Uvek sam skeptična prema onima koji se javno izjašnjavaju kao osobe „strastvene u vezi sa ličnim razvojem”. Suviše mi to liči na gomilu ničega, gomilu motivacionih citata bez vrednosti, podseća na NLP o kome nemam najbolje mišljenje. Ipak, to nikako ne znači da sam za stagnaciju. Prvo sam pomislila da spadam u grupu kojoj lični razvoj nije cilj sam po sebi. Ali, to nije istina. Naravno da želim da budem bolja osoba nego što sam bila juče. Možda mi samo smeta termin „lični razvoj” i način na koji se upotrebljava, njegovo bombastično provlačenje kroz prodaju magle? Verujem u čitanje knjiga, novina, putovanja i razgovore. Lični razvoj dođe neminovno. Težite ka tome da saznate nove stvari i razumete ono što dosad niste razumeli. I, što da ne, da ove godine budete najbolja verzija sebe. Evo mojih predloga kako tome da doprinesete.
Recite da konstruktivnoj kritici
Saslušajte komentare na svoj rad – bez obzira na to da li dolaze od stručnjaka ili nekoga ko samo ima neku primedbu. Ovo je ponekad veoma teško. Da, s jedne strane treba udovoljiti sebi i okružiti se samo ljudima koji vas čine srećnima i doprinose tome da se osećate dobro. S druge strane, ako izbrišete iz prijatelja nekoga ko vam je na pristojan i fin način ukazao na neki detalj u vezi sa vašim radom, šta ćete ikad naučiti? I da li zaista želite da slušate samo one koji hvale vaš rad i pretvaraju se da ne vide njegove nedostatke?
Budite samopouzdani
Znam koja je važnost samopouzdanja gotovo dve decenije, ali tek mi se nedavno desilo da mi prilika isklizne iz ruku zato što nisam dovoljno verovala u sebe, i posledično što sam to pokazivala. Naivno sam verovala da će postavljanje brojnih pitanja biti shvaćeno kao znak da želim da učim i uradim stvari kako treba (jer tako je trebalo da bude shvaćeno), ali me na kraju lišilo nečeg što sam mogla (i što je trebalo) da dobijem. Da budem iskrena, ne znam kako pomiriti samopouzdanje – bilo ono pravo ili lažno – i doslednost sebi u smislu postavljanja pitanja kad nešto ne znaš i proveravanja kad nisi siguran. Priznajem da je zbunjujuće – ali možda nađemo odgovor na to pitanje ove godine.
Založite se za sebe
U ovome sam i ja početnik. Zapravo, nisam ni odmakla daleko od čistog shvatanja da treba da se založim za sebe. Ali treba. Ispostavilo se da su one kliše izreke iz tinejdžerskih magazina, tipa „ako se ne brineš o sebi, niko neće”, ili tako nešto, tačne. A ulozi su mnogo veći kad ste u dvadesetima i tridesetima.
Čitajte
Čitajte jer je čitanje dobro, u najmanju ruku, a posebno čitajte ako pišete bilo šta (izgleda da danas svako piše bar nešto). Čitajte! Svima govorim, pa ću i vama, tajna dobrog pisanja je u čitanju!. Čitajte, jer me drugarica nedavno pitala čitam li književnost na engleskom (ne baš) – rekla je da se videlo na mom blogu (koji pišem na engleskom) da to nije slučaj. Bilo me je na trenutak sramota, ali ovo je primer dobre konstruktivne kritike! Čitajte jer ćete nešto naučiti, i ne, definitivno ne mislim na knjige samopomoći. A čak i ako čitate bezveze knjigu, sve su prilike da ćete bar naučiti da se ne kaže „to nije moja šolja čaja”. (Mada verujem da to već znate.)
Izađite iz one zone
Smem li nešto da vam priznam? Pod jedan, mrzim koncept izlaženja iz zone udobnosti, jer je postao izlizan. Pod dva, mrzim ga jer, zaboga, tu je udobno i fino – dok je izlaženje jednostavno stresno. A kome još treba dodatnog stresa u ovo doba? Ono u čemu je poenta jeste ne samo izlaženje iz zone udobnosti, nego ono što ćete njime dobiti. Na primer, nedavno sam imala privremeni posao koji se uglavnom sastojao od telefonskih razgovora sa gomilom nepoznatih ljudi – na engleskom. Pre svega, ni na srpskom nisam baš luda za telefonom. Kao drugo, to što engleski nije moj prvi jezik automatski je značilo da ja u suštini nemam „manir” za pričanje telefonom. Za moje kolege je ceo uvod u razgovor, način na koji pitaju da li je to taj-i-taj, pitanje „kako ste” i pozicioniranje tog pitanja na tačno određeno mesto sasvim prirodna stvar o kojoj nisu ni razmišljali, jer tako telefoniraju ceo život. Za mene nije bilo, jer, za početak, mi nepoznate ljude ne pitamo kako su, te sam često na to zaboravljala, i verovatno ispadala manje pristojna. Ali morala sam da telefoniram dan za danom tokom četiri nedelje – i na kraju je prešlo u naviku. Mislim da se više i ne plašim telefona i nepoznatih brojeva. Dakle, nešto što mi je bilo
neprijatno na početku, nužno je dovelo do mog napretka.
