Mrtvački bledo lice. Naduven crveni nos. Ekstravagantno (ne)upareni delovi odeće. Prevelike cipele. Neočekivani pokreti. Ne baš tako uobičajen smeh. Šta vam se prvo javilo u mislima? Naravno, klovn.
Klovnovi su već dugo među nama i rade zaista svašta. Možete ih naći na kraljevom dvoru, u cirkusu, na pozorišnoj sceni, u filmu, crtaću, na dečijem rođendanu, u bolnici, ispod svog kreveta, na listi serijskih ubica. Od komičara, preko zagovarača hamburgera, do zlikovaca – klovnova zaista ima raznih. Magazin Kultur!Kokoška predstavlja izmišljene televizijske i filmske klovnove koji su na nju ostavili najveći utisak.
Preporuka: Kod prva tri klovna zatvorite jedno oko. Ako patite od nečega što se može nazvati kulrofobijom, to jest od abnormalnog, preteranog ili iracionalnog straha od klovnova, zatvorite oba oka. U stvari, u tom slučaju je verovatno najbolje po vas da ovaj tekst uopšte ne čitate.
1. IT
Ja sam žderač svetova. I dece. A ti si sledeći.
IT se prvi put pojavio u istoimenoj knjizi Stivena Kinga iz 1986, po kojoj je četiri godine kasnije snimljena trosatna televizijska mini-serija iz dva dela. Ako do sada to niste učinili, prvi deo obavezno pogledajte, a kontaktirajte nas da vam drugi prepričamo. Ili sačekajte rimejk koji bi trebalo da se za par godina pojavi u bioskopima. Ili pročitajte knjigu.
IT je zlo stvorenje iz misterioznog ambisa Univerzuma, koje je pre neznani broj vekova naselilo Zemlju. Obitavajući u američkom gradiću Deriju, teroriše i ždere njegove stanovnike na svakih tridesetak godina. Ograničeni ljudski um nije u stanju da spozna njegovo istinsko obličje. Ovo IT-a ne sprečava da se prikaže kao različita ljudska i neljudska bića, na primer, kao mrtva draga osoba ili vukodlak. IT zna koji su najveći strahovi njegovih žrtvi i ne libi se da to obilato koristi protiv njih. Posle transformacije, IT namami i, radi boljeg ukusa mesa, uplaši smrtnike, mahom decu, kojima će se gostiti.
IT najviše voli da se prerušava u Penivajza, rasplesanog klovna. Da li prepoznajete fantastičnog glumca Tima Karija ispod sve te šminke? Ovakva maska dozvoljava stvorenju i da zasmejava i da zastrašuje. Tu su i raznobojni baloni i kao žilet oštri zubi. Ma prava milina.
IT ili Penivajz navodno je pobeđen i zanavek nestao 1985. godine. Imajući u vidu učestalost njegovog buđenja, preporučujemo da se narednih par godina ipak držite podalje od američkih gradića sa razvijenim sistemom cevovoda.
2. KLOVN IGRAČKA ROBIJA FRILINGA
A sada ispraznite umove. To već zna čega se plašite. Znalo je od samog početka. Ne pomažite mu, već zna previše.
Da li ste oduvek želeli zlu i duhovima zaposednutu igračku? Ako je odgovor „da“, preporučujemo vam klovna iz prvog filma „Poltergajst” trilogije (1982). Za razliku od Penivajza, on nije glavni negativac ove priče, ali zato ima zvonce na kapici, strahovito dugačke ruke i daviteljske tendencije. Zaista, kako mu odoleti?
Jedna pouka kultnog „Poltergajsta”, čiji rimejk stiže uskoro, glasi: ratosiljati se svih klovnova u svojoj ukletoj kući, jer su oni izgleda veoma podložni uticaju zlih duhova. Druga pouka: ne prekrivati klovna jaknom ili drugim delovima odeće, jer će ga to samo razljutiti. Treća pouka: skloniti klovna što dalje od svog kreveta. Dečak Robi iz kuće Frilingovih je prekasno naučio ove korisne smernice i zamalo da to skupo plati.
3. DŽOKER
Why so serious?
