Šta vam prvo padne na pamet kad neko spomene jesen? Priroda i njene neverovatne boje, žuto lišće koje šuška pod nogama, pečeno kestenje, kuvano vino, bundevara, miris cimeta, topli džemperi, mirišljave sveće, kišne kapi koje udaraju u prozore…? Beskrajno je mnogo asocijacija koje vezujemo za ovo raskošno godišnje doba. Meni se ove godine desilo da sam u prolazu, onako u žurbi, ispred jedne cvećare, primetila saksije sa očaravajućim hrizantemama i u tom trenutku postala svesna da nam jesen kuca na vrata. I nisam se prevarila. Nedugo zatim, usledio je i jedan cvetni događaj, koji je tradicionalno otvorio vrata ovom zlatnom godišnjem dobu i poželeo mu dobrodošlicu u naš “Beli grad”.

U pitanju je Izložba cveća u parku Manjež, koji se održava svakog proleća i jeseni. Ako vam mogućnosti dozvoljavaju, iskoristite vikend pred nama i postite ovu zelenu oazu u samom centru grada. Ako ste  iz nekog razloga sprečeni, to možete učiniti posle 10. oktobra, za kad je najavljeno još jedno izlaganje (tačan datum organizatori će naknadno objaviti). Ljubiteljima cveća su ovi sajmovi vrlo dobro poznati i mnogi od njih su redovni posetioci. Ono što vas očekuje u Manježu jeste zaista raznolik i bogat izbor biljaka – od onih sobnih, preko baštenskih, perena, do raznoraznih sukulenata, lukovica, posuda, ukrasnih saksija, kao i sadnica ukrasnog žbunja i drveća. Izlagači su iz godine u godinu manje-više isti, ali se zaista trude oko asortimana koji rado proširuju nekim novitetima. Npr. pasionirani ljubitelji i kolekcionari kaktusa znaju da postoji par tezgica sa fantastičnom ponudom ovih bodljikavih ljubimaca i svake godine se rado vraćaju kako bi nabavili nove vrste i podelili nova znanja. Često tu možete pronaći i neke zaista retke primerke. Isto tako postoji jedan neodoljiv štand sa zemljanim posudama za vaše zelene ljubimce u kojima će se oni osećati kao u svom prirodnom staništu. U jednom uglu ćete naići na pletene korpe pune ukrasnih bundeva, najrazličitijih boja i oblika. One veće možete iskoristiti i za rezbarenje, dok su manje same po sebi dovoljne za dekoraciju prostora.

Takođe ima raznorazne grnčarije – od ručno rađenih šoljica za kafu čijom kupovinom direktno donirate u humanitarne svrhe, preko različitih baštenskih ukrasa do originalnih saksija ukrašenih dekupaž tehnikom. Ukoliko imate neko pitanje o negovanju i uzgajanju pojedinih vrsta, budite sigurni da ćete uvek dobiti informaciju više – tako sam ja sasvim slučajno pre neki dan saznala da orhideje obožavaju zeleni čaj. I naravno, lako ćete primetiti ko su apsolutni i neprikosnoveni vladari ovih jesenjih izložbi. Da pogodili ste, to su hrizanteme. U narednim redovima smo spremili za vas nešto više o njima.

Hrizanteme (Chrysanthemum)

Hrizanteme su višegodišnje zeljaste cvetnice, ponekad i žbunovi. Međutim, kao veoma rasprostranjena i popularna ukrasna biljka sa velikim brojem vrsta klasifikuju se i po vremenu cvetanja, visini, veličini i građi cvetova. Neke od njih su jednogodišnje, a neke višegodišnje. Javljaju se u širokoj paleti boja – bele, žute, narandžaste, ljubičaste, crvene, bronzano braon… Mogu cvetati sve do novembra i prvih mrazeva. U Evropi se popularno nazivaju i jesenjim ružama. Njihovo ime potiče od dve grčke reči – Chrys što znači zlatni i Anthemon, što u prevodu znači cvet.

