Na ovogodišnjem Nišville Jazz Festivalu u muzici do kasno u noć uživale su dve Plezirke, Nina i Sara, koje su sa nama podelile svoje utiske i dočarale delić atmosfere u kojoj su Nišlije i njihovi gosti bili u prilici da uživaju pethodnih dana. Nina, iako domaća na festivalu po kome je njen grad širom sveta poznat, nije krila oduševljenje programom i nastupima znamenitih jazz imena, i uspela je da nam svojim impresijama dočara posebnost ovog festivala, a Sara se kući vratila prepuna utisaka i sa obećanjem da će i naredne godine biti tu
Džez zvuči još lepše kada ga slušate sa prijateljima. Zato je svaki Nišville mini praznik za sebe. Prilika da na jednom mestu čujete vrhunske muzičare i okupite drugare. Vratite se kroz istoriju i proživite eru dvadesitih, uživate uz zvuke avangardnog džeza, bi-bapa, dzež-rok fuzije ili pak nešto savremenijeg fanka. I dalje tvrdim da je Nišville nešto najbolje što ovaj grad ima da ponudi i da ga treba čuvati i ceniti, a taj vazduh prepun nota treba lično udahnuti. Barem jednom. Onda ćete se zasigurno opet vratiti nazad.
Već na početku prve večeri bila je primetna zavidna gužva, mnogo veća nego što se obično susretala u to doba prethodnih godina festivala. Čak se i red za narukvice ispred ulaza odužio te su pojedinci čekali i po sat vremena. Očigledno smo se svi uželeli svog parčeta festivala i požurili na glavni stejdž.
Domaćini Nišville Tango Big Band su nas zagrejali prve večeri a onda ustupili mesto bendu Vasila Hadžimanova, tokom čijeg nastupa je Biseri Veletanlić uručena nagrada za životno delo. „Mislila sam da mi je zamalo izmakla” obratio nam se s osmehom ovaj evergreen glas jugoslovenskog džeza. Duh i energija kraljice džeza, Ele Ficdžerald oživeli su te večeri u formi Patti Austin, koja je svoj rođendan proslavila na bini sa nama.
Nišville je poznat i po tome što svake godine obogaćuje svoj prateći program i omogućava sve većem broju ljudi da besplatno prati festival, što u vidu okolnih besplatnih stejdževa i propratnih aktivnosti, što putem lajv strima. Ove godine je osvanuo drive-in bioskop.
Premijera – pretpostavljate – La La Land. Midnight Jazz Dance stejdž, Jazz pozorište, Striporama i Oldtajmer fest. Lepota likovnih radionica, i Jazz for kids stejdž gde nastupaju klinci i mladi muzičari koji pohađaju aktuelne Nišville džez radionice. Grad pršti od energije na svakom ćošku.
Maks Kočetov Band nas polako uvodi u drugo veče na glavnom stejdžu. Lako možete zamisliti neki zadimljeni njujorški ili pariski kafe-bar u čijem uglu bend nenametljivo, a opet hipnotišuće svira. Camellia Todorova & JP3 Trio samo su nastavili u istom maniru. A onda, bina postaje centar sveta bubnjara Ala Fostera i njegovog kvarteta.
Ovaj 74-godišnji inovator svira zatvorenih očiju, punog srca i sa osmehom na licu. Zahvalna sam što sam bila u prilici da ovako nešto čujem uživo u svom životu. Uručuju mu nagradu za doprinos džezu. Čak i nakon toliko godina maestralne karijere, ovaj nadasve skromni muzičar to nije očekivao. Vidno iznenađen, zahvalio nam se i poručio svoj životni moto – Love, peace and jazz!
Nakon Fostera na scenu stupaju tvrdi rifovi, šljokice i ljubičasta čirokana. Ekscentričnosti savremenog fanka, ime ti je Nik West! Često je upoređuju s Princem, što zbog vizuelnog nastupa, što zbog pristupa muzici. Svojevremeno je džemovala upravo sa njim, a on joj je dao vetar u leđa i preko potrebno samopouzdanje koje se vidi istog trenutka kada kroči na binu.
Ova mlada basistkinja je sa svojim bendom izvela i par numera Princa, u čast ovom preminulom umetniku. Ipak, još usavršavanja joj tek predstoji. Veče su zatvorili rege tonovi Alpha Blondy-a, koji je prvi put posetio Srbiju, i domaćeg Del Arno benda.
Treće veče je oduvalo. Bukvalno oduvalo – vetar i oluja su se sručili na Nišville i po prvi put u istoriji festivala primorali organizatore da potpuno otkažu celovečernje nastupe. Iz predostrožnosti radi bezbednosti publike i muzičara, naravno. Organizatori su već tokom dana tehnički bili spremni za najavljenu kišu koja nam je odavno poznata tokom trajanja festivala gotovo svake godine, ali priroda je rešila da podivlja tik pred početak programa. Problem je rešen tako što su pojedini nastupi bili pomereni za nedelju, te je program poslednje večeri bio nešto duži, dok nas nastupi Jazz Addicts-a, Very Naiss-a i Darka Rundeka očekuju u petak, 18. avgusta. Ja se ne bunim, jer je zahvaljujući nevremenu magija Nišvilla još malo produžena.
