Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost.

Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018.

Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.

Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.

Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu.

„Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“
– Miša Gleni

„Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“
– Sunday Times

„Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“
– Europian Literature Network

O piscu

Rođen sam u Beogradu 1965, gde sam živeo dok nisam diplomirao arhitekturu kojom se potom nikada nisam bavio. Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog.

Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio sam nevelik broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka Odakle sam bila, više nisam i roman Estoril, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru.

Zamalek, moj drugi roman, plod je mojih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što sam tamo doživeo i priča koje sam tamo čuo.

Knjiga na poklon

Knjigu Estoril možete osvojiti u našoj igrici koja će trajati narednih 10 dana. Da biste se prijavili za učešće potrebno je da ostavite komentar ispod objave. Dobitnika knjige ćemo izabrati nasumično uz pomoć sajta Random.org. Srećno svima.

Update

Darivanje je završeno, a knjigu Estoril je osvojila čitateljka koja je ostavila komentar pod brojem 11 – Aurora. Čestitamo!

Share

• Tweet
• Pin It