Već više od 70 godina, Džoker sa manje ili više uspeha maltretira stanovnike Gotama, vuče Betmena za plašt i zaista se mnogo cereka. On je bezočni i bezosećajni kriminalac, manipulator i lažov, sa prošlošću „višestrukog izbora“ i uvrnutim smislom za humor. Ne treba da čudi što psihijatri muku muče da mu postave dobru dijagnozu. Džokerova partnerka u zločinu je s vremena na vreme psihijatrica/gimnastičarka Harli Kvin, koja je u njega opsesivno zaljubljena. Lik Džokera, pajacolikog superzlikovca, razvili su Džeri Robinson, Bil Finger i Bob Kejn iz DC Comics-a. Debitovao je u strip knjizi „Betmen“ broj 1, proleća 1940. godine.
Džoker ne poseduje neke urođene nadljudske sposobnosti. Za njegova nedela najviše su zaslužni stručnost u oblasti hemije i dovitljivost. Koristi toksine i pogubne klovnovske štosove – špilove karata oštrih kao žilet, eksplodirajuće klikere i tompuse, cvet na reveru koji prska kiselinu, šoker na dlanu smrtonosne voltaže.
Pored stripa, ovaj lik se često pojavljivao i u drugim medijima: televizijskim serijama, filmovima, video igricama… Pritom se Džokerov izgled menjao, ali su zastrašujući kez, crvene usne, zelena kosa i ljubičasto odelo ostajali njegov zaštitini znak.
Najranija adaptacija Džokera za televiziju urađena je u komičnoj seriji „Betmen“ 1966. godine, a uloga je poverena Cezaru Romeru. Ako se dobro zagledate, ispod gustog sloja bele šminke spazićete prepoznatljive brčiće, koje je ovaj glumac odbio da obrije. Prvo pojavljivanje Džokera na filmu bilo jeu „Betmenu“ iz 1989. godine. Ovde lik dobija mnogo više dubine u odnosu na tv seriju, a ostaje zapamćen po intenzivnoj glumi Džeka Nikolsona. Izgleda da sa svakim novim pojavljivanjem u medijima, Džoker biva sve manje šarlatan i šaljivdžija, a sve više nastrani i nemilosrdni ubica. U filmu „Mračni vitez“ (2008) iza rascepanog, deformisanog osmeha glumio ga je Hit Ledžer i za to dobio Oskara. Sledeće pojavljivanje Džokera zakazano je za 2016. godinu u filmu „Suicide Squad“, gde će ga glumiti Džared Leto.
Zasenili smo li Betmena?
4. DVA KLOVNA SPRINGFILDA
KRASTI
Hej, hej, deco!
Heršel Šmoikel Pinkus Jeruham Krastofski je pravo ime sredovečnog televizijskog klovna i zabavljača Krastija iz izmišljenog grada Springfilda u animiranom sitkomu „Simpsonovi“. Prvi put se pojavio već u osmoj epizodi prve sezone ove serije. Pokretač je brojnih potonjih epizoda i verovatno jedan od najpoznatijih likova uz članove porodice Simpsonovih.
Krasti ima tri tirkizne ćube na glavi, belo lice, ljubičastu majicu kratkih rukava sa plavom mašnom, bele rukavice, zelene pantalone i crvene klovnovske cipele, a za njegov hrapav glas zaslužan je glumac Dan Kastelaneta. Iza ove vedre spoljašnosti, Krasti je sve samo ne razdragan lik, a i njegova dobroćudnost je upitna.
Često pada u depresivno raspoloženje, što je obično izazvano razočaranjem u televizijsku industriju. Izgleda da uopšte ne vodi računa o svom zdravlju. Izgara na poslu, mnogo puši i pije. Krasti je više ciničan nego zabavan, neodgovoran je, lenj i promiskuitetan. Nije uspešan u održavanju bliskih odnosa sa drugima. Dugo je bio u sukobu sa svojim ocem, rabinom Hajmenom Krastofskim, jer se njih dvojica nisu slagali oko toga šta je važnije – komedija ili religija. Krasti nije samo zabavljač, već i biznismen koji je uspeo da zgrne puno novca. Promoter je lanca brze hrane, a njegovo lice nalazi sena brojnim proizvodima. Tu su Krasti igračke, Krasti budilnici, Krasti test za utvrđivanje trudnoće, Krasti žitne pahuljice, Krasti kolonjska voda, Krasti žvakaća guma, Krasti kapi za oči,…
Ako je u Gotamu idol deci Betmen, onda je deci Springfilda to verovatno Krasti, što možda i više odgovara uzorima koje današnja deca imaju u stvarnom životu. Jedno je sigurno – desetogodišnji Bart obožava ovog klovna. Njegovu ljubav prema Krastiju nije uspela da umanji ni trauma iz detinjstva. Kada je Bart imao dve godine, Homer mu je sklepao krevet sa užasnim klovnom kao uzglavljem. (Naravno da je mogao da se kupi orginalni Krasti krevet – šta ste drugo očekivali – ali on je bio preskup.) Malog Barta je ovaj klovn prestravio i prve noći u novom krevetu pričinilo mu se kako ogromna glava oživljava i kroz mrak mu poručuje: „Ako umreš pre nego što se probudiš…“. Sledećeg jutra, Bart je zgrčen na podu ponavljao „Ne mogu da spavam, klovn će me pojesti. Ne mogu da spavam, klovn će me pojesti…“.
