Projekat pesnikinje i prevoditeljke Valentine Bakti koji su podržali READ-Regional Network for Cultural Diversity, Engaging Words i Goethe Institut Skopje, a finansirala EU, već je mesecima tema mladih pesničkih krugova, a ovog juna kao završnica projekta pojavila se i knjiga Izbor iz savremene makedonske poezije u kojoj je urednica srpskoj sceni predstavila dvadeset i dvoje pesnika i pesnikinja iz Makedonije.
Marko Đorđević je rođen 5. februara 1987. u Kruševcu. Osnovne i master akademske studije završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom. Na istom fakultetu piše i doktorsku disertaciju o ritualno-magijskom kontekstu usmenih uspavanki. Naučni radovi iz oblasti narodne književnosti i etnologije objavljeni su u zbornicima sa konferencija i u književnim časopisima. Od 2015. radi kao direktor vaspitno-obrazovnog sistema Kosta Vujić – modela škole koja neguje izuzetnost. Program škole predstavljao je i na TEDx konferenciji. Orgazator je dečjeg festivala Kostafest na kome se svakog leta pod sloganom “uljubavi se” predstavljaju literarna, dramska i muzička ostvarenja učenika osnovnoškolskog uzrasta. Deo je uredničkog tima izdavačke kuće PPM Enklava, redakcije elektronskog zbornika savremene poezije Bludni stih, kao i u časopisa za književnost, kulturu i umetnost Maksim. Na književnu scenu istupio je 2016. godine lirskim romanom Nije to ništa, a 2022. je u okviru Književne radionice Rašić objavio prvu pesničku zbirku Psi koji trče unazad. Kao autor zastupljen je u brojnim zbornicima poezije, kao i na pesničkim portalima Čovjek-časopis, Astronaut, Strane itd. Poezija mu je prevedena na engleski, fransuski i makedonski.
Dok se i dalje često nailazi na tekstove koji govore o marginalizovanom položaju pesništva, te na kritičke osvrte i prikaze koji bojažljivo i sa strepnjom priznaju ili češće ne priznaju kvalitet savremene poezije – pesništvo živi, i van akademske javnosti, pronalazi načine da kruži gradskim klubovima, alternativnim kulturnim centrima. Mladi pesnici i pesnikinje sve više pronalaze put do publike organizovanjem različitih performansa, javnih čitanja i pesničkih večeri gotovo svakodnevno.
Pesnički događaji u Kulturnom centru Grad, Kvaki 22, kafićima i klubovima u Cetinjskoj ulici zakovitlali su mladu pesničku scenu, a putem interneta uspostavili veze između mladih u regionu. Upravo iz jednog takvog vrtloga muzike, plesa i stihova, javnosti se nametnula svojim redovnim objavama i pomenuta urednica Valentina Bakti, koja je neposredno i sa nemerljivom dozom entuzijazma pozivala autore i autorke, kao i one kojima prija blizina umetničkog sveta, na okupljanja koja je sa svojim saradnicima imenovala Vazda bilo.
Vazda bilo liči na kućnu žurku, ali i na psihodramsko okupljanje, mali festival izobilja reči i emocija, razmene i prepoznavanja. Sa takvim iskustvom i pristupom poeziji, ali i životu, možemo započeti razmišljanja o knjizi koju nam je Valentina priredila.
Knjiga ne pretenduje da bude antologija, već kao što je istaknuto u naslovu – izbor. Iz korpusa tekstova koje je mogla da prevede, urednica je načinila takav odabir da bi svako ko prati i čita pesnička ostvarenja Valentine Bakti mogao da pomisli da je ona biće iza ovog projekta. Postmodernistički tematsko-motivski artefakti, poput telesnosti i prostora tela (Vezanih očiju i rukama podignutim nagore, u magli ćemo se sudarati, Nenad Joldeski) – česti su i u Valentininoj poeziji. Takođe, ako nas je na nešto Valentina Bakti navikla to je motiv ćutanja, te i u ovom izboru svesno ili nesvesno često bira poetska ostvarenja koja preispitiju tišine (Tišina je majka svih jezika, Dolores Atanasova – Lori). I na kraju – na motiv kostiju, koji je u njenoj umetnosti tolko čest da se našao i u naslovu njene pesničke zbirke Slomiti kosti, pronalazimo u velikom broju primera (Mlečnim pogledom mi piješ promaju iz kostiju, Andrej Al-Asadi).
Ovde, pre svega, govorimo o specifičnom susretu sveta poezije sa fotografijama – portretima koje potpisuje Radmila Vankoska. Dalje, naizgled arhaično, ali govorimo i o štimungu.
Pesničke slike su, neke više neke manje, uspele i sveže, ali se sve uklapaju i utapaju u pažljivo birani aranžman koji diktira urednica. I izgleda da su svi saradnici zaposednuti istom idejom atmosfere te i dizajn korica i unutrašnje uređenje zbirke – vode ka rehabilitaciji stare, a vazda vredne ideje – vraćanja na staro, prošlo, doživljeno.
Na planu teksta govorimo o samoreflektujućim identitetima pesničkih subjektivnosti (Rođena sam da povezujem svetove, zato je u meni čvor, Ana Golejška Džikova), koje prate portreti autora i autorki te pojačavaju utisak pročitanog i reči kojih je kako ističe jedan od autora Toni Popov, svet žedan, vezuje za zarobljene poglede na fotografijama. Porteti oživljavaju poezijom. Postaju stvarni. Svečano ozbiljna lica povezujemo sa (bez)izglednim pokušajima da se postojanje razume ili iskustvo osvetli (Neka me čežnjiva radost obuzima, neki je zovu tuga. Neki merak. Neki sevdah. Kao sneg koji kopni, Polako i neprimetno. Sve dok se ne pretvori u visibabu, Đoko Zdraveski).Tim poduhvatom, ova knjiga čini da neke od pesama, kao i neke od fotografija – žive neverovatnim intenzitetom. Postaju deo paralelne umetničke zbilje koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Prevod koji potpisuje urednica sigurno nije bio jednostavan posao – pesničke slike su u potpunosti verno prenete, ali ono što još više oduševljava jeste činjenica da je prevod uspeo da, u velikom broju primera, zadrži one nedorečenosti, koje su esencijalna dimenzija poetskog sveta te i da beline među stihovima, tačke na krajevima pesama ili njihovo nepostojanje – govore (Zime su se namnožile u nama iako ih nismo spomenuli, Nikola Madžirov).
Motiv pisanja koji se javlja dosledno u celokupnom izboru, najveći je dokaz veza koje postoje među izabranim pesmama (Bacamo dve bele kocke naspram večnosti i čekamo, Andrej Al-Asadi/ Iz svog života izlazim da bih ti pisao i samo tada mi se čini da negde istinski živim, Josip Kocev).
Stihovi Vladimira Martinovskog Sila koja je čitave noći plesala kroz nas i sada se polako širi susednim galaksijama mogu postati moto ne samo ove knjige nego i svega što ona simbolizuje. Knjiga Izbor iz savremene makedonske poezije svojevrsni je dodir, susret i prepoznavanje.
Fotografije: Dime Danov i Nikola Đaković
