Ukoliko bih počela da navodim postignuća Milene Milićević, njeno obrazovanje, raznovrsna iskustva, interesovanja i angažovanje u projektima od međunarodnog značaja, lako biste mogli pomisliti da govorimo o osobi koja ima preko pedeset godina. Međutim, reč je o jednoj veoma mladoj, uspešnoj ženi koja je zahvaljujući svom predanom radu, upornosti i velikoj želji za učenjem postigla mnogo toga. Ona ne veruje u srećnu zvezdu, već isključivo u rad, predanost i disciplinu koji će vas nesumnjivo odvesti tamo gde želite. Danas, ona je svoja znanja i kontakte usmerila u pravcu razvoja IT industrije koja joj pruža priliku da radi na fantastičnim projektima i idejama bez obzira na to gde se geografski nalazi. U razgovoru sa Milenom Milićević, osnivačicom INAT centra i IT konferencije INAT samit, koja se prošlog meseca odigrala u Beogradu okupljajući na jednom mestu eminentne IT stručnjake iz trinaest zemalja, razgovarala samo karijeri, usavršavanju, prilikama, predanosti poslu, IV industrijskoj revoluciji i transformaciji koja se događa pred našim očima
NAKON ZAVRŠENIH OSNOVNIH I MASTER STUDIJA ANGLISTIKE NA FILOLOŠKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU, I STRUČNOG USAVRŠAVANJA U BERLINU I NA KEMBRIDŽU, ODLUČILA SI DA SE VRATIŠ U SRBIJU, A VELIKI DEO TVOG ANGAŽOVANJA USMEREN JE NA MLADE LJUDE. U TRENUTKU KADA SVE VEĆI BROJ LJUDI ODLAZI ODAVDE, ŠTA JE BILA TVOJA MOTIVACIJA DA POKUŠAŠ DA OKRENEŠ IGRICU I UTIČEŠ NA TO DA SE OKOLNOSTI PROMENE NA BOLJE BAŠ OVDE?
Moj životni put do 24. godine bio je veoma idiličan: zbog uspeha na studijama i vannastavnim aktivnostima imala sam priliku da se usavršavam prevashodno u gradovima Srbije, Nemačke i Velike Britanije. Naučila sam do tada kako funkcioniše poslovni svet, neprofitni sektor, rad u akademskom svetu, kao i organizacija međunarodnih događaja i projekata. Završene master studije u inostranstvu i rad na Olimpijskim igrama u Londonu bile su najbolji poklon za 25. rođendan i ostvarenje ta dva sna iz detinjstva. Bukvalno završetak prve četvrtine u košarkaškoj utakmici zvanoj život i početak novog poglavlja. Bilo je više razloga zašto sam se vratila u Srbiju i to me pitanje i dandanas iznenadi jer je za mene odlazak u inostranstvo ili boravak u matici veoma lična odluka. Ukratko, u tom trenutku postojala su tri ključna razloga: profesionalna odluka – želja da preduzetnički nešto stvorim u svojoj zemlji sa znanjem i resursima koje trenutno imam, a u inostranstvo mogu uvek da se vratim kao iskusniji profesionalac; razlozi lične prirode i administrativni razlozi – neke od mojih stipendija su imale kao jedan od uslova da po završetku studija alumnisti svoja znanja stave na raspolaganje svojoj zemlji. Mislim da retko šta može da se meri sa energijom koju mladi imaju između 22-26. godine kada diplomiraju ili završe slične studentske poduhvate: tada su na vrhuncu snage, imaju najčešće više entuzijazma nego kada duže deluju u nekom korporativnom sistemu osim ako ne zadrže mladalačku energiju u sebi, a mogu i malo da predahnu jer su opravdali očekivanja svojih najbližih.