Ne kidajte se oko malih stvari
Jedna moja drugarica je nedavno tvitnula kako mrzi sebe posle trećeg parčeta torte. Znam da je prolazila kroz dug i težak put gubljenja težine, ali – kao što i njoj rekoh – to je samo torta! Obična torta, nije vredna nerviranja, i ne bi trebalo da ima takav uticaj ni na čije poimanje sopstvene vrednosti. Dobro, istini za volju, verovatno nije zaista mrzela sebe, ali i sam taj diskurs je negativan i štetan. Poslednjih nekoliko godina donosila sam novogodišnje odluke o tome kako ću razviti i održati jutarnju i večernju rutinu, od kojih je svaka uključivala i sat vremena tokom kojih ne gledam u ekrane, bio to telefon ili računar. Nisam mogla da ih održim. Odselila sam se na drugu stranu sveta i ispostavilo se da mi je važnije da budem u kontaktu s ljudima nego da održavam odluku koja na kraju krajeva ne čini neku bitnu razliku u mom danu. Mislim, u svakom slučaju nikad ne zaboravljam da se umijem ili doručkujem – pa zašto bi mi bilo jako važno kojim to redosledom radim? Ove godine tu odluku izbacujem. Nekad je „dobro jutro” i „laku noć” važnije od nekog trenda sa interneta.
Ostanite verni sebi
Izgleda da je strašno popularno biti sam svoj šef, preduzetnik ili čak i koristiti englesku verziju reči jer smo onda fensi. Za dokaz ove tvrdnje dovoljno vam je samo da proskrolujete svoj „fid” na fejsbuku i sigurno će vam iskočiti bar jedan oglas za radionicu ili kurs koji vam obećavaju da će vas naučiti da pravite pare od nečega što volite da radite. Okej, uvek je lepo čuti da se neko bavi nečim što voli i pretvara svoje snove u stvarnost, ali ako to ne pali za vas – kakve veze ima? Zašto bismo svi morali da radimo istu stvar? Ako ste zadovoljni svojim poslom, čemu rizik i upuštanje u nepoznato? Čak i ako niste, i verujete da bi vam prijala promena, da li to zaista treba da bude nešto što je sad moderno? Radite ono što vam prija i odgovara. Ako to znači da ćete prodati sve što imate i organizovati radionicu pletenja psećih džempera u parku, super, samo napred! Ali ako ne znači, šta onda, koga briga? Samo budite u skladu sa svojim načelima.
Mislite svojom glavom
Slično prethodnoj stavci – ne morate da klimate glavnom na sve što je popularno široj javnosti ako se ne slaže s vašim uverenjima. Pre otprilike godinu dana počela sam da se interesujem za jednu temu, čitam o njoj i informišem se, i kad god bih javno izrazila svoja razmišljanja na tu temu, bila bih označena kao neko s predrasudama. Žao mi je što je tako, ali s druge strane iskreno i duboko verujem da ti ljudi nisu u pravu, i da je njihovo mišljenje zasnovano na trenutnim trendovima u politici i političkom korektnošću, ne na činjenicama i razumu. Nemojte da menjate mišljenje samo zato jer vas neko na to prisiljava – koristite glavu za ono za šta treba da je koristite. Pribavite informacije, razmišljajte o njima i donesite odluku. Ovo važi za sve: za bivanje s određenom osobom, konkurisanje na doktorske studije ili podršku političkoj ideji.
Odjavite se i otpratite
Ako ste i vi, kao i ja, laki na upisivanju imejl adrese koja god stranica to od vas zatraži, verovatno vam se đubre nagomilava u inboksu, i postaje sve teže i napornije nositi se s tim. Svaki put kad primite mejl koji vam je nebitan ili koji čak pošaljete u kantu i pre nego što ga pročitate, kliknite Unsubscribe. Naravno, mogla bih reći i da se uopšte ne prijavite na mejling liste, ali, za svaki slučaj. 🙂 A isto važi i za sve ljude na čije reči ili slike okrenete očima kad god ih vidite na fejsbuku, tviteru ili instagramu. Ne brinite za njihova osećanja: da, ume da bude neprijatno kad vas otprati neko ko vam se dopada, ali da li zaista želite da ih toga poštedite po cenu toga da vas samo iznerviraju svaki put kad vidite da su lupili neku glupost? Tako sam i mislila. (Ali nemojte da otpratite nekog samo zato što vam je rekao da biste mogli malo, na primer, da editujete fotografije pre objavljivanja – posebno ako je to tačno. :))
Lagano sa filterima
Samo zato što postoji način da na fotografiji imate baršunasto lice i noge odavde do večnosti ne znači da morate da ih iskoriste svaki put, sve odjednom. A i za čim to uopšte tragate kad svoje lice dovodite do neprepoznatljivosti? Možda vas odgovor iznenadi. U međuvremenu, budite svesni da ljude koji vas poznaju možda zabavljate i to ne na način na koji biste želeli. Neka ovo bude godina u kojoj ćete se pomiriti sa sobom i svojim demonima. I neka vas to ne sprečava da pokušate da ih pretvorite u umiljate čupavce koji se hrane keksom i kolačima, umesto vašim strahovima. Budite dobri i dobro. Živeli!
