Možda ste posmatrajući fotografije srećnih i nasmejanih roditelja koji sa svojim klincima krstare svetom i stignu da ispoziraju za „savršenu” instagram fotografiju pomislili kako im to polazi za rukom kad vi vašeg mališana ne uspevate da umirite ni u gradskom prevozu a kamoli da se usudite na neko duže putovanje. U čemu je trik, kako da animirate dete na putovanju, kako da pronađete vremena za obilazak atrakcija koje vas interesuju i kako da u čitavom procesu uživate i vi i vaši mališani pokušali smo da saznamo od omiljenih blogera, Ivane Marinković Mandić, Tamare Zidar i šarmantne porodice Kruzovi.

Kako animirate klince na dugom putovanju?

Ivana Marinković-Mandić; Jedan frajer i bidermajer: Nikako, animiraju oni dranjem nas. 🙂 Nekako se desi da muž i ja uvek zaboravimo da nasnimimo famozne  crtaće, te dugodržeće opijate za decu. Preporuka svih razumnih roditelja da na put ne krećite bez tone različitih crtanih filmova na telefonu ili tabletu. Kako mi prilično živimo danas za sutra i nemamo previše vremena da planiramo svaki korak, neiskusno zaboravimo (kao slučajno crtaće), a ponesemo svesku, bojice, sve moguće omiljene igračke, domaće i divlje životinje i plejada predstava sa mamom i tatom u glavnoj ulozi može da počne!

P. S. Dete je nakon pola sata prosto oduševljeno, skandira – ua predstave, daj crtaće! 😀

Tamara Zidar; Geravodeli: Kombinacijom obedovanja i mrvljenja po kolima, igranja „na slovo na slovo”, dremanja, pauza, „igre asocijacija”, slušanja njihove playliste, čitanja knjiga na glas i sve u krug do finalne destinacije. Ove godine su nam dve knjige obeležile putovanje kolima, a to su „Gospodin Srmdeković” i  „Robinzon Kruso”.

Vedran i Adriana Karuza; Kruzovi: Duga putovanja su uvijek izazov za putnike s djecom. Uz dobru pripremu i puno živaca, može se izvući najbolje od situacije. Kod nas je obavezan „zabavni ruksak“. Samo djetetova mala torba s igračkama u kojoj se nalaze bojice, blok za crtanje, naljepnice, mini figurice po njenom odabiru i neka društvena igra. Trenutno je kod nas UNO rješenje za svaku dosadu. Na dugačkim letovima uglavnom ima crtića za gledanje i to su situacije u kojima se trudim obuzdati svoj freak level majčinstva i dopuštam puno više vremena pred ekranom nego inače. Kada putujem  s autom, stanemo češće. Sve naravno ovisi i o karakteru djeteta, ali naše je iskustvo da smirenost roditelja u takvim situacijama u kojima često umor igra veliku ulogu, puno pomaže.

Neophodne sitnice za putovanje s detetom?

Ivana Marinković-Mandić: Vlažne maramice, voće za gricku, gricke za gricku, presvlaka, dugi rukavi, kratki rukavi, jastuk za pod glavu, lekovi za zaustavljanje krvi iz nosa jer umeju da se pregreju u kolima i da im se rašire kapilari… Da li da nabrajam dalje?

Tamara Zidar: Društvene igre i knjige su nam obavezne stvari koje uvek nosimo sa sobom. Igre koje trenutno jako volimo i često igramo su Catan i Carcassonne, a sve ostalo volimo da improvizujemo na licu mesta jer znamo da su deci često obični predmeti draži za igru od pravih igračaka.

Vedran i Adriana Karuza: Putna ljekarna. 🙂 Osnovne sitnice – sirup za temperaturu, toplomjer, nešto za smirivanje oteklina nakon uboda, flasteri… Do sada srećom nismo trebali, ali putna ljekarna je uvijek s nama. Inače putujemo dosta „light“ tako da ne uzimamo previše stvari. Njen „zabavni ruksak“ je obavezan, a što će se nalaziti u njemu ovisi o djetetu i njegovim željama.

Koliki vam je prioritet pravilna ishrana dok ste na odmoru, saveti i trikovi?