PUTEM BROJNIH PROGRAMA ČIJI SI BILA DEO, KAO I TOKOM PROFESORSKOG ANGAŽMANA NA FAKULTETU ZA INŽENJERSKI MENADŽMENT U BEOGRADU IMALA SI PRILIKE DA DIREKTNO UTIČEŠ NA MLADE LJUDE I POMOGNEŠ IM DA SE BOLJE PRIPREME ZA SVOJ PROFESIONALNI ANGAŽMAN NA TRŽIŠTU RADA. KOJI JE TVOJ SAVET MLADIM LJUDIMA, SPREMNIM ZA UČENJE I USAVRŠAVANJE?
Rad u visokom obrazovanju tokom četiri godine mi je potvrdio koliko dobro razumem ljudsku prirodu i izvlačim najbolje iz onih sa kojima sarađujem, u ovom slučaju to je u odnosu: studenti – predavač/mentor. Glavni izazov obrazovnog sistema, kao i u samostalnom učenju je što na dnevnom i nedeljnom nivou imate osećaj da ste se pomerili minijaturan korak napred, pa se ljudi često obeshrabre da rade na određenim veštinama i gradivu redovno. Ipak, nakon izvesnog vremena vidimo da dugoročni uspeh dođe baš zato što smo radili svakodnevno na širenju određenih znanja, čak i kad nismo bili inspirisani. Bilo je bezbroj primera mojih studenata na fakultetu za to. Recimo, osvrnemo se i setimo da ,,pre samo 6 meseci nismo umeli uopšte da primenimo određene principe menadžmenta ili da se izrazimo na engleskom jeziku u nekom međunarodnom poslovnom kontekstu. A sada smo nezaustavljivi i nastavljamo da učimo nove i korisne stvari.’’ Nemoguće je dati dobar savet jer je svako od nas drugačiji, ali vam mogu reći šta je funkcionisalo za mene: Osvestite šta je to što vas sprečava da uradite to što zaista želite: kakve misli i uverenja vas sputavaju ili pak podstiču na akciju. Potrebno je da se sami sebi sklonimo sa puta kad god pomislimo da nismo spremni da uradimo nešto, kada tražimo odobrenje drugih da bismo se pomerili sa mrtve tačke; kada upadnemo u džangrizavost zbog onog što smatramo da nam pripada, a nismo dobili; umesto da budemo zahvalni na onome što imamo. Decenije nepredvidivog života, ratova i erozija kulturnih vrednosti na Balkanu su ostavile traga tako da mladi ljudi teže tome da ih niko ne uznemirava, da imaju svoj mir, da konačno pomognu svojim roditeljima koji su heroji naših tranzicija. Zato je siguran posao (koji je zapravo nestao sa padom Berlinskog zida) i dalje više priželjkivan od preduzetništva. Svakako, gledajući globalnu statistiku mali procenat ljudi jesu preduzetnici i mali procenat ljudi jeste zadovoljan svojim karijerama. O tome se gotovo nikada ne govori, no jeste činjenica. Zato je važno da osvestimo kako se osećamo u onome šta radimo i da menjamo stvari koje nas ne čine srećnim korak po korak. Ono što mladi na našem podneblju često zaborave je da su nas sve te teškoće i transgeneracijski zaveti i tereti učinili izuzetno žilavim – jedan od dokaza za to je što u inostranstvu naši kvalitetni i obrazovani ljudi uspeju vrlo često da se snađu i naprave svetske uspehe. Ako u Srbiji pokušavamo da napravimo preduzetnički iskorak, to nije isključivo da budemo vlasnici kompanija, već i da naplatimo svoje usluge koliko vredimo. Tako da tu žilavost treba iznova i iznova da jačamo kao na treningu koji se nikada ne završava. Stav „znam da 80% ljudi neće podržati ili razumeti ono što radim, ali ću uspeti uz pomoć onih koji jesu moji saradnici, mentori, kupci i korisnici’’ može da vam skrati put ka uspehu više godina. Imajte na umu da kad napravite izvanredan rezultat, mnogi će TADA želeti da budu deo vašeg trijumfa. Kad god imamo dilemu kako dalje; korisno je, zanimljivo i zabavno da sagledamo sebe objektivno, iz pozicije posmatrača, kao da je o nekom drugom reč, a da pokušamo da korigujemo male stvari koje nam smetaju i ne doprinose više našem rastu.
