Trećeg dana 17. Beldocs festivala u Srpskom takmičarskom programu prikazana su dva filma: „Heterotopija“ Nikole Nikolića, koji, po rečima autora predstavlja koegzistenciju dva međusobno isključiva fikcionalna identiteta i „Izbor za mis zatvora“, Srđana Šarenca, koji se na jedan vrlo zanimljiv način bavi ženskim pravima u zatvoru, vraćanju samopouzdanja devojkama, kako bi se osećale kao da su slobodne.
Veliku pažnju privuklo je i nekoliko naslova koji su mahom bili posvećeni mlađim generacijama u okviru Teen programa. Prikazan je film „Večni ti“, nemačkog rediteljskog dua Hansa Bloka i Morica Risevika, koji se bavi startap projektima koji koriste veštačku inteligenciju kako bi kreirali avatare preminulih osoba i omogućili ljudima da sa svojim voljenima razgovaraju nakon njihove smrti. Iz ovog programa prikazan je i film „Copa 71“ britanskih reditelja, Dzejmsa Erskina i Rejčel Remzi, koji govori osvetskom prvenstvu u fudbalu za žene u Meksiku 1971.
Posebno zanimljiv je bio i deo Beldocs specijala – „Opstanak nije dovoljan“, gde su predstavljena dva filma austrijskog kolektiva Total Refusal: „Jedva da radim“ i „Kako nestati“. Oba ova filma otvaraju širok spektar savremenih društvenih tema putem istraživanja zakonitosti komercijalnih kompjuterskih igara. Nakon projekcija, gost kustos Beldocs specijala, Srećko Horvat, imao je zanimljiv razgovor sa rediteljima ovih filmova.
U okviru Međunarodnog takmičarskog programa prikazana su četiri filma: „La Reina“, češkog reditelja Nikole Klingera, „Dosadni dani i noći“, kineskog reditelja Gua Žeminga, zatim „Glupane glupi“, reditelja iz Hrvatske, Andrije Tomića, kao i „Porodica na određeno vrijeme“, reditelja Seada Šabotića iz Crne Gore.
Četvrti dan Beldocs festivala (25.05.)
Na današnjem programu ne treba prospustiti posednji deo Beldocs specijala „Opstanak nije dovoljan“, kada će se prikazati u Dvorani kulturnog centra film „Teraforma“ koji prati istoriju i posledice ljudske želje da zauzda prirodu prilagođavajući je sopstvenim potrebama. Nakon projekcije Srećko Horvat razgovor sa savremenim filozofom Federikom Kampanjom. U okviru istog programa u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazan film „Okupirani grad“, čuvenog oskarovca, Steva Mekvina.
Kultno dokumentarno ostvarenje „Kramb“, film koji slavi 30 godina od svoje premijere, biće prikazan u Kinoteci u Kosovskoj u 21h. Ova projekcija biće prva prilika ovdašnjoj publici da ovaj klasik dokumentarnog filma pogleda na velikom platnu.
„Kramb je bez sumnje jedan od najboljih dokumentarnih filmova svih vremena, i ponosnismo na to što ćemo imati čast da ovaj legendarni film predstavimo publici pravom bioskopskom projekcijom, kako i dolikuje. Robert Kramb kao autor bio je jedan od prvih predstavnika američkog andergraund stripa čija su dela stigla do Srbije, a ovaj bolno intimni film na izvanredno moćan način rasvetljava njegovo stvaralaštvo. Nema mnogo velikih dokumentarnih filmova o velikim ljudima, a Kramb je upravo jedna takva predivna i neverovatna anomalija.“
– izjavio je selektor festivala Beldocs Igor Stanojević.
U okviru Srpskog takmičarskog programa, četvrtog dana Beldocsa biće prikazana dva filma i to u Domu omladine Beograda od 19.30: „Džojmejkers“, Jelene Radenović i „Kad porastem“, Jovane Avramović.
Srpska premijera dokumentarnog filma „Telo” slovenačke rediteljke Petre Seliškar biće upriličena u terminu od 21.30, u Domu omladine Beograda, u okviru selekcije Povetarac. U razgovoru posle festivalske projekcije, učestvovaće rediteljka i glavna protagonistkinja filma. Sniman tokom perioda od 20 godina, „Telo” je osetljivo i intimno istraživanje izvanrednog života i kompleksnog unutrašnjeg sveta Urške, nekadašnje manekenke a sada profesionalne pijanistkinje, koja se svojim nepokolebljivim duhom bori da se odupre nizu retkih autoimunih bolesti. Nadamo se da uživate u bogatoj programskoj selekciji Beldocs -a, kao i u prilici da razmenite svoje stavove i razmišljanja sa kreativcima koji stoje iza prikazanih filmskih ostvarenja. Ovaj festival je izvanredna prilika da upoznamo i spoznamo segmente svakodnevice koji su nam često van domašaja, da probudimo kritičku misao, kao i da postanemo aktivni učesnici u stvaranju boljeg sveta – za sebe, ali i za one koji tek dolaze.
