Prošli put smo tekst posvetili hrizantemama i načinima kako ih održavati i negovati u ovim jesenjim danima. Ovaj put nastavljamo priču, kako bi upoznali još neke cvetnice koje će se u našim baštama i na terasama baškariti na oktobarskom suncu, a mi uživati u njihovoj jednostavnosti i lepoti.

Dan i noć (Viola tricolor L.)

Ovo je cveće ukras mnogih vrtova u ovom periodu godine, veoma je lako za održavanje i otporno je na niske temperature. U narodu je najpoznatije pod imenom dan i noć, a srećemo ga još i kao maćuhicu, poljsku ljubičicu, livadsku ljubičicu, gospin cvet i udovicu. Ova biljka inače pripada porodici ljubičica, jedna je od najpoznatijih i ma mnogo podvrsta i formi.

Svoj botanički naziv je dobila zbog činjenice da su njene latice uvek u tri boje – žutoj, tamnoljubičastoj i beloj. Danas su razvijene i mnoge hibridne vrste tako da ih srećemo u raznolikim nijansama narandžaste, purpurne, lila i pink. Cvetovi mogu biti različitih veličina, a latice su nalik krilima leptira. Možemo ih saditi u bašti – u bordurama ili kao cvetna ostrvca, ali i na terasama u žardinjerama ili saksijama.

One mogu da budu jednogodišnje, dvogodišnje ili kratkotrajne višegodišnje biljke, u zavisnosti od perioda godine u kom se sade. U pitanju su male biljke, visine do 30cm, sa razgranatim stablom. Stabljika im je šuplja, a listovi su jajastog oblika i po ivicama reckavi. Iz pazuha listova pojavljuju se cvetovi na dugim peteljkama. Cvetaju u periodu od maja pa sve do pojave prvih snegova. U stanju su da prezime pod snegom i od proleća nastave sa vegetacijom. Sklone su ukrštanju, što povećava njihovu raznolikost.

Dan i noć je biljka koja nema neke izrazite zahteve. Odlično uspeva i u polusenci, otporna je na hladnoću. Voli rastresita i ocedita zemljišta. Zbog svoje niske i polegle strukture ne pogoduje joj prisustvo viška vode u podlozi.

Dan i noć  treba saditi na razmaku od 20-30cm. Zatim je potrebno biljke dobro zaliti vodom sobne temperature, ali pri tome izbegavati kvašenje lišća i izabrati dobro drenirano zemljište. Sadnja se preporučuje u jesen i ranu zimu. Biljke se mogu saditi i u proleće, ali je dosadašnja praksa pokazala da ako su posađene u tom periodu one budu slabijeg rasta, sa lošije razvijenim korenom i da daju znatno manje cvetova. Pri kupovini biljaka obavezno obratite pažnju da listovi budu zdravi i zeleni, a biljka puna cvetnih pupoljaka. Dan i noć je poželjno prihranjivati đubrivom koje je bogato fosforom i kalijumom. Pogoduje joj zemljište blago kisele pH vrednosti. Tokom sušnih perioda potrebno je nastaviti sa zalivanjem, redovno uklanjati precvetale delove i suve grančice, kako bi biljke bile naprednije, sa krupnijim cvetovima i kako bi zadržale lepu formu. U toku hladnijeg dela godine potrebno je zalivati ih isključivo kad je suvo zemljište. Tokom zime biljke možemo zaštititi grančicama četinara od teškog snega i jakog vetra. Starije primerke koji su razvili nešto veću visinu možete skratiti na 15cm i na taj način pospešiti njihov rast i razvoj.

Inače, dan i noć u prirodi najčešće srećemo na visokoplaninskim pašnjacima do 1800m nadmorske visine, kao i na suvim i kamenitim mestima. Ovo je biljka poznata po svojim lekovitim svojstvima – sadrži flavonoide, eterična ulja, vitamin C, karotenoide, kumarine, tanine i mineralne materije.  Koristi se u lečenju kožnih bolesti, ekcema, reume, za smirenje, kod hroničnog bronhitisa i upale bešike. Za spravljanje ovih čajeva koristi se isključivo divlja, poljska podvrsta koja ima sitne cvetove, belo-žućkaste boje, sa slabijim ljubičastim prelivom. Upotrebljava se čitav nadzemni deo biljke za vreme cvetanja. Za čaj se koriste dve kašičice ove biljke koje se preliju toplom ili hladnom vodom. Ova mešavina treba da odstoji 8-10 sati pre konzumiranja, a preporučuju se 2-3 šolje dnevno. Zbog neprijatnog ukusa koji ima može se zasladiti nekim voćnim sirupom.

Vres (Calluna vulgaris L.) vs. Crnjuša (Erica carnea)

Vres ili kaluna je zimzeleni polužbun iz porodice vresova. U pitanju je velika porodica sa oko sto rodova i sa preko hiljadu vrsta. Njoj pripadaju i borovnica, brusnica i rododendron. Njeno latinsko ime potiče od reči kallynein – što znači čistiti i od reči vulgaris – što u prevodu znači običan. Ova biljka se zapravo u davna vremena koristila za izradu metli. Kod nas se još naziva i gorska metvica ili brezina.

Biljka može da dostigne visinu od 50cm, a formira nepravilne žbunove. Stabljike su u donjem delu drvenaste, a prema vrhu postaju mekane i zeljaste. Listovi su tamno zeleni i zimzeleni, unakrsno poređani na grančici. Biljka cveta od jula, pa do prvih snegova i mrazeva. Cvetovi su beličasti ili u raznim nijansama ružičaste i zelenkaste boje.

