KAD SE SVE SKLONI PO STRANI, OSTANE ČOVEK KOJI JE PISAO

U čast  beogradskom sajmu knjiga, predstavljamo vam novog, mladog autora uz čiji roman prvenac Nije to ništa ćete se sigurno ušuškati ove grejne sezone. Marko Đorđević je jedan divan dečak, koji inspiraciju crpi između ostalog od svojih učenika i jednog čarobnog vrta, izopštenog od ostatka sveta. U razgovoru o njegovom romanu, daljim planovima, uzorima i sećanjima, uživajte u nastavku.

kad-se-sve-skloni-po-strani-ostane-covek-koji-je-pisao2

MOŽEŠ LI DA SE SETIŠ KADA SI POŽELEO DA SVOJE MISLI PRETOČIŠ NA PAPIR? KAKO SE RODIO ROMAN NIJE TO NIŠTA?

Jednog 29. januara sam baš želeo da proslavim još jedan rođendan svoje majke. Nervirala me je činjenica da je svima oko mene neprijatno da se slavi rođendan ako je slavljenik nevidljiv i definitivno opravdano odsutan… Pomislio sam da sigurno postoji način da se život produži i zaigrao sam se…

KAKO SI SE OPREDELIO DA ROMAN BUDE U FORMI LIRSKOG? DA LI PISAC KADA POČINJE DA GRADI SVOJE DELO UOPŠTE RAZMIŠLJA O OVAKVIM STVARIMA, ILI DOPUSTI DA ONE SPONTANO PROIZLAZE IZ NJEGA?
Nisam razmišljao o strukturi teksta, samo sam stvarao svet na hartiji. Nisam ni znao šta je, dok mi Nina iz IK Arete nije napisala: „Marko, jako mi se dopao tvoj roman.“ Tada sam počeo da ga zovem tako. Pre toga je bilo „ma, ono moje”, „ono što pišem” i „piskaranje”.

KADA BI NEKOME GOVORIO O TEMATICI I SADRŽAJU ROMANA “NIJE TO NIŠTA”, KAKO BI GA OBJASNIO I PRIBLIŽIO?
Nije to ništa je roman koji liči na jesenji kišni dan, kada ostanete kod kuće, uvijete se u ćebe i ispijate čaj. Tekst romana je okrenut ka sećanjima i nemogućnosti da se neki doživljaji obnove. Roman traži od vas da se zamislite i ustanete, otrčite u druge sobe i zagrlite svoje najbliže.

BUDUĆI DA RADIŠ SA DECOM, A U TVOM ROMANU IMA PRIPOVEDANJA I IZ DEČJE PERSPEKTIVE, KOLIKO TI JE TAJ DEČJI POGLED NA SVET ZAPRAVO VAŽAN U ŽIVOTU?
Dečji ton u romanu je rešenje da se izbegne patetika. Moje bavljenje decom i edukacijom mi pomaže da svaku situaciju sagledam i iz dečje perspektive. Neverovatno je koliko su njihova promišljanja jednostavnija i čistija od naših. Na svakom času me iznova oduševi način na koji oni dišu. Ravnomerno, spokojno, srećno.

ROMAN ODAJE UTISAK DA JE PISAC DOSTA DOŽIVLJAJA LIČNO PROŽIVEO I SAMIM TIM OSTAVLJA DOSTA PROSTORA DA SE ČITAOCI TAKOĐE LIČNO SAŽIVE SA PRIČOM. KOLIKO SI ZAPRAVO SEBE UNEO U ROMAN?
Mislim da je nemoguće drugačije. Verujem da svaki pisac večno piše jednu istu priču iz najrazličitijih kutaka svoga bića. Kad se skloni ono što je koncept, ideja, forma, maska… ostane čovek koji je pisao.

kad-se-sve-skloni-po-strani-ostane-covek-koji-je-pisao

U DELU SU PRISUTNI I LIK BAKE, KAO I PODNEBLJE GDE SI SE RODIO I ODRASTAO. KOLIKO MUDROSTI PROSPEMO, A KOLIKO USPEMO DA SAČUVAMO OD LJUDI I KRAJA OD KOJIH SMO POTEKLI? KOLIKO MUDROSTI JE POTREBNO DA BI MUDROST BRAO?
Kad god dođem u situaciju da mi treba da se opustim na brzaka, zatvorim oči i zamislim to ogromno dvorište u kome žive roditelji moje majke. To je čarobni vrt, izopšten iz sveta. Sve što bih mogao nazvati znanjem ili veštinom, poneo sam odatle. To su ona dvorišta u kojima uvek ima posla…

KO SU TVOJI UZORI, KOGA ČITAŠ I KOJIM DELIMA SE IZNOVA VRAĆAŠ?
Studirajući književnost imao sam utisak da je malo autora kojima bih se vratio. To vam je kao sa simpatijama u školi. Nisam bio zaljubljen ni u najlepše ni u najpopularnije, nego u one koje sam doživljavao kao tajnovite i naslućivao da imaju bogat unutrašnji život. Vratim se Proljećima Ivana Galeba, Unutrašnjoj strani vetra, Pohvali ludosti… Poezija je svakako moj prvi izbor i više odgovara mom čitalačkom biću, a tu najviše mislim na savremene autore od kojih bih izdvojio Ognjena Obradovića čiju svaku pesmu doživim kao dobar sinopsis za roman.

ŠTA TE INSPIRIŠE?
Inspiriše me zima. Nekako, kad je hladno, volim da tražim nove načine da se ugrejem.

KOLIKO JE PO TVOM MIŠLJENJU VAŽNA ULOGA KNJIGE U ŽIVOTIMA DECE I ODRASLIH? POSTOJI LI LOŠA I BESKORISNA KNJIGA?
Kako imam priliku da radim i sa uzrastima koji još nisu ovladali čitanjem, mišljenja sam da je deci najpotrebnije upravo to usmeno pripovedanje priča, volim da im dozvolim da sami izmaštaju kraj priče koja im se dopada. Verujem da je najbitnije da o svakoj knjizi imaju kritičko mišljenje.

KOJI SU TVOJI DALJI PLANOVI ŠTO SE PISANJA TIČE?
Trenutno radim na novom romanu koji čeka svoju zimu.

Fotografije: Kristina Jovanović, Danilo Mataruga

Share