNOSTI

Knjiga na poklon

Kako biste osvojili novu knjigu Tatjane Debeljački “Predstava“, potrebno je da ispod teksta ostavite komentar sa vašim imenom i mejl adresom. Šerujte ovu objavu putem društvene mreže po izboru (Facebook, Google +, Twitter…). Nagradna igrica traje narednih 5 dana (do 6. februara). Pobednika biramo uz pomoć sajta Random.org. Srećno!

Update

Nagradna igra je završena i knjigu “Predstava” osvojila je naša čitateljka koja je ostavila komentar pod brojem 10. Jovana Jezdimirović. Čestitamo!

Share

• Tweet
• Pin It