POMOĆNIK BOB
Zdravo, Barte.
Doktor Robert Anderdank Tervilidžer Mlađi je drugi klovn Springfilda koga valja da pomenemo. Sigurno vam je poznatiji kao Pomoćnik Bob, što je nadimak koji je dobio dok je radio uz Krastija na televiziji. Kada mu je prekipelo da ga na poslu Krasti stalno zlostavlja, Pomoćnik Bob mu je smestio pljačku. Bart je razotkrio prevaru, što je oslobodilo njegovog voljenog klovna krivice, a Boba smestilo iza rešetaka. Po izlasku iz zatvora, on stalno smišlja kako da doskoči Bartu i da ga ubije.
Bob nije samo bivši zabavljač dece i zločinački genije, već i naučnik. Kada na to dodamo njegov beg u Italiju, gde postaje gradonačelnikom jednog mestašceta u Toskani, i njegovu ljubav prema klasičnoj muzici, ne možemo a da ne pomislimo na još jednog izmišljenog zlikovca – doktora Hanibala Lektora.
5. PEČ ADAMS
Humor je protivotrov za sve bolesti.
Za kraj smo ostavili jednog delom stvarnog delom izmišljenog lika, koji nas podseća na to da su klovnovi prvobitno postali sa ciljem da zasmejavaju i čine da se njihova publika oseća dobro.
Peč Adams ili Zakrpa Adams je glavni lik u istoimenom filmu iz 1998. godine, gde ga glumi Robin Vilijams. Scenario je manje-više labavo zasnovan na knjizi stvarnog Peča Adamsa i Morin Milander „Gesundheit: Dobro zdravlje je stvar za smejanje“ (1992).
Kada bismo poredili u čemu je sve filmski Peč sličan stvarnom, a po čemu se od njega razlikuje, to bi trajalo dugo i zahtevalo bi slanje pisama stvarnom Peču, koji tvrdi da na njih redovno odgovara, iako mu na kućnu adresu stižu u velikom broju. Jedna od stvari koje stvarni Peč zamera filmu jeste usredsređivanje na samo jedan aspekt onoga čime se on kao lekar bavi, a to je prerušavanje u klovna, glupiranje i zasmejavanje pacijenata. Peč je iskazao strah da će zbog filma okruženje početi da ga smatra neozbiljnim i da ga vidi samo kao „smešnog doktora“ i ništa više od toga. Hanter Doherti Peč Adams je lekar, klovn, društveni aktivista, pisac, predavač. On već gotovo pet decenija posvećeno radi na reformi američkog zdravstva, koje opisuje kao „skupo i elitističko“. Jedan od ciljeva kojima teži je da lekari pokazuju veće saosećanje i veću empatiju u odnosu sa pacijentom, da nauče da ga zaista saslušaju i da mu posvete više svog vremena. Drugi bitan cilj je da u živote pacijenata, ali i svih onih koji pate na neki način (npr. siročići, izbeglice), unese radost, smeh i kreativnost. Peč ne osporava važnost tradicionalne medicine, ali teži tome da ona bude humanija i pristupačnija.
Robin Vilijams nas možda može naterati da plačemo dok on zasmejava terminalno obolelu decu ili da se smejemo dok on pokazuje pozadinu svojim profesorima, ali koliko smo nakon gledanja filma zaista naučili o holističkoj medicini i klovnovima doktorima? Pečova zamisao možda nam čak još više izgleda kao utopija. Zato preporučujemo da posetite zvanični sajt neprofitne organizacije Peča Adamsa ovde ili da poslušate neki od njegovih govora.
Tekst je uz odobrenje preuzet od naših kolega sa kultur!kokoška portala.