ŠTA TE JE NAKON PROFESURE DOVELO DO OBLASTI U KOJOJ SI DANAS ANGAŽOVANA – INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA?
Moj put u informacionim tehnologijama je postojao i pre prelaska u taj sektor full-time jer sam se bavila content marketingom i projektima za mlade. Recimo, na internetu postoji više od 150 mojih autorskih tekstova o proširenoj i virtuelnoj stvarnosti, o inovacijama i međunarodnoj saradnji mladih, kao i poslovima budućnosti. Svi ti tekstovi dostupni su na internetu na ova tri linka. Pokazalo se da sektor informacionih tehnologija odgovara u potpunosti mom senzibilitetu jer mogu da ostvarujem svetske rezultate bez obzira na lokaciju na kojoj se trenutno nalazim. Zbog toga što tehnologije postaju ekstremno dostupne i sve jeftinije, nova znanja se moraju brusiti svakog dana. Stoga, u IT-u ne mogu da opstanu oni koje uljuljka činjenica da je zarada više puta veća od proseka u Srbiji i koji ne razumeju da vrednost svakog znanja opada vremenom osim ako se nenadogradi. Takođe, pošto se bavim razvojem poslovnih modela i radom sa klijentima na odabiru softverskih rešenja dopada mi se što su za uspešnu saradnju podjednako važni i moja analitičnost i kreativnost kao i umeće građenja odnosa.
GOVORIŠ ČETIRI SVETSKA JEZIKA, A DANAS SE BAVIŠ JOŠ JEDNOM FORMOM KOMUNIKACIJE KOJA JE TEK U POVOJU, A KOJU NAM OMOGUĆAVA VEŠTAČKA INTELIGENCIJA. MOŽEŠ LI KAO STRUČNJAK ZA JEZIKE DA NAPRAVIŠ PARALELU IZMEĐU „KLASIČNIH“ MODELA KOMUNIKACIJE I OVIH „MODERNIH“ KAKVE NAM DONOSE IZAZOVI U RAZVOJU VEŠTAČKE INTELIGENCIJE?
Veštačka inteligencija nam pokazuje da tehnološka rešenja mogu biti spremna, no njihova šira upotreba će se dogoditi kada se steknu uslovi među zajednicama ljudi i na tržištima. Činjenica je da veštačka inteligencija menja naš svet i to se vidi na više načina: najtraženiji profili zaposlenih na svetskim portalima za zapošljavanje kao i na veb stranicama velikih kompanija su specijalisti za mašinsko učenje, dubinsko učenje i obradu prirodnih jezika (Natural Language Processing). Od 2013. godine potražnja za ekspertima za veštačku inteligenciju je skočila 450% kako tvrdi Adobe. Ogromni fondovi su dostupni za razvoj startapa u domenu veštačke inteligencije, a mnogim investitorima ova tehnologija pomaže i da donesu bolje odluke, da prate trendove na osnovu algoritama koji uče i postaju sve bolji u tome. Takođe, rukovodioci najvećih kompanija žele da integrišu veštačku inteligenciju u svoje poslovanje u još većoj meri na nivou strategije čitavih kompanija; ali i u svakodnevnim zadacima tako da se reše zadataka koji se ponavljaju, a ne pružaju vrednost kao što su: pravljenje rasporeda, usklađivanje kalendara više timova i sređivanje papirologije. Jedna od ključnih razlika u komunikaciji koja nastaje sada zahvaljujući veštačkoj inteligenciji jeste što se briše razlika između interakcije sa osobom i mašinom: ovo je posebno primetno kod rešenja za pametan dom (connected home) i interneta povezanih stvari gde možemo dati komande i instrukcije glasom mašini i ona uradi zadate stvari. Ovo je primetno i prilikom komunikacije sa čet botom koji čak i u ovoj fazi podražava u što većoj meri ljudski jezik i interakciju: od sintakse, gramatike, izbora reči do emocija i humora.Takođe, pogledajte kako se izražavamo u 2018. godini? Znatno manje vremena provodimo komunicirajući glasom tokom poziva i sastanaka, dok nam dosta vremena odlazi na kucanje odgovora, tačnije izražavanje pisanjem (u ovom trenutku zanemarljivo je da li je u pitanju dopisivanje na različitim messenger platformama ili mejlom). Imajući u vidu ogromno interesovanje za veštačkom inteligencijom i naša saznanja iz industrije i tokom studija, koleginice Anita Jović, Milana Milošević i moja malenkost su osnovale organizaciju AI Serbia sa ciljem da podržimo razvoj ekosistema u oblastima veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Od novembra 2017. godine naša dinamična organizacija AI Serbia deluje. Nastavićemo da promovišemo odgovornu upotrebu novih tehnologija tokom mesečnih događaja i drugih edukativnih formata kojim osnažujemo IT zajednicu.
