Kartografija u književnosti i popularnoj kulturi

Kad preskačete onih prvih nekoliko strana knjige, praznu stranicu, pa stranicu sa posvetom i naslovom dela (neki preskoče i predgovor ako ga ima), pazite da u tom prevrtanju stranica ne previdite mapu ili neku bitnu informaciju. Veliki broj knjiga, pojašnjenja i slikovitosti radi, ima umetnute apendikse, rodoslove i karte. Gladni radnje i bitnih dešavanja u knjizi često zaboravimo da je čitanje uživanje i da treba da zastanemo i shvatimo da je kartografija u literaturi tu s razlogom. Isključite Google maps, prekrižite dugme za lokaciju, mesta kojima se krećemo nećete pronaći tu!

„Lepota na niskim temperaturama je lepota.“ Ko je odgledao HBO seriju Mladi Papa (Paolo Sorentino), sa izvrsnim Džud Loom u ulozi Mladog pape verovatno pamti ovu rečenicu iz dramatične scene „proterivanja“ kardinala Ozolinca. Papa mu kaže da zatvori oči i izabere jedno mesto na ogromnom, belo – sivom svetlećem globusu. Aljaska! Svi znamo gde se nalazi Aljaska, ako ne iz škole, a onda iz Rizika, društvene strategijske igre sa misijom osvajanja teritorija. Scena je ironična, cinična i estetski jako privlačna, a veliki minimalistički globus se toliko dobro uklapa u scenografiju da ne možemo da zamislimo bilo šta što bi ga zamenilo.

Danas možemo da kupimo globuse rezače za olovke, globuse lampe, prave globuse bez skrivene namene, ali – da li ih koristimo? Ima nečeg posebnog u tome da zavrtiš globus i uperiš prst na jednu tačku, kao kardinal Ozolinc. Setite se samo igre iz detinjstva, gde uperiš prstom tu ćeš da živiš kad porasteš. Neki od nas su išli i van granica ove realnosti, pa smo maštali da živimo u Narniji, da učimo školu u Hogvortsu, imamo kućicu kao Hobiti… Karte ovih magičnih svetova utisnute na prve stranice serijala koje i dalje čitamo i volimo potpirivale su našu maštu i budile znatiželju pa i avanturistički duh, zašto da ne. Mape su se u popularnoj kulturi uvek povezivale sa skrivenim blagom, debelom crvenom putačom koja označava mesto gde treba kopati, sa piratima i pustim ostrvima. Prisetite se Duminog Grofa Monte Krista, i on pronalazi veliko bogatstvo vodeći se mapom koju mu je „izdiktirao“ njegov zatvorski prijatelj, starac Farija. Ako preselite pažnju sa radnje nekog dela na mesto gde se ona odvija, raslojavate delo i osvetljavate jedan obično zanemareni, a neophodan element svakog književnog dela. Bilo da izdanje knjige uključuje odštampanu mapu ili ne, nama, kao čitaocima se javlja potreba da lociramo mesto/a radnje u delu.

Da li Borislav Pekić u pripoveci Novi Jerusalim zaista opisuje grad Jerusalim ili Antarktik ili neku mnogo bližu tačku na karti? Kuda se kretao Keruakov glavni lik u knjizi Na Putu? Možete li uopšte da čitate Milion od Marka Pola, a da ne prevrćete stranice sa iscrtanim linijama po karti njegovih putovanja? Ljubitelji Danteovog Pakla (i profesori Srpskog jezika i književnosti) iscrtavaju slikovitu mapu krugova pakla u obliku levka. Nije važno da li se krećete svetovima epske fantastike, distopijskog romana ili dela klasične književnosti ipak se krećete nekuda, a karte su tu da vam pomognu da se bolje snađete jer među stranicama knjige nema svetlećeg znaka „Izlaz“ sa strelicom. Možda nam geografija u školi i nije bila zanimljiva, i istina je da smo se namučili sa nemim kartama jer nema nečeg preterano zanimljivog u blanko papiru sa osenčenim planinama i bledim krivuljama, ali ova geografija u književnosti nas i te kako zanima, o čemu svedoče milionski primerci raznih „knjiga dodataka“ koje nam omogućavaju da vidimo svet koji zamišljamo po piščevim rečima, sada u boji i na masnom papiru. Da ne bismo nekog naveli na trag zapuštanja školske lektire pomenimo i neke knjige koje smo čitali kao školarci. Klasik književnosti za decu i odrasle, Egziperijev Mali princ ima dodatak slike asteroida B 612, nije klasična mapa, ali jeste kota gde se odvija radnja. Ko se nije pitao gde se tačno nalazi reka Misuri kad je čitao Toma Sojera, kuda je putovao Guliver na svojim putovanjima i gde se izgubio Defoov Robinzon? Ko nije poželeo da ima Banditovu mapu koju Fred i Džordž poklanjanju Hariju? (Zamislite da možete da ogrnete plašt, postanete nevidljivi i pratite kuda se kreće osoba vašeg interesovanja zahvaljujući malenim stopama koje magično iskrsavaju na papiru. Kad malo bolje razmislimo ovo verovatno zvuči jezivo s obzirom na to da se ne nalazimo u čarobnom svetu i da su nam sposobnosti uhođenja postale praktično nepotrebne sa opcijom „čekiranja“ lokacije na društvenim mrežama.)

