Kad se uveče vrate kući posle napornog dana, umorni japanski muževi promrmljaju tri reči: furo (kada), meši (jelo) i neru (spavanje). Hrana i spavanje se mogu preskočiti, ali kupanje nikada. Kupanje je za Japance velika strast
Velika većina Japanaca ima kadu u kući, ali za razliku od naših kada u koje se može leći čitavom dužinom tela, japanske kade su male, tek oko metar i nešto dugačke, metar široke i oko osamdeset centimetara duboke. Poslednjih desetak godina novi stanovi i kuće imaju sofisticirane kade, automatizovane, sa raznim senzorima i programima da se napune vodom, ugreju do željene temperature, da izabranom muzikom obaveste korisnika da je sve spremno i da umilnim glasom upozore da je pod klizav i da se pažljivo uđe u kupatilo. U novijim kupatilima je u zidu ugrađen televizor otporan na vodu jer se u kadi provodi dosta vremena. Pre nego što se uđe u kadu, dobro se izriba i opere i čist se ulazi u vodu koja je oko četrdeset pet stepeni, kao da želite dobrovoljno da se ošurite.
Tako vrela voda izvuče sve brige, sve bolove i svu hladnoću. Posle kade ste spremni samo za krevet. Ista voda se koristi za sve članove porodice, tako da prva osoba koja ulazi u kadu uživa u najčistijoj i najtoplijoj vodi. Domaćica je uvek poslednja na redu. Japanska kupatila nemaju grejalice. Kad smo došli u Japan prve zime nismo znali na koji način da ugrejemo kupatilo već smo se smrzavali dok smo se tuširali. Posle su nam objasnili šta treba da uradimo. Kada se napuni vrelom vodom i para ugreje kupatilo i nije hladno dok se tuširate ili, kako oni rade, zalivate lavorom uzimajući vodu iz kade.
Japanci su izuzetno štedljivi, pa se ta ista voda posle koristi za prvo pranje veša. Postoje specijalna creva koja spajaju mašinu za veš i otvor na kadi. Ovde se uvek trudi da se sve iskoristi do maksimuma i da se skoro ništa ne baci.
Nekada veoma popularna javna kupatila sento (u bukvalnom prevodu gotovina za vruću vodu) su sve manje posećena. Sento se sastoji od zajedničkih kupaonica, odvojenih po polovima. Nakon dobrog ribanja se ulazi u veliku kadu u kojoj pored vas može da sedi, naravno kao od majke rođen, vaš komšija ili potpun neznanac. U kadi neko voli da meditira i da se prepusti sopstvenim mislima, mada je sasvim pristojno razgovarati, ali ne preterano glasno.
Japanci kažu da je jedino odnos između dve nage osobe pošten.
Japanci su navikli da budu goli pred drugima u kupatilu. Oni sami kažu da se vide goli, ali da se ne gledaju. To se nikako ne bi moglo reći za strance. Mnogi stranci koji su išli u gradska kupatila su se osećali nelagodno, što zbog kulturne razlike, što zbog čestih, doduše diskretnih, pogleda koji su im Japanci upućivali. Nije potpuno jasno da li je to iz znatiželje ili da se ne uradi nešto što ne bi bilo onako kako njihovi običaji nalažu.
Onsen je banja, ili izvor vrele vode, a u Japanu ih ima na hiljade jer su vulkani uvek bili ovde vrlo aktivni. U neposrednoj blizini onsena su sagrađeni hoteli i restorani. Onseni su centar domaćeg turizma, mada u poslednje vreme ima dosta stranaca koji se predaju ovoj vrsti uživanja. Japanci vole onsene i posećuju ih sa poslovnim partnerima, prijateljima i porodicom.
Postoji izreka koja kaže da porodica koja se kupa zajedno ostaje zajedno. Japanci nisu skloni da pokazuju prema članovima porodice nežnosti kao što je ljubljenje ili grljenje. Oni se kupaju zajedno i na taj način iskazuju telesnu bliskost. Dok su deca mala kupaju se svi zajedno, a kad porastu, majke sa ćerkama, a očevi sa sinovima.
Ima raznih vrsta zatvorenih onsena, zajedničkih ili individualnih, u zavisnosti koliko vam je dubok džep, a oni otvoreni, u prirodi se zovu rotenburo. Japanci se potpuno predaju kupanju i postoji uverenje da njihovoj dugovečnosti ne pomaže samo zdrava hrana, odlična preventivna medicina već i dugo, relaksirano banjanje.
U javnim kupatilima i onsenima je zabranjen pristup svima koji imaju tetovaže. U Japanu se članovi japanske mafije (jakuza) tetoviraju kao simbol pripadnosti grupi i kao odraz hrabrosti zbog izdržljivosti bola prilikom tetoviranja. U Japanu su tetovaže još uvek stigma i povezuju se sa podzemljem i nezakonitim radnjama. U poslednjih godinu dana su počele da se prodaju nalepnice za telo koje pokrivaju tetovaže. Razlog tome je sve veći broj stranaca koji želi da ide u onsene, ima i sve više mladih Japanaca koji nisu deo mafije, a tetoviraju se zbog sveprihvaćenog trenda u svetu, a to je i deo priprema za Olimpijadu 2020. godine. Verovatno je organizatorima Olimpijade bilo jasno da velik broj sportista ne bi bio u mogućnosti da ide u onsene i neko snalažljiv se setio nalepnica. Uvek praktični i spremni na kompromis, Japanci su u nalepnicama pronašli način da zarade, drže do svoje tradicije i normi i da izađu u susret svima koji žele da probaju svakodnevno japansko uživanje.
Vesna Belušević (Cukuba, Japan)
