Razgovori sa izdavačima su vođeni u okviru Plezir online sajma knjiga, objavljenog u novembarskom izdanju magazina Plezir.
Liljana Marinković, direktor, Kreativni centar
Kako ste vi zavoleli književnost?
Knjige su bile sastavni deo života naše porodice, bilo ih je svuda u kući. Neke enciklopedije su čak dobro služile i za igranje, od njih je moglo svašta da se sazida! Moji roditelji su bili nastavnici i čitali su nam od najranijeg uzrasta, pa smo moja sestra i ja brzo naučile da čitamo samostalno. Tako smo neosetno uplovile u svet književnosti. Danas knjige nisu samo nešto što volim, već su sastavni deo mog posla i moje svakodnevice. Prva stvar koju pakujem kad krećem i na najkraći put jeste knjiga.
Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla?
Volim izdavaštvo jer je dinamično, sa svakom novom knjigom nešto se novo dešava, otvara nam se neki novi svet. Istovremeno smo u dodiru sa estetskim, etičkim i naučnim idejama koje su važne za naše čitaoce i za društvo u kome živimo. Izdavaštvo za decu pruža dodatnu satisfakciju jer ispred sebe ima mo čitaoce koji rastu i kojima će neke knjige možda obeležiti život. Kada god od naših odraslih čitalaca čujem koliko im je neka knjiga Kreativnog centra bila važna u detinjstvu, iznova se uverim da ovaj posao i te kako ima smisla.
Utisci sa Sajma?
Beogradski sajam knjiga je odavno postao centralni događaj u godini za sve izdavače, autore i čitaoce. Blizu 200.000 ljudi ga poseti tokom te poslednje oktobarske nedelje. Nadam se da će takav ostati i ubuduće, i pored spekulacija o selidbi i koncepcijskim promenama. Mi smo veoma zadovoljni ovogodišnjom sajamskom posetom, a takođe i ponosni jer su dve naše knjige dobile značajne nagrade – neobična zbirka poezije Dragane Mladenović i Borisa Kuzmanovića Tri, četiri, sad! i kratki roman Zlatka Vasića i Mladena Anđelkovića Kit sa tregerima. Tokom Sajma knjiga mnogo vremena provedem na štandu uvek pomno iščekujući kako će biti primljene nove knjige. Takođe, Sajam je za mene i mesto susreta – sa kolegama i autorima, ali pre svega sa čitaocima čiji utisci usmeravaju naš dalji rad.
Najprodavaniji naslovi ove godine?
Obično su na Sajmu knjiga najprodavaniji neki atraktivni novi naslovi, ali i poznati bestseleri se ne predaju lako. Ove godine u vrhu su bili Leto kada sam naučila da letim i druge knjige naše Jasminke Petrović, sve slikovnice Džulije Donaldson na čelu sa novoobjavljenim Zogom i Superglistom, svi naslovi danskog autora Jakoba Martina Strida, kao i romani Dragane Mladenović i Vesne Aleksić.
Naslovi na koje biste vi želeli da skrenete pažnju čitaocima magazina Plezir.
Moja Srbija
Napisao: Simeon Marinković
Ilustrovao: Dušan Pavlić
Ova reprezentativna knjiga Simeona Marinkovića kroz zanimljive priče govori o čarima i bogatstvu naše zemlje, njenoj burnoj prošlosti i slavnim ličnostima. Autor u svakom kraju Srbije otkriva nove lepote, a svojom ličnom pričom poziva čitaoce na stalno istraživanje domovine, koja se može još više voleti kada se dobro upozna. Knjiga nudi obilje istorijskih i geografskih podataka, upoznaje nas s velikanima naše kulture i umetnosti i njihovim dostignućima, opisuje prirodne retkosti, te predstavlja svojevrstan ilustrovani vodič kroz našu zemlju, koji će domaće čitaoce inspirisati da planiraju buduća putovanja, a svima onima koji žive van granica Srbije biti dragoceno podsećanje.
Knjigu je ilustrovao jedan od naših najboljih savremenih ilustratora Dušan Pavlić.
„Tokom svog dugogodišnjeg učiteljskog, profesorskog, izdavačkog i autorskog rada imao sam priliku da obiđem celu Srbiju. Ova knjiga je priča o svemu onome što sam video na tim putovanjima. Želeo sam da prikažem neobično bogatstvo naše zemlje, njenu prirodu, vode, šume, ravnice, planine, ali i raznolikost onoga što je ljudska ruka stvarala kroz vekove – mostove, manastire, dvorce, umetnička dela i sve drugo što nas koji živimo na ovim prostorima obeležava i pokrećeʺ, istakao je autor na početku knjige.
