Koliko ste puta čuli izreku da odelo (ne)čini čoveka? Verovatno podjednako mnogo koliko i: “Kaži mi šta jedeš, reći ću ti ko si”. Ideja da odeća govori dosta o tome kakvi smo kao osobe i koja su naša interesovanja svakako nije nova. Sa druge strane, iako ne možemo reći da je ishrana ljudi do pre par decenija bila jednolična, kao ni to da tada nisu postojali različiti trendovi u kulinarstvu, čini nam se da se danas mnogo više pažnje posvećuje tome šta je servirano na tanjiru određene osobe i analiziranju šta iz toga o datoj osobi možemo saznati. Ako pođemo od pretpostavke da nam muzički ukus, vizuelni identitet, knjige koje čita, filmovi koje gleda, mesta na koja izlazi i krug prijatelja možda mogu reći nešto više o njoj, nema razloga da drugačije bude ni sa navikama u pogledu ishrane. Hteli to da priznamo ili ne, ljudi podjednako donose zaključke o osobi koja se oblači kao metalac ili gotičar i osobi koja se deklariše kao vegetarijanac ili vegan. I jedna i druga karakteristika sa sobom povlače određene društveno ustaljene pretpostavke poput te da metalci imaju nužno dugu kosu, gotičari su sektaši odeveni u crno, a vegetarijanci i vegani će da “smaraju” svojim stavovima, da pokušavaju da preobrate druge i da igraju na kartu svoje velike moralnosti i empatije. Modni svet je ovoga vrlo dobro svestan i više nego ikada igra na kartu povezanosti ove dve stvari – onoga što oblačimo i onoga što jedemo.
Još je sredinom dvadesetog veka Elza Skjapareli spojila visoku modu sa umetnošću i hranom stavivši Dalijevu poznatu sliku jastoga na haljinu sa njenim potpisom. Danas mnogi veliki modni brendovi proširuju svoju delatnost i otvaraju lance kafića, restorana i showroom-ova omogućavajući mušterijama da istovremeno utole glad i uživaju u najnovijim kolekcijama. Iako nam to može delovati pomalo smešno, pa čak i licemerno, s obzirom na to da je istovremeno u jeku i diskusija o mršavosti modela i veličini nula, činjenica je da su i Prada, Dior, Guči, Barberi podlegli ovom trendu nadajući se da put do srca kupaca vodi putem stomaka.
Sličnom logikom su se pojedine robne kuće vodile još od dvadesetog veka služeći mušterijama šampanjac, stvarajući na taj način ugodnu atmosferu prilikom kupovine i osećaj da nemate razloga da napustite radnju.
Međutim, kako ističe Rebeka Mej Džonson, ono što se promenilo jeste sama generacija kupaca. Ljudi u ranim dvadesetim i tridesetim godinama, popularno, nazvani i “foodie” generacija, poklanjaju više pažnje novim kulinarskim trendovima i hitovima. Uzmimo kao primer naše područje da bismo slikovito prikazali ovu generaciju. Oni umesto dobro poznatih piva kao što su Jelen ili Lav preferiraju craft piva i pivnice u kojima mogu probati pivo iz svih zemalja sveta. Umesto vanilica jedu makarunse, a radije biraju suši na uštrb smuđa. Hteli to da priznamo ili ne, u današnjem svetu hrana postaje podjednak pokazatelj socijalnog statusa koliko i odeća i brendovi koje nosimo. Spajanjem mode i hrane brendovi stvaraju okruženje koje bukvalno možete da osetite.
Zašto vam asocijacija na Pradu ne bi bila i zanimljiv koktel koji ste popili prilikom kupovine, ili pak jastog koga ste pojeli u društvu stilskih istomišljenika? Na taj način, ne samo da ćete poželeti da se vratite po još jednu Pradu, već će taj brend kroz koncept restorana-butika biti u mogućnosti da izgradi i pokaže svoj ukus posredstvom još jednog izuzetno bitnog životnog aspekta – hrane.
Upravo u ovome leži i jedno od objašnjenja fenomena slikanja hrane na društvenim mrežama. Nebitno je da li slikamo odevnu kombinaciju ili hranu, i jednim i drugim želimo da pošaljemo određenu poruku jer su i jedno i drugo značajan svakodnevni medij za iskazivanje preferencija koje gajimo. U stanju smo da posredstvom društvenih mreža, kroz odeću i hranu između ostalog, stvaramo željenu sliku o sebi na osnovu koje dajemo za pravo “publici” da donosi zaključke o nama. Od trenutka kada se probudite ujutru, znate da ćete u toku dana morati da razmislite o dve stvari. Prva je o tome šta ćete da obučete. Druga je šta ćete tog dana jesti. Obe podjednako pružaju određeni uvid u vaš način života i to im je jedna od neraskidivih niti koja ih povezuje. Odnosno, kako je jednom prilikom rekao Ralf Loren: “Svi životni elementi prate određeni stl”. Ali, dok određena torba može da izađe iz mode u roku od jedne sezone, ono što je uvek u trendu jeste dobar obrok.