Pored Hari Potera, svetovi Gospodara Prstenova i Igre prestola su najpopularniji fiktivni svetovi koje poznajemo uzduž i popreko. Morija, Okrug, Zid, Dorna… Čak i fan laik zna prstom da upre gde se nalaze ova mesta na karti Srednje zemlje ili Vesterosa. Poslednja sezona Igre prestola koja je razočarala mnoge fanove ovog planetarnog fenomena epske fantastike i navela ih da iščekuju kraj kakav je zamislio pisac, Dž. R. R. Martin, su zahvaljujući odličnom poznavanju karte Sedam Kraljevstava uočili da se tempo kretanja likova ne podudara za njihovom fizičkom razdaljinom. Kuda su se kretala dlakava stopala hobita Bilba Baginsa nešto manje od godina dana? Kuda je hodila Družina prstena? Samo pratite mapu! Čak i besmrtni Zvezdani ratovi imaju komplikovanu kartu „daleke, daleke“ Galaksije. Dečji serijal Spajdervik nam pred očima maše iscrtanom mapom Spajdervik rezidencije i okruženja ispod magičnog vela. Igre gladi i Čovek u visokom dvorcu su distopijske knjige koje Sjedinjene Američke države dele na distrikte i okupacione zone alternativne istorije. Milioni ljubitelja igre, stripa i, naravno, knjige The Witcher (Veštac) od Adžeja Sapkovskog željno iščekuju dugo najavljivanu seriju sa Henrijem Kavilijem u ulozi vešca Geralta. Radnja knjige je smeštena u izmišljenom svetu nazvanom Kontinent, koji, pogađate, kao svaki ozbiljan univerzum ima svoju kartu kraljevstava i teritorija kojima vladaju kraljevi, carevi i različiti klanovi. Serijal Njegova Mračna tkanja Filipa Pulmana se odvija u čudnoj simbiozi stvarnog sveta i izmišljenih teritorija, mora i predela okovanih ledom i prekrivenih dubokim slojem snega. Ako se opsežnije posvetite literaturi koju čitate i ako povežete radnju sa važnošću poznavanja mape shvatićete zašto je piscima toliko stalo do razumevanja sveta koji vam opisuju. Rat za gvozdeni presto, borbe u Narniji, Bitka za Hogvorts, put do Mordora… Ova velika dela uključuju i umeće ratovanja i poznavanje strategije, a karte, strelice i figurice vojski su sastavni delovi strategije.

Sigurni smo da znate da postoje društvene igre koje adaptiraju pomenuta dela, tako da možete iskoristi vaše znanje stečeno iščitavanjem ovih klasika od korica do korica. Da li smo obožavanje izmišljenih svetova video igara, knjiga i filmova doveli do kritične tačke? Ljubitelji Komikona i tzv. cospleja (preoblačenja u različite izmišljene junake poput super heroja, anime likova do ostalih ličnosti iz knjiga, stripova, filmova i serija) su igru odveli na potpuno nov nivo. Zato ne čudi da se figurice, mape i kostimi svakim danom prodaju sve bolje, a uspešno plasiranje proizvoda danas zahteva i originalni „merč“, dok verni fanovi sami kreiraju, i prodaju, nezvanične predmete inspirisane zamišljenim svetovima koje toliko vole. Ogromni posteri sa kartama voljenih univerzuma su samo jedan na listi željenih artikala. Kako stoji stvar sa knjigama čija je jedina namena da nas upoznaju sa nekom teritorijom na zemljinoj kugli? Da li se takve knjige još uvek pišu, iscrtavaju, dizajniraju i štampaju? Odgovor je, naravno, potvrdan. Veliki ilustrovani atlasi kombinuju geografiju i istoriju, te kvalitetnom štampom i dobrim dizajnom korica i dalje privlače znatiželjne kupce. Ne samo geografija i istorija, predmet ovih knjiga je i kartografija i njen razvoj od najstarijih vremena.

Ljubitelji luksuzne mode i putovanja na svojim policama imaju i Luj Viton vodiče kroz svetske metropole sa kartama i svim važnim informacijama i poželjnim turističkim mestima. Ovim rezimeom nastojali smo da vam skrenemo pažnju na jedan zanimljiv aspekt knjiga koje čitate, a na koji možda niste obratili pažnju umršeni u zaplete, rasplete i kulminacije. Karte, mape, putokazi i znakovi pokraj puta su zaista svuda oko nas. Na pitanje da li je kartografija kao zanat zamrla, da li uopšte gledamo karte i tragamo za dodatnim informacijama van internet pretraživača i „samo jedan klik“ aplikacija, uopšte nije teško odgovoriti. Možda će vas iznenaditi naš odgovor, ali na osnovu svega navedenog možemo reći da je 1:1. Uvek će biti onih koji se bolje snalaze sa opipljivim predmetom koji mogu da presaviju, zaokruže, zalepe na zid, umetnu među stranice sveske ili podviju kao stranicu u knjizi, i uvek će biti onih koji potajno maštaju o nekom drugom svetu u koji se ulazi kroz garderober ili nevidljivi peron. Samo pomislite na generacije koje će tek pročitati sve te fenomenalne knjige i zabadati nosiće u velike atlase Zemlje ili neke druge planete iz mašte!

Share