Lažne vesti
Napisala: Nerejda Kariljo
Ilustrovao: Alberto Mont
Prevela sa katalonskog: Silvija Monros Stojaković
Knjiga Lažne vesti se prijemčivim stilom, uz humor i dozu intrige, bavi problemom sveprisutnosti lažnih vesti i dezinformacija, istovremeno opremajući tinejdžere znanjima i veštinama potrebnim za kritičko čitanje medija i razlikovanje istine od laži. U pitanju je sveobuhvatan priručnik za razumevanje i rešavanje problema dezinformisanosti, čije posledice se sve više osećaju u društvu, političkom životu, a utiču i na samostalno rasuđivanje.
U svetu preplavljenom informacijama knjiga Lažne vesti ohrabruje tinejdžere da razvijaju veštine medijske pismenosti – da kritički analiziraju, ocenjuju i stvaraju medijske poruke. Mladi čitaoci dobijaju najrazličitije alate i strategije koji će im pomoći da razlikuju pouzdane od nepouzdanih izvora i da sa razumevanjem rasuđuju o informacijama na koje nailaze.
Hrabrost
Napisala i ilustrovala: Rejna Telgemajer
Prevela sa engleskog: Marija Ilić
Hrabrost govori o periodu puberteta koji je svakako skopčan s brojnim teškoćama, ali kada se u sve uključi i suočavanje sa specifičnim mentalnim problemom – emetofobijom (strahom od povraćanja), kao i anksioznošću koja uvek prati ovaj strah, odrastanje postaje još komplikovanije. Teškoće i brige s kojima se suočava glavna junakinja – strah od ismevanja, strah od javnog nastupa, od gubitka prijatelja, od pubertetskih promena, i na kraju, strah od povraćanja – u priči su povezane sa strahom od gubitka kontrole.
Iako naizgled svakodnevne i ne toliko dramatične, autorka ove pojave tretira sa ozbiljnošću, razumevanjem i empatijom, dok humorističan ton, izražen kroz tekst i sliku, daje priči dominantne note nežnosti i optimizma. Ovaj grafički roman, koji je veoma brzo stekao svetsku popularnost, govori o odgovornom odnosu prema mentalnom zdravlju, o važnosti komunikacije s roditeljima i prijateljima, o poverenju u psihoterapijske procese i o presudnom značaju pravovremene reakcije okoline. Rejnin problem jeste specifičan, ali njena priča je univerzalna jer govori o strahovima (a njih svi imamo) i o hrabrosti koja prati naše napore da se suočimo s njima.
Svi smo različiti
Napisala: Sabrina Rondineli
Ilustrovao: Frančesko Fanjani
Prevod s italijanskog: Mirjana Popov-Slijepčević
Knjiga je namenjena starijim osnovcima i govori o tome kako činjenica da je svako od nas jedinstven i drugačiji od ostalih predstavlja bogatstvo, a ne prepreku za druženje. Naprotiv, tako različiti, a ujedinjeni, mi smo prava sila kojoj se niko ne može suprotstaviti!
U knjizi se kroz kratke priče predstavljaju učenici jednog odeljenja. Svaki od njih je jedinstven, poseban i po nečemu se razlikuje od ostalih – po nekoj karakternoj crti, fizičkoj osobini ili po problemu koji ima. Neki se osećaju kao da su nevidljivi, neki se ponašaju siledžijski, neki pate od dermatitisa ili astme, neki imaju oči različite boje… Tako različiti, a jedinstveni – oni se šale, ponekad svađaju, ponekad pate … ali se međusobno podržavaju i vole.
Petra je stvarno otišla
Napisala: Aleksandra Jovanović
Ilustrovao: Jakša Lakićević
Nakon višestruko nagrađenog romana za decu Crna ptica, Aleksandra Jovanović nam predstavlja svoj novi roman za tinejdž publiku – Petra je stvarno otišla. Dirljiva priča o prijateljstvu koje se naprasno nađe u krizi čitalačku publiku će provesti kroz četrnaest uzbudljivih i turbulentnih dana u životu dve tinejdžerke. Prvo polugodište je skoro gotovo. Osmakinje Milica i Petra su najbolje drugarice još od prvog razreda.
Nerazdvojne i uglavnom izolovane od ostatka odeljenja i sveta, podršku i oslonac uvek nalaze u svom dugo građenom prijateljstvu. Ali sve će se promeniti kada Petrina porodica odluči da se preseli u drugi grad. Kako preživeti kućnu žurku kada si stidljiv, nesiguran i ne poznaješ skoro nikoga? Kako u romantičnim vezama odlučiti da ne prihvatamo ništa manje od onog što zaslužujemo? Da li se možemo suprotstaviti roditeljima kada znamo da treba da se zauzmemo za sebe? Kako se izboriti s napadima panike? I pre svega – kako se izboriti za ljubav i prijateljstvo?
Zajedno sa uzbuđenjem, napetošću i neizvesnošću, priča o Milici i Petri je ujedno puna nežnosti i stabilnosti. Ova kompleksnost preslikava se na atmosferu romana, a naročito se dobro prenosi kroz izvanredne ilustracije Jakše Lakićevića.
Prema rečima spisateljice Jasminke Petrović, Petra je stvarno otišla je roman koji se pročita u dahu, ali o kome se dugo razmišlja.