Vres je rasprostranjen u Evropi i jugozapadnoj Aziji. Najviše se javlja u toplim i brdovitim planinskim područjima, do 2000m nadmorske visine – najčešće na pustim livadama i u retkim šumama. Ovo je zaštićena vrsta i njegovo branje strogo zabranjeno.

Vres koristimo kao ukrasnu biljku, kao jedan od najpoželjnijih elemenata jesenjeg dekora u dvorištima i na terasama. Pošto je u pitanju zimzelena biljka poželjno je gajiti ga na jednom mestu više godina. Po svojoj prirodi nije zahtevan, ali je bitno ispuniti određene uslove. Ako ga sadite u dvorištu između biljaka je potrebno ostaviti razmak od 30cm, kako bi se one neometano granale. Veoma je efektan u kombinaciji sa bršljanom i vrstom koju smo prethodno opisivali – dan i noć. Prija mu prisustvo borova, čempresa i drugog zimzelenog drveća. Krajem novembra i početkom decembra preporučljivo je orezati ga za jednu trećinu – sve do lišća i mladih izbojaka, kako bi se povećala gustina žbuna, podstakao rast novih izbojaka i pospešilo cvetanje.

Vres voli dobro drenirano zemljište. Podnosi sušu, ali je bitno u prva dva meseca redovno ga zalivati kako bi se koren dobro razvio. Dovoljno je jednom mesečno dodati mu đubrivo bogato azotom. Vres voli blago kisela zemljišta i osunčana, kamenita mesta.

Ako vres gajite u saksiji, znajte da je potrebno držati ga isključivo napolju, zato što mu smeta veštačko grejanje i suši ga. Bitno je da minimalna dubina saksije bude 30cm i da biljka ima dobru drenažu sa rastresitim supstratom. Voli osunčane i blago senovite položaje. Kad nastupe zimske temperature, neophodno ga je zaštiti. Pri kupovini obratiti pažnju da listovi imaju sveže zelenu boju, a kad protresete biljku bitno je da ne otpadaju.

Vres spada u medonosne biljke i ima široku upotrebu u narodnoj medicini. Najčešće se odsecaju cvetni delovi koji se suše i zatim konzumiraju u vidu čaja. Preporučuje se kod problema sa bubrezima, kod nesanice i stresa. Još u staroj Grčkoj se koristio za pripremu supa i variva. U zapadnoj Evropi se koristio u vreme nestašice hmelja za spravljanje piva. Ovaj cvet je nacionalni cvet Škotske i jedan od nacionalnih cvetova Norveške. Na Novom Zelandu je njegovo sađenje zabranjeno, zato što je invanzivna vrsta.

Često se u praksi vres meša sa crnjušom. Ipak, među njima postoje razlike u morfološkim karakteristikama. Vres ima sitnije listove i cvetove. Eric carnea je mali zimzeleni žbun visine do 25cm i širine do 50cm. Ima zelene, igličaste i veoma dekorativne listove. Zvonasti cvetovi skupljeni su u cvastima ružičasto-crvene, tamnocrvene, bele, žute ili boje lavande. Crnjuša za razliku od vresa cveta u rano proleće, često i pod snegom, a kad su zime blage već u decembru. U normalnim okolnostima ona cveta u februaru i početkom marta.  Raste na osunčanim i polusenovitim mestima, na kiselom i dobro propusnom zemljištu. Posle sadnje koren je poželjno zaštititi malčem. Nakon cvetanja potrebno je ukloniti precvetale i suve delove, što će pospešiti gustinu biljke.

Crnjuša je biljka koja je nezamenjiva u postizanju zimskog kolorita, a divno izgleda u alpinetumima, na kamenim kosinama, u lejama i žardinjerama na balkonu. Naročito je dekorativna u kamenjaru, u kombinaciji sa patuljastim četinarima. Najpoželjnije je formirati grupe od pet biljaka na međusobnom rastojanju od 30-40cm. Ukoliko je sadite u žardinjere obratite pažnju na to da supstrat ima dobar drenažni sistem i da je blago kisele reakcije. Najbolje je u poljoprivrednoj apoteci kupiti gotovu mešavinu za rododendrone i pomešati je sa zemljom. Zalivati je kišnicom ili odstajalom vodom.  Bitno je da se voda ne zadržava oko korena biljke. Ako je zima oštra zaštiti je grančicama ili malčom.

Crnjuša je medonosna biljka i kad se vreme njenog cvetanja podudari sa izletanjem pčela na pašu ona daje veoma kvalitetan, taman, gotovo crn med koji je po svom mineralnom sastavu bogatiji od svih drugih. U narodu je poznat i kao ‘borov med’.

Ovi zlatni jesenji dani su kao stvoreni za uživanje na otvorenom. Obogatite svoja dvorišta i balkone ovim biljčicama koje su i više nego zahvalne za održavanje. Slobodno tu i tamo možete da umetnete neku bundevu ili fenjer kako bi oplemenili svoj eksterijer. Uz dobru knjigu, pleteni ogrtač i šolju omiljenog čaja u ovakvom okruženju uživanje je zagarantovano!

P.S. Ukoliko ste u Beogradu izložba cveća u parku Manjež traje još ovaj vikend i to je dobra prilika da se snabdete jesenjim biljčicama i dekorom i da uživate u lepom vremenu i šuškanju opalog lišća pod nogama.

Share

• Tweet
• Pin It