Izložba „Missing Stories. Prinudni rad u vreme nacističke okupacije. Pogled umetnika” otvorena je performansom „Rad oslobađa, rad ubija“ umetnika Dragana Vojvodića 11. marta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Međunarodni umetnički projekat Goethe-Instituta u Srbiji pod nazivom „Missing Stories. Prinudni rad u vreme nacističke okupacije. Pogled umetnika” realizovan je uz podršku nemačke fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost” (evz). Pet kustosa i kustoskinja (dr Tomas Elzen – Umetničke zbirke i muzeji Augzburg: H2 – Centar za savremenu umetnost, Augzburg; dr Sanja Kojić Mladenov – Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; Una Popović – Muzej savremene umetnosti Beograd, Beograd; Adela Demetja – Tirana Art Lab, Tirana; Natalija Vujošević – Institut za savremenu umjetnost, Cetinje) odabralo je deset umetnika iz Nemačke, Srbije, Albanije i Crne Gore da se pridruže projektu i iz umetničke perspektive pristupe temi projekta – prinudnom radu u Trećem rajhu.
Tema prinudnog rada tokom nacističke okupacije nedovoljno je prisutna u kolektivnom sećanju Balkana – malo je dokumentacije o njemu, još manje javnih događaja i rasprava na tu temu, a to tragično poglavlje evropske istorije u potpunosti je izostavljeno u udžbenicima i nastavi istorije. S druge strane, veliki broj porodica pamti sudbine svojih predaka koji su tokom okupacije bili na prinudnom radu u nacističkoj Nemačkoj, bilo u fabrikama, radnim logorima ili u poljoprivredi. Zahvaljujući tome, sudbine prinudnih radnika prisutne su i u individualnom sećanju sadašnje generacije, a na poseban način ih doživljavaju umetnici i intelektualci.
Umetnici i umetnice koji učestvuju u projektu su: Burkhard Šitni (Nemačka), Kristijan Herl (Nemačka), Aleksandar Zograf (Srbija), Milorad Mladenović (Srbija), diSTRUKTURA (Srbija), Dragan Vojvodić (Srbija), Ivan Salatić (Crna Gora), Lenka Đorojević (Crna Gora), Donika Ćina (Albanija) i Remijon Pronja (Albanija). Njima se u Novom Sadu priključuju Lea Vidaković i Selman Trtovac iz Srbije. Njihova dela izvedena su različitim medijima – od fotografije, preko slikarstva, do audio-vizuelnih instalacija. Neki od umetnika koji učestvuju u projektu inspiraciju za svoja dela pronašli su u iskustvima svojih predaka koji su bili prinudni radnici tokom nacističke okupacije.
Performans „Rad oslobađa, rad ubija“ umetnika Dragana Vojvodića je zamišljen kao repetitivno ponavljanje besmislenih i simboličnih postupaka koji impliciraju odnos tela, prisile, trajanja i promene. Tokom izvođenja jednoličnih telesnih radnji umetnik proizvodi zvuk koji na metafizičkoj ravni obeležava procese, stanja i putanju njegovog kretanja. Zvuk ukazuje na predstave represije, trošenja i iscrpljivanja i u isto vreme propituje pojam apsurda i besmislenost egzistencije „u svetu u kojem nestaju iluzije i svetlosti, a čovek se oseća kao stranac” (Žan Pol Sartr).
Iako se prisilni rad veoma često povezuje sa prošlošću, ratom i ropstvom, zbog čega se ovaj performans i realizuje u kontekstu izložbe Mising Stories u organizaciji Gete instituta u Beogradu, on je i dalje, u različitim formama, zbog globalizacije i povećanja migracija, prisutan širom sveta. Načini na koji se prisilni rad, kao rezultat diskriminacije na etničkoj, polnoj, starosnoj, kulturološkoj i dr. osnovi, uspostavlja se menja, ali suština ostaje ista.
Fotografije: Marko Ercegovac