NAKON ONE YOUNG WORLD SAMITA (JEDAN SVET MLADIH) U JOHANESBURGU NA KOME SI IMALA PRILIKU DA UPOZNAŠ LJUDE POPUT BOBA GELDOFA, ARIJANE HAFINGTON I RIČARDA BRENSONA, ŠTA SE PROMENILO U TVOM ŽIVOTU I ODNOSU PREMA KARIJERI I LIČNOM RAZVOJU? KOJA SU BILA NAJDRAGOCENI – JA ISKUSTVA KOJA SI PONELA IZ JUŽNOAFRIČKE REPUBLIKE?
Odlazak u Johanesburg na Svetski samit Jedan svet mladih bio je još jedan dokaz da život može da izrežira romane bolje od bilo kog stvaraoca. Bilo je potrebno da se desi crowdfunding kampanja da bih otputovala na taj prestižan skup gde inače mladim ljudima stipendirano učešće obezbeđuju Fortune 500 kompanije u kojima ti mladi ljudi rade. Tokom boravka u Johanesburgu od svetskih zvezda koje si pomenula naučila sam dosta o preduzetništvu, dok se mnogo govorilo o tome kako mladi na svim kontinentima mogu da prevaziđu izazove bilo da su u pitanju obrazovanje kojim se izlazi iz siromaštva ili rešavanje gorućeg problema klimatskih promena. Prvi put sam se srela sa afričkim kontinentom, sa omladinskim radnicima koji podučavaju rodnu ravnopravnost kroz vršnjačku edukaciju na fudbalskom stadionu pre nego što počne program konferencije u suton, a 190 zastava treba da prodefiluje. Naučila sam o zemlji u kojoj je jedan pojedinac Mandela tj. Madiba, kako ga njegovi zemljaci i dan-danas zovu, pokrenuo lavinu društvenih promena svojim integritetom i nepokolebljivošću. Najvažnije naravoučenije iz tog putovanja mi je bilo da ne postoje nemogući ciljevi, već ukoliko nešto ne uspete da ostvarite kada ste želeli znači da rokovi nisu bili dovoljno realni. Drugim rečima, da se dogodilo da ne mogu 2013. otići na to stručno usavršavanje, prvi put van Evrope, ostvarila bih taj cilj drugom prilikom. Takođe, shvatila sam da najveće svetske zvezde za koje kažemo da imaju izuzetne liderske veštine, inspiraciju i profesionalnost zapravo su izuzetno pristupačne. Stoje sa obe noge na zemlji, a takođe su i radoznali da saznaju više o sagovornicima koji njih gledaju sa gotovo strahopoštovanjem.
PO POVRATKU IZ JOHANESBURGA POSTALA SI ONE YOUNG WORLD AMBASADOR ZA REGION EVROPA 3 I DEO ZANIMLJIVOG START-UP-A MUNPLANET. MOŽEŠ LI DA NAM ISPRIČAŠ NEŠTO VIŠE O OVIM ISKUSTVIMA?
Da bi bolje organizovali razmenu informacija o prilikama za mlade kao i znanje u zajednici svojih inovatora i aktivista, tim One Young World-a je došao na ideju da za svaki region tokom perioda od godinu dana, bude zadužen po jedan alumnista ili alumnistkinja njihovih programa. Praktično gledano, ovi mladi ljudi koje je zajednica birala onlajn tokom glasanja imaju priliku da kao ambasadori svog podneblja sprovedu određene projekte sa kolegama iz 15-25 zemalja, da informišu javnost o uspesima učesnika u tom regionu, da rade na povezivanju koleginica i kolega zahvaljujući onlajn alatima. Kao Ambasador za region Evropa 3 bila sam zadužena za komunikaciju i informisanje kolega iz 18 zemalja: od Balkana, do srednje i istočne Evrope, kao i nordijskih zemalja. Imala sam priliku da spoznam organizaciju zahtevnog događaja koji okuplja 1200 mladih delegata i više stotina zvaničnika, svetski poznatih govornika. Pola decenije kasnije od tog angažmana, tačnije pre par dana, obradovala sam se jer je tim One Young World-a uvrstio INAT samit među 17 projekata iz čitavog sveta koji ovog aprila utiču na lokalnu zajednicu svetskim metodologijama i inovativnošću. Broj 17 nije tu slučajno jer postizanje rezultata za 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih Nacija (Sustainable Development Goals) postaje prioritet na globalnoj sceni.
Što se tiče MUNPlanet-a, u pitanju je profesionalna zajednica sa preko 100 000 studenata i profesionalaca koji su pohađali simulacije rada Modela UN po čitavom svetu jer se godišnje održava 1800 takvih konferencija: Modela UN. Vremenom MUNPlanet je postao mesto susreta najboljih studenata, istraživača, preduzetnika koji se bave tehnološkim inovacijama i socijalnim biznisima, kao i univerziteta i kompanija. Svi oni unutar zajednice edukuju jedni druge i imaju priliku da sarađuju putem pitanja, blog postova, vebinara i drugih alata. Sada za ovu zajednicu sledi još veća ekspanzija u količini dostupnog znanja i kvalitetu novih članova jer ćemo se baviti i temama za eksponencijalne tehnologije i poslove budućnosti, kao i otvoriti alumni klub po pozivu, tako da je najbolje da se registrujete besplatno ovde i pratite teme i ljude od značaja za vašu karijeru.
MOŽEMO LI OČEKIVATI DA SE ONE YOUNG WORLD SAMIT ORGANIZUJE I U NAŠOJ ZEMLJI? TOKOM 2015. GODINE SMO BILI U UŽEM IZBORU KAO DESTINACIJA, ŠTA SE DOGODILO?
Koji će grad biti domaćin One Young World samita zavisi od kandidature odnosno destination bid-a. Ovaj postupak brendiranja destinacije sastoji se od opširne dokumentacije i višemesečnih priprema, za šta su zaduženi timovi mladih alumnista One Young World programa ili čak institucije gradova i kongresni biroi. U našem slučaju, prilikom kandidature Beograda, moja ideja je bila da pokušamo da dovedemo ovaj eminentni kongres za mlade u naš deo sveta i sa malim, kompaktnim timom radila sam na prikupljanju dokumentacije, analizi turističkog tržišta za mlade profesionalce i brendiranju destinacije. Trebalo je da dokažemo da Srbija i Beograd mogu da zadovolje preko 15 rigoroznih kriterijuma za skup od 1200 ljudi i eminentne zvaničnike kao što su Kofi Anan, Bob Geldof, Ričard Brenson, Muhamed Junus, itd. Ti kriterijumi podrazumevaju garancije za sve što možete zamisliti za skup ovakvog kalibra: od bezbednosti za sve učesnike, slobode štampe, dobrog viznog režima, do toga da li destinacija ima ozbiljne reference za svetske kongrese od preko 1000 ljudi, do uspešnog funkcionisanja infrastrukture, logistike i kongresnih prostora koji ispunjavaju svetske standarde. Uspeli smo u čitavom procesu da dobijemo preko 50 pisama podrške kompanija i institucija, a na kandidaturi smo radili više od 1000 sati tokom devet meseci, praktično sve naše slobodno vreme je bilo iskorišćeno za učenje o brendiranju destinacija i pripremu dokumentacije. Ogromnu zahvalnost dugujemo Kongresnom birou Srbije i mladom timu koji nam je obezbedio najrelevantnije podatke. Na osnovu velikog iskustva na terenu potvrdili su nam određene hipoteze – po kojim kriterijumima Beograd treba brendirati specifičan tip turista: mlade profesionalce sa svih kontinenata koji rade u inovativnim kompanijama. O tom poduhvatu su čak pisali i najrelevantniji evropski mediji za kongresni turizam, kao i domaći portali koji se bave mladima i inovacijama, jer je ovo bio prvi put u novijoj istoriji naše zemlje da je jedno udruženje mladih preuzelo na sebe odgovornost da uradi projekat ovakve veličine, uradi istraživanje, okupi preko 50 domaćih i svetskih stejkholdera koji kažu zašto je Beograd prava destinacija i naposletku odbrani kandidaturu tokom posete delegacije u Beogradu i završnog sastanka u Londonu. Na kraju se dogodilo da smo ušli u top tri destinacije, ali su pobedu odneli Bogota i Hag jer su kao destinacije po infrastrukturi bili spremniji da iznesu takav skup. Za događaje ovakve vrste kongresni prostori, saobraćaj, hotelski smeštaj, zabavni i edukativni sadržaj, gastronomija moraju biti perfektni. Beogradu predstoji da prva dva faktora popravi da bi nastavio da dovodi ozbiljnije skupove, da ubira mnogo ozbiljnije prihode od turizma, da privlači međunarodna partnerstva sistematično, a da se takvi uspesi ne dešavaju samo zbog inicijative pojedinaca. Nego da kao što je bio slučaj sa nama prilikom takmičenja nekoliko destinacija da sledeći put budemo baš mi odabrani jer smo spremni kompletno. Meni je ovaj projekat jako značio jer sam naučila mnogo o kongresnom turizmu svetske klase i vođenju timova sa našeg podneblja, a iz tih ideja se kasnije izrodio i brend INAT samit.
VOLELA BIH DA SE OSVRNEMO NA TVOJ ANGAŽMAN, ODNOSNO VOLONTERSKO ISKUSTVO NA SVETSKIM SPORTSKIM TAKMIČENJIMA U BEOGRADU I RIMU, A ZATIM I NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU 2012. GODINE. KADA JE POČELO TVOJE INTERESOVANJE ZA OLIMPIJSKE IGRE, KAKO SI DOBILA PRILIKU DA VOLONTIRAŠ, ŠTA BI PREPORUČILA MLADIMA KOJI ŽELE DA SE PRIJAVE ZA VOLONTIRANJE? IMAŠ LI NEKI SAVET KAKO DA SE NJIHOVA PRIJAVA RAZLIKUJE U MORU SLIČNIH PRISTIGLIH IZ SVIH KRAJEVA SVETA?
