Izložba “Razumeti kako grad raste” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture

U četvrtak. 13. juna u 19 časova, u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1), biće otvorena izložba “Razumeti kako grad raste”. Ova izložba deo je istoimenog rezidencijalnog programa, realizovanog u okviru saradnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa internacionalnom arhitektonskom platformom LINA,

U okviru programa “Razumeti kako grad raste”, tokom 2023. i 2024. u Beogradu su boravili LINA stipendisti Đulio Galaso i Natalia Vorošilova (Švajcarska/Italija), Alberto Ronćeli & Nikol Vetore (Danska/Italija), Maria Mendez (Španija), Nevena Delić (Srbija), Isidora Koščica, Jana Čvertkov and Lana Jeremić (Srbija), i Sara Ramezani (Srbija). U njihovom fokusu bio je Novi Beograd, odnosno naselje Bežanija i bežanijski blokovi 61, 62 i 63. Ova granična teritorija u permanentnoj transformaciji, na susretu seoske sredine i strukture mega blokova, veliki je izazov za urbaniste i arhitekte.

BLOK 61, foto: Sara Ramezani

Prvi deo LINA programa, period boravka, bio je posvećen istraživanju, sastancima i radionicama. Tokom svog boravka, stipendisti LINA-e su, pored mogućnosti da se međusobno upoznaju i razmene iskustva, ostvarili saradnju sa predstavnicima raznih institucija i organizacija, meštanima i predstavnicima različitih generacija. Kasniji period, po njihovom povratku, bio je posvećen analizi i definisanju predloga. Poslednja etapa biće upravo zajednička izložba, na kojoj će šest timova koji su učestvovali u rezidencijalnom programu predstaviti svoja viđenja lokalne situacije, kao i predloge očuvanja identiteta mesta i transformacija u skladu sa zahtevima savremenog života i potrebama stanovnika.

BLOK 61, foto: Giulio Galasso

Đulio Galaso i Natalia Vorošilova će dan kasnije, 14. juna u 18 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, održati predavanje “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57” o vrtnim gradovima koje su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka u Cirihu gradile zadruge, a predstavljaju hibride modernističkog zidlungen (Siedlungen) stila i uobičajenih lokalnih kuća: naivni odgovor na društveni i tehnološki preobražaj koji se dešavao u Evropi. Ove organizacije sa ustrojstvom odozdo nagore angažovale su se da obezbede pristupačno stanovanje, što je funkcija u kojoj su delotvorno zamenile javne ustanove, koje su im pak u tome pružale podršku.

Share