Svake godine tragam za nekim muzičkim osveženjem. Bendom ili vokalom koji će me potpuno oduševiti. Zato se i ne trudim da izguglam i čujem online one izvođače koji su mi nepoznati kada se objavi line up festivala. Ovako je lepše. Iznenađenje je potpunije. Ako mi date da biram (nove) zvezde poslednje večeri, to će definitivno biti slovenački Big Band Gverillaz. Kapa dole i moj naklon.
Hladan vazduh i kiša koja je rominjala tokom cele te poslednje večeri odlično se uklopila uz melanholični zvuk trube Toma Harrell-a. Majstor na delu opet je tu, pred publikom koja ga svaki put oberučke dočeka. E da, bila je i Candy Dulfer. Opet. Po četvrti put. Mislim da bi bilo suvišno to komentarisati, dovoljno puta smo je gledali slušali – stoga reč prepuštam Sari koja je ove godine prvi put doživela Nišville.
Nina Simonović
Prošlo je dosta godina otkako sam poslednji put posetila Niš, pa je Nišville 2017 bio prava prilika da „obnovim gradivo” na više frontova. Stigla sam u subotu s namerom da ispratim pretposlednje i završno veče festivala. Iako sam isprva bila malo tužna i kivna na vremenske uslove koji nisu dozvolili da se nastupi održe te večeri, moji gostoljubivi i srdačni domaćini su me brzo oraspoložili pa veče nikako nije propalo.
Organizatori festivala takođe nisu izneverili moja očekivanja, budući da je nedelja veče bilo ozbiljna poslastica za sve ljubitelje dobre muzike u kojoj se moglo uživati do kasno u noć. Iako vreme ni tog dana nije bilo idealno, bilo je hladno i rominjala je kiša, moje oduševljenje nije jenjavalo najpre zbog divne energije fenomenalnih muzičara koji su to veče zaista posebnim.
Kako sam se približavala bekstejdžu euforija je bila gotovo opipljiva. Znala sam da će se obistiniti sve reči hvale koje sam slušala tokom prethodnih godina kada bi se povela priča o Nišvillu. Kolege iz medija su već uveliko đuskale i uživale uz prve taktove mnogobrojnog i razdraganog jordanskog sastava Tbilisi Big Band. Publika je već bila na nogama, a oni koji su i dalje sedeli nisu nikako mogli da odole cupkanju uz ritam i sjajne soliste ovog sastava što je bio savršen početak jedne posebne muzičke džez večeri.
Moje simpatije osvojio je nešto manji sastav sačinjen isključivo od muških izvođača pod nazivom Big Band Gverillaz. Izvodeći numere Frenka Zape, briljirala je nekolicina solista (klarinet, saksofon) a i sam dirigent je više nego prijatno iznenadio svojim solo tačkama na violini.
Dva big benda (Big Band Gverillaz i Tbilsi Big Band) su bili izvrsna uvertira za neverovatnog čoveka koji je po planu trebalo da nastupi prethodno veče, i sva sreća, bio je u prilici da zajedno sa svojim sastavom (saksofon, bubnjevi, bas) ostane i upriliči jedan nezaboravan nastup naredne, finalne večeri. Džez trubač i legenda džez muzičke scene, Tom Harrell izveo je neke od svojih najpoznatijih autorskih dela. Još jedna posebnost ovog nastupa i snažan utisak na sve prisutne ostavila je ta neverovatna spona i predivan odnos na sceni između Harrella i njegovih muzičara. Harrell je već nastupao na Nišvillu i 2011. godine mu je uručena nagrada od strane festivala, te se nadam da ćemo imati priliku da ga slušamo u Nišu još dugo godina.
I ove godine je uručena jedna posebna nagrada, nagrada za počasnu građanku Niša holandskoj saksofonistkinji Candy Dulfer, koja je nakon Harrella nastupila i to po četvrti put na Nišvillu i Earth/Sky Stage-u. Ova neverovatno energična umetnica častila je publiku u Nišu numerama sa svog novog albuma, između ostalog i jednom koja je posvećena njenom dragom mentoru i prijatelju pevaču Princu, ali i evergreen numerama koji je njen svojevrsni zaštitni znak poput numere „Lily was here“.
Noć se dalje nastavila uz muziku Ramba Amadeusa i grupe E-play, a kućama smo se svi vratili promrzli, punih srca, srećni i širokih osmeha. Nastupi od subote koji nažalost nisu mogli da budu izvedeni u okviru finalne večeri, veći deo je pomeren za naredni petak 18. avgust, zajedno sa nastupom Darka Rundeka.
Sve u svemu, bilo je ovo jedno prelepo iskustvo kojem se i naredne godine radujem i planiram da pretočim u jednu divnu tradiciju.
Sara Savčić
Izveštaj: Nina Simonović i Sara Savčić
Fotografije: Nišville press