Moje interesovanje za Olimpijske igre je počelo vrlo rano, još od praćenja Atlante 1996. godine. Barselone 1992. godine se ne sećam, ali u Atlanti i kasnije u Sidneju 2000. godine naši sportisti su postizali epohalne rezultate; bili su naši ambasadori u vremenima neizvesnosti i zatvorenih tržišta. Vremenom su moja ljubav i poštovanje prema vrhunskom sportu evoluirali u organizacionu podršku tako da sam pre odlaska na Olimpijske igre u Londonu imala kao referencu projektni rad u Beogradu, Rimu i Berlinu i rad sa timovima, trenerima i organizacionim komitetima u svim tim gradovima za različite sportove. Za volontiranje sam se prijavila preko zvaničnog sajta otprilike u slično vreme kada i za master na Univerzitetu u Kembridžu. To je pozna jesen 2010. godine uz stav „dala sam maksimum u prijavi, pa ako budem izabrana, idemo dalje.” Život je maestralno složio kockice i ja sam leto 2012. godine provela radno na Olimpijskim igrama nakon završenih master studija baš sa tog univerziteta. Paralelno sam pomagala u Ruskoj kući u Kensington gardens gde su najavljivali Zimske olimpijske igre u Sočiju. Za ovaj događaj sam se prijavila nekoliko meseci ranije kada su otvorili prijave i zaduženja su bila manjeg obima. Detaljne smernice za međunarodna volontiranja i kako da radite na sledećim Olimpijskim igrama dajem u ovom tekstu. Ukratko, potrebno je da pratite zvanične sajtove i da se prijavite u roku koji je naznačen. Obavezno istaknite znanje jezika, prethodna međunarodna iskustva, koliko ste samostalni, lojalni i posvećeni. Takođe, navedite da znate da funkcionišete dobro u okruženju sa najrazličitijim sagovornicima, kao i da donosite dobre odluke po protokolu bez mnogo usmeravanja nadređenih. Da biste se istakli u moru prijava, treba da dobro poznajete sebe kao i to šta vas istinski razlikuje od drugih. Budite svoji i autentični jer takav pristup magnetski privlači ljude da sarađuju sa vama jer imate kvalitete, stav, znanje, a i spremni ste da se povežete sa drugima.
KAKO JE NASTAO INAT SAMIT I INAT CENTAR KOJI SI POKRENULA, MOŽEŠ LI DA NAM OTKRIJEŠ MALO VIŠE O IDEJI IZA OVE IGRE REČI, KAO I O TOME ŠTA JE BIO TVOJ FOKUS I ZAMISAO KADA SI ODLUČILA DA SE UPUSTIŠ U OVU AVANTURU?
Kao što sam pomenula INAT samit je bio logičan nastavak mog profesionalnog rasta u industriji event management-a i brendiranja destinacija, kao i rada u sektoru visokog obrazovanja i IT industriji. INAT samit je spojio u sebi akronim na engleskom jeziku: Innovation Attitude (stav prema inovacijama) kao i balkanski inat koji u 2018. godini predstavlja sposobnost da se uspe uz pomoć informacionih tehnologija, inovativnosti i kreativnosti bez obzira na nedostatak podrške ili resursa. O značaju INAT samita najbolje mogu reći više stotina naših zadovoljnih posetilaca, govornici iz 13 zemalja koji su nesebično podelili znanje, kao i više od 40 partnera (kompanija, medija i IT udruženja iz Srbije i regiona) koji su podržali konferenciju 2017. i 2018. godine.
NA OVOGODIŠNJEM, DRUGOM PO REDU INAT SAMITU, KOJI SE ODRŽAO SREDINOM APRILA U BEOGRADU, UČESTVOVALI SU BROJNI IT STRUČNJACI IZ ČAK 13 ZEMALJA. ŠTA JE ZA TEBE BIO NAJSNAŽNIJI UTISAK SA OVOGODIŠNJEG DOGAĐAJA, NA KOJI MOMENAT SI NAJPONOSNIJA I PO ČEMU SE INAT RAZLIKUJE OD SLIČNIH IT KONFERENCIJA KOJE POSTOJE U ZEMLJI I REGIONU?
Ovaj INAT samit je iznedrio mnogo veće interesovanje publike za teme na koje smo tipovali i prilikom planiranja programa, no o njima se tokom 2017. godine nije uopšte govorilo kao što je to slučaj na razvijenijim tržištima. U pitanju su blokčejn, employer brending, upravljanje vremenom i resursima u multidisciplinarnim IT timovima, promena inženjerske kulture kada IT kompanije naglo porastu, rapidna emigracija najboljih IT profesionalaca, plasiranje IT ideja i projekata van tržišta Srbije, uz pouzdane partnere i odlične biznis divelopment strategije. Toliko izuzetnih ljudi sa našeg podneblja je zahvaljujući temeljitosti i znanju u IT-u uspelo da izgradi bolju budućnost za sebe i svoje okruženje kao i da radi na svetskim projektima. Tako da želimo putem naših programa da omogućimo dalje usavršavanje ambicioznih IT profesionalaca i mladih koji tek počinju karijere, osluškujući svetske trendove i uz povezivanje eksperata koji će sarađivati međunarodno. Na platformi Meetup možete se prijaviti i prisustvovati našim redovnim mesečnim susretima o međunarodnom proboju sa IT projektima.
TEMA SAMITA OVE GODINE BILA JE OD „E-MIGRACIJE DO DIGITALNE TRANSFORMACIJE“, ZBOG ČEGA STE ODABRALI OVU TEMU I ŠTA JE FINALNI UTISAK NAKON ZAVRŠENOG SAMITA I SVIH PREDAVANJA?
Moto konferencije od „E-migracije do digitalne transformacije“ ima više značenja: e-migracija odnosno odlazak u digitalni svet novih rešenja, projekata i klijenata; e-migracija je fizički odlazak iz domovine, dok digitalna transformacija može biti strateški proces potpomognut tehnologijom ili u drugom značenju transformacija svakog od nas po ličnosti, otpornosti i fokusiranosti za digitalno doba. INAT samit je konferencija na kojoj mladi talenti od 17 ili 23 godina, kao i rukovodioci IT sektora od 37 godina mogu da se povežu, razmene znanja, uđu u mentorski odnos ili krenu da sarađuju. Takođe, od naših predavača možete dobiti insajderske informacije kako da uspete na određenom IT tržištu i povežete se sa poslovnim kontaktima. Ovo je jedinstven događaj i po tome što imate priliku da tokom više od 30 sati programa čujete najnovije informacije o stanju IT-a na tržištu 13 zemalja sveta: od SAD-a preko Balkana i Izraela. Naš zaključak je da je pored intenzivnog usvajanja znanja na konferenciji, posetiocima mnogo značilo i umrežavanje, sklapanje dogovora, pronalaženje novih poslovnih partnera, zaposlenih ili osnivača za startap.
ŠTA PO TVOM MIŠLJENJU NAJVIŠE NEDOSTAJE DOMAĆOJ IT INDUSTRIJI I NA ŠTA SE TREBA FOKUSIRATI KAKO BISMO IŠLI U KORAK SA SVETOM?
Kada sam završavala studije u Engleskoj na univerzitetu koji postoji osam vekova više puta bih čula komentar: „Neki ljudi postanu puni sebe nakon što diplomiraju ovde. Pazi da se ne uobraziš.’’ Ključna reč odnosno prevod na engleskom za taj osećaj nadobudnosti je entitlement – mišljenje da nam nešto pripada, da treba da drugi hrle nama u susret, da smo suviše važni, da ne treba da se potrudimo nakon što smo nešto uradili kako treba. Ponekad primećujem takvo ponašanje na srpskoj IT sceni, a u mnogo većem procentu u drugim industrijama gde ljudi ne mogu da se ostvare. U prvom slučaju se nadobudnost prikazuje kada neko tvrdi za sebe „Sada je moj profil toliko tražen da ja ne moram dalje da radim na sebi, a poslodavac je prinuđen da pristane na sve moje uslove jer nema dovoljno kadrova.’’ U drugom slučaju takav stav se izražava čuvenom izrekom „Ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu malo da radim.’’
Čast izuzecima, no smatram da našoj IT sceni nedostaju tri