Mnogi stranci su začuđeni ili oduševljeni japanskim društvom koje gotovo besprekorno funkcioniše. Red, rad i mir karakterišu ovu bogatu zemlju. Ipak, unutar ovog mirnog, prosperitetnog i odlično organizovanog sveta živi i imaginarni svet crtanih romana i filmova koji je u mnogo čemu udaljen od realnosti, pogotovo u često prenaglašenoj agresivnosti i ogoljenoj otvorenosti.
Japanske reči MANGA (crtani roman) i ANIME (crtani film) su široko prihvaćene u svetu. Manga bi u slobodnom prevodu mogla da se opiše kao opušteni crtež, a anime je skraćenica od engleske reči animation. Reč manga datira iz devetnaestog veka, međutim forma crtanja vuče korene od crtanja na pergamentu još iz dvanaestog veka. Sadašnji format mange je postao nezaustavljivo popularan polovinom prošlog veka, kada su Osamu Tezuka i Maćiko Hasegava stvorili, danas već kultne, mange „Tecuvan Atomu’’, van Japana poznatije kao „Astro Boy’’ i „Sazae-san’’.
Za razliku od američkih i evropskih crtaća koji su pravljeni za decu, japanski crtani romani i filmovi su namenjeni daleko široj publici. Postoji više vrsta mange: KODOMO manga je namenjena najmlađoj deci oba pola koja tek umeju da sriču. ŠOUĐO manga je namenjena devojčicama, a ŠONEN manga dečacima u uzrastu do završetka obaveznog školovanja. ĐOSEI manga je za mlađe osobe ženskog pola, a za mlađe muškarce postoji tzv. SEINEN manga.
Japan ne bi bio ono što jeste da nema mange koja je na samoj granici dozvoljenog: HENTAI manga tj. pornografska manga koja često može da deluje tako da je treba najstrože zabraniti, a tvorca takvih perverzija osuditi na doživotnu robiju.
Kada neko želi da se približi japanskom čitaocu, manga je savršen medij, a poruka može da obuhvata mnoštvo tema. Čak i najozbiljnije teme se mogu predstaviti u formi crtanih priča. Postoje crtaći o japanskoj pomoći siromašnim zemljama Afrike koje je izdalo Ministarstvo inostranih poslova, crtaći za one koji žele da se zaposle na berzi, priručnik u crtanoj formi za zaposlene u kompanijama za proizvodnju čelika, pa čak i crtani vodič za advokate, tužioce i sudije. Da ne spominjem crtane varijante Tolstoja, Šekspira i Servantesa, svetske istorije ili razvoja nauke. Manga je brzo sredstvo koje obezbeđuje trenutnu
zabavu svima koji nemaju vremena napretek.
U isto vreme, ti crtaći mogu ponekad da ponude iskren uvid u ono što neki Japanci zaista misle. Sredinom devedesetih godina „The Silent Service’’ manga i anime su bili odraz japanske frustracije što moraju da finansiraju američke ratnohuškačke težnje i poduhvate. Ono što su mnogi mislili, a nisu mogli otvoreno da kažu našlo je mesto u popularnoj mangi.
Najupadljiviji je, a često i nasilan, prikaz seksa. Ako nasumice otvorite japansku mangu, velika je verovatnoća da ćete naići na jedru srednjoškolku u školskoj uniformi koja postaje plen razvratnom sredovečnom poslovnom čoveku. Ako se vozite podzemnom železnicom i zavirite šta putnici čitaju sigurno ćete naići na nekog ko bez imalo srama čita hentai (pornografsku) mangu. Pre tridesetak godina je bila popularna manga (adaptirana posle u anime i igrani film) pod šokantnim nazivom: „The Rapeman’’, koja je, na svu sreću, prestala da se objavljuje 1992. godine posle 7, za tvorca, lukrativnih godina. Izdavačke kuće i prodavci, pod uticajem raznih grupa za zaštitu dece, počeli su da otvaraju posebne radnje za crtaće za odrasle, kako maloletni zaljubljenici istih ne bi imali pristup neprimerenim mangama i takvoj vrsti zabave.
Iako Japanci dosta strogo cenzurišu knjige i filmove, izgleda da su mekog srca kad dođe do cenzurisanja crtaća. Na mangama se godišnje zaradi više od basnoslovnih trideset milijardi dolara, a proda se više od pet stotina miliona kopija. Tržište mange i anime se raširilo po celom svetu, pa su, nekad samo japanski junaci, postali globalno popularni. „Naruto’’, „One Piece’’, „Dragon Ball’’ ili „Doraemon’’ su dostupni u različitim delovima sveta na lokalnim jezicima.