Priča o hrizantemama datira još iz XV veka pre nove ere, prema arheološkim nalazima u oblasti istočne Kine. U njihovoj kulturi one su čest motiv koji se provlači kroz mitove i pesme, kao cveće jeseni i simbol plemenitosti. Kinezi su hrizanteme gajili i zbog njihovih lekovitih svojstava – njenim kuvanim korenom su lečili glavobolju, a od mladih izdanaka i peteljki su pravili salatu. “Ako želite da budete srećni tokom celog života, gajite hrizantemu“, stara je kineska izreka. Po Feng Shui-u hrizantema je simbol bezbrižnosti, koji unosi radost i veselje u dom. Čak se i jedan grad u Kini naziva po ovom cvetu Ču-Hsien, što u prevodu znači Hrizantemin grad. Hrizantemu su u Japan doneli budistički monasi u IV veku i Japanski carevi su u toj meri bili impresionirani cvetom, da je ona odmah postala simbol sunca, sreće, obilja, dugog života, ali i deo grba japanske carske porodice. Od 1831. godine u Japanu se svake jeseni organizuje Festival hrizantema, poznat i kao Praznik sreće. U Evropu hrizanteme su stigle u XVII veku, gde je običaj da se ovo cveće nosi na groblje. Taj obrazac datira još iz ranijih vremena kad u jesenjem periodu nije bilo drugog dostupnog cveća, pa su jedini izbor bile hrizanteme. U Australiji one se daruju na Dan majki, dok su u Americi simbol radosti i zvanični  cvet grada Čikaga.

Biljka je uglavnom do 50cm visoka, sivozelene boje, razgranatog stabla, naizmenično raspoređenih listova koji su perasti. Njihova fizionomija zavisi i od same sorte. Više vrste se najčešće koriste kao rezani cvet. Prilikom sađenja u bašti potrebno je da razmak između biljaka bude 40-50cm u redu. Sade se pojedinačno ili u grupama. Veoma su efektne u kombinaciji sa zimzelenim vrstama, kao i u dekorativnoj sadnji – možete ih zasaditi i u bundevama. Ako želite da hrizanteme dobiju izgled malog drveta, slobodno im možete odstraniti donje grane.

Hrizanteme su biljke veoma lake za uzgajanje – otporne su na sušu, na bolesti i štetočine, možete ih gajiti sa istim uspehom kako u bašti, tako i u saksiji. Kako bi što duže cvetale posebnu pažnju pri kupovini treba obratiti na to da biljka ima puno pupoljaka i bujno zeleno lišće.

Hrizanteme vole osunčane položaje sa dobro dreniranim tlom. U jesenjem periodu potrebno je izbegavati prihranjivanje, zato što se to može negativno odraziti na cvetanje. Jedini opasniji neprijatelj ovih biljaka je  vetar, zato je neophodno smestiti ih na zaštićene položaje.

U periodu cvetanja biljke je neophodno zalivati skoro svaki dan. Bitno je da budu zasađene u saksije sa rupicama, kako bi što lakše otpustile višak vode. Ukoliko im nedostaje vlage, one će to brzo pokazati – smeđim flekama na donjim listovima i opadanjem cvetova. Višak vlage se takođe može ogledati u pojavi braon fleka.

Ukoliko želite da vaše hrizanteme prezime u bašti neophodno je da ih obilno malčirate, kako bi ih zaštitili od mraza. Sa dolaskom proleća i pojavom prvih mladara, potrebno je odstraniti suve grane. Kad nove stabljike izrastu do 12cm visine, poželjno je odstraniti im sa vrha neka 2-3cm, kako bi pospešili njihov rast. Postupak je dobro ponoviti još jednom kad biljka izraste za još 12cm i sve tako do sredine jula. Ovako formirane biljke cvetaće na jesen, a ako preskočimo ovaj postupak biljka će cvetati sredinom leta. Ukoliko živite u podneblju sa nešto hladnijim zimama, preporučujemo da biljke unesete na tamno i hladno mesto, u sanduke sa kompostom, gde se temperature kreću u rasponu 5-8 °C, kako bi ih sačuvali od smrzavanja.

Hrizanteme se lako i jednostavno razmnožavaju reznicama – potrebno je uzeti mladu grančicu, odstraniti sa nje donje lišće i pobosti je u malu saksiju sa kvalitetnim i dobro dreniranim supstratom.  Kad se biljka ukoreni možete je prebaciti u veću saksiju ili u baštu.

I na kraju, dobro je znati da su hrizanteme prirodan insekticid – one veoma uspešno odbijaju komarce, a ulje iz njihovih cvetova se vekovima koristi u te svrhe. Piretrin je neizostavan sastojak u svim sprejevima protiv buba, prirodno se nalazi u hrizantemama i jedna je od najpopularnijih materija u suzbijanju štetočina.

Ne dozvolite da vas ovo promenjivo vreme zadrži u kući, već uživajte u prirodi i prvim jesenjim danima. Ukrasite svoj kućni i baštenski prostor bogatim darovima koje nam ovo godišnje doba donosi, a mi ćemo sa potruditi da vam iste približimo i ponudimo odgovore na neka bitna pitanja. Uhvatiti korak i ritam sa prirodnim ciklusima, uskladiti se, osluškivati i proživeti sve te divne i magične momente koji su nam ponuđeni… zato što se ovakvi pokloni ne odbijaju. Jednostavni i jedinstveni, kao i mi sami.

Share

• Tweet
• Pin It