Ivana Marinković-Mandić: Kod nas važi pravilo da na moru nema pravila. Svi smo na odmoru, može sladoled svakog dana (1x dnevno), mora voće, tona voća, doručak-ručak-večera u hotelu ili napolju, ne pada mi na pamet da kuvam na odmoru. Kada je bila manja, nosila sam kuvalo-blender i tako joj pripremala kašice, ali su u obzir dolazile i organske Hipp-ove. Vremenom sam prestala da bivam toliko opterećena hranom, faliti joj ništa neće 10 dana.

Tamara Zidar: Putovanje sa decom nije odmor, te se tako i pripremamo. 🙂 A kako leto na moru provodimo u šatoru već 4 godine, imamo spremne namirnice za jela koja pripremamo i kod kuće. Od paste, rižota, sočiva i variva, do tost sendviča sa svežim namirnicama ili pomfrita i pice ako nas tog dana baš mrzi da spremamo. A ponekad i lubenica i sladoled budu sasvim dovoljna večera. 🙂

Vedran i Adriana Karuza: Nije nam prioritet. 😀 Naše djete je jedno od onih koje jako malo jede i prilično je izbirljivo pa nam je taj dio uvijek malo stresan. S  vremenom smo se odlučili ne nervirati oko pravilne i zdrave ishrane te dane koje smo na putu. Važno je samo da pojede barem nešto, pa makar ju vodili i u McDonalds ili neki drugi fast food koji ima pohanu piletinu – eto, toliko nam nije bitna pravilna ishrana dok smo na putu. 😀 Posebnih savjeta i trikova nemam, još se tražimo po tom pitanju. Dijete je nejelica i to razumiju samo roditelji malih nejelica. Iako, moram priznati, stvar pomalo ide na bolje. Inzistiramo samo na voću koje, srećom, voli, pa se na taj način vitaminiziramo. 🙂

Obilasci željenih lokaliteta sa (malim) detetom, iskustva, smešne situacije i eventualno savet za roditelje?

Ivana Marinković-Mandić: Ja nemam iskustvo sa tropskim destinacijama, ali sam sa detetom obilazila ostrvo Kipar kada je imala godinu i kusur dana. Moje dete se ubraja u hiperaktivnu decu, ne voli da sedi, ne voli da spava, ne voli da se vozi i nema strpljenja ni za kakve usporene događaje. Otkad otvori oči, želi samo akciju i ništa joj ne predstavlja putovanje do nekog drugog grada kako bismo videli nešto novo što dosad nismo videli.

Mom detetu je to realno mučenje i nema strpljenja za naše egzibicije. Ipak, na Kipru smo prvi put išle zajedno u muzej, na obilaske nekih litica i klisura sa pogledom na more (sama je koračala pjehe, uz vetar u kosi #proud Mom), a dok je bila mlađa hajking i skijanje zimi po planinama podrazumevao je obaveznu nosiljku na leđima tate.

Savet neki specijalni nemamo – svako dete je za sebe, svaka porodica je za sebe, gledajte šta vama i vašem detetu prija i prema tome se prilagođavajte.

Tamara Zidar: Očekivanja spustiti na minimum i prilagoditi obilaske uzrastu deteta. Trenutno nam je glavna zabava i u Srbiji i na putovanjima pronalaženje geokeševa (www.geocaching.org), što predstavlja igru sličnu potrazi za blagom, u kojoj tražimo različite manje ili veće skrivene kutijice koje su razni ljudi ostavili, sa papirićima unutra na koje možete da se upišete kada ih pronađete, prateći mapu na telefonu preko aplikacije. Te dok ih tražimo i nalazimo, usput obilazimo i neke lokalitete i znamenitosti koji zadovolje znatiželju odraslih, ali i deci razviju maštu. Muzeje biramo po njihovim interesovanjima te su tehnički muzeji i muzeji iluzija najomiljeniji.

Vedran i Adriana Karuza: Kada putujete s djetetom morate znati da nećete danima šetati po muzejima, crkvama… dijete se neće vašim žarom diviti arhitekturi i svim tim divnim prozorima. Mi uvijek pazimo da imamo i neku dječju aktivnost u danu. Prirodoslovno znanstveni muzeji obično imaju zanimljive sadržaje za klince, a česti smo gosti i lokalnih parkova. Kompromis je dakle nužan. Savjet bi bio zainteresirati dijete za destinaciju prije odlaska. Primjerice, imali smo par sati u Veroni koje smo proveli isključivo u šetnji i razgledavanju. Priču o Romeu i Juliji sam prilagodila njenom uzrastu, što joj je bilo jako zanimljivo. Četiri je sata sa zanimanjem razgledavala sve vezano uz poznate ljubavnike. 🙂

Omiljene destinacije za putovanja sa decom?

Ivana Marinković-Mandić: Kopaonik i zimi i leti, jer leti jedemo borovnice, jurimo ovčice, gnjavimo šarplaninca, idemo kod tate u Avantura park na zip line, napolju smo po ceo dan. Isto tako obožavamo more, otkad se Senja rodila išli smo u Grčku i na Kipar, peščane plaže za pravljenje kula, talasi  i dugi plićak, za moje dete nema veće sreće.

Tamara Zidar: Udaljene najviše do 6h vožnje. 🙂 I kampovanje koje je posebno iskustvo i zabava, na kojoj god da ste lokaciji.

Vedran i Adriana Karuza: Valencija je definitivno grad koji je savršen za djecu, ali i odrasle. Suprotno mnogim mišljenjima, smatram da je i Maroko jako dobra destinacija za obiteljsko putovanje. Tamo jako vole djecu, a imaju i pustinju. Svaki roditelj zna da se djeca i pijesak vole. Dijete bih sigurno vodila na Tajland ako budemo opet išli. Općenito, svaka destinacija koja ima pješčane plaže je idealna za djecu.

Priča sa putovanja koju uvek prepričavate?

Ivana Marinković-Mandić: Ne mogu da se setim nijedne koju specijalno prepričavamo jer kada imate dete, sve su vam specijalne i nove (čitajte, ne bih druge da opterećujem glupostima svoga deteta napismeno, neka prate IG stori za životvorne situacije :)). Mogu da kažem da kada smo u putu često igramo Na slovo, na slovo i izmišljamo sve moguće i nemoguće priče na temu koju 2-godišnjakinju zanimaju pod radnim nazivom „Kad si ti bila mala, radila si to i to“ iliti u slobodnijem prevodu „Pravila si nemoguća s..nja“. 😀 Šta god da smo preživeli, uvek se radujemo zajedničkim odlascima, iako to više nisu za roditelje odmori, već samo promena sredine. Sav novac ulažem u kvalitetne trenutke sa detetom, neka čekaju kupatilo i kuhinja da se renoviraju, u životu se računa avantura. 😉

Tamara Zidar: Svako kampovanje nas obogati novim iskustvima, doživljajima i veštinama. Donosi poseban osećaj slobode i nezavisnosti jer deca mogu sama da voze trotinete i bicikle u okviru organizovanog kampa, obilaze parkove, borave napolju, u prirodi ceo dan i istražuju biljni i životinjski svet oko sebe. Najčešće je samo iskustvo spavanja u šatoru, pripreme hrane ispred i celodnevnog boravka u prirodi za njih dragocenije nego bilo koje (egzotično) putovanje i obilazak turističkih destinacija. A najveći fenomen i uspomena vredna pomena je mini golf koji igramo uglavnom na putovanjima. Samo igranje često izazove i suze i poneko demonstrativno bacanja štapa i frustraciju zbog odbijanja loptice da se kreće po njihovoj zamišljenoj putanji, ali kada sve to prođe i kada ih pitate koji su im najlepši trenuci, mini golf uvek zasluži prvo mesto i uvek mu se iznova raduju. To nas odrasle ume da zbuni i uplaši jer određene emocije često vezujemo za negativna iskustva, ali srećom tu su deca da nas  podsete i nauče da su sve emocije sastavni deo dobre igre, priče i života. 🙂

Vedran i Adriana Karuza: Kako sam već navela, putujemo „light”. To ide do te mjere da smo sa sobom nosili svega nekoliko pelena dok je bila beba – ostatak kupujemo na destinaciji. Obilo nam se o glavu kada smo izvan sezone došli na otok Iž, na tri dana. Tamo, naime, u dućanima izvan sezone NEMA pelena, a mi s točno tri komada. Srećom, u šetnji smo naišli na majku s djetetom koja nam je posudila par. Nema veze što su bile malo većeg broja. Poslužile su svrsi. 🙂

Valencija: Prvi let avionom – pogledala je kroz prozor. Bio je mrak. Vidjela su se samo svjetla grada. Rekla je sva sretna: vidi… izgleda kao Božić.

Maroko: Stigli smo do Sahare. Trčala je, bacala se po pijesku i vikala „Mamaaaa, ovo je tako supeeeeer!“.

Share

• Tweet
• Pin It