Second hand tržište se prvi put razvilo na području Velike Britanije tokom sredine viktorijanske ere. Mnogi procenjuju da najskuplja i najkvalitetnija odeća danas ne može da se poredi sa onom napravljenom u to doba. Ovaj luksuz je bio daleko od lako priuštivog.
Tokom 18. veka prosečna garderoba žene iz srednje i više klase bila je vredna koliko je danas u Americi ušteđevina za koledž. O tome koliko je skupa bila svedoče i podaci da se koristila kao pouzdan izvor novca u slučaju nepredviđenih opasnosti. Ukoliko su žene iz višeg društva imale poteškoća da priušte sebi ovakvu odeću, žene iz nižih klasa nisu imale nikakvu šansu. Procvat second hand tržišta leži upravo u ovoj činjenici. Služavke, koje su dobijale staru, polovnu odeću od žena za koje su radile, ukoliko nisu želele da je zadrže za sebe, što je često bio slučaj zbog finansijskih problema, prodavale su je da bi mogle da plate troškove, ili su je trampile za drugu, njima potrebniju robu.
Zahvaljujući ovoj praksi došlo je do cirkulisanja second hand odeće. Ubrzo su nakon toga mnoge dobrotvorne organizacije počele da dele polovnu odeću ljudima u ruralnim područjima koji nisu imali pristup tadašnjim buticima, a ni sredstava da takvu odeću sebi priušte. Kako se na području Britanije second hand tržište sve više razvijalo, tako je došlo i do izvoza polovne robe u Evropu, južnu Afriku i severnu i južnu Ameriku.
Tokom pedesetih godina dvadesetog veka iste te dobrotvorne organizacije su počele da otvaraju svoje prodavnice što je ubrzo postala uobičajena praksa širom sveta.
Istovremeno, u Americi, subkultura bitnika je promovisala svoja uverenja i doprinela razvoju tržišta. Da bi izazivali konzervativnije većinsko društvo svojim polovnim krznenim kaputima, satenskim haljinama i svilenim bluzama iz tridesetih i četrdesetih godina, posećivali su garažne rasprodaje, buvljake ili novootvorene prodavnice polovne robe u potrazi za odgovarajućim stvarima. Odeća koju su nosili predstavljala je snažan otpor i alternativu tadašnjim dominatnim predstavama domaćice obučene u „New Look“ kreacije, suknjom do sredine listova i frizurom pod konac.
Par godina kasnije, tokom ere šezdesetih, hipici su nastavili popularisanje second hand radnji i polovne robe, ne samo radi želje za individualnošću već i iz snažnih političkih i ekonomskih razloga – radi borbe protiv potrošačkog društva.
Iako je u današnje vreme diskutabilna teza da je kupovina na ovakvim mestima otpor prema konzumerizmu, jer u velikom broju slučajeva second hand radnje zbog izuzetno povoljnih cena podstiču veću potrošnju, tokom šezdesetih je situacija bila drugačija. Recikliranje i briga o životnoj okolini bili su glavni ciljevi.
Ostatak teksta pročitajte u 2. broju Plezir magazina na stranici br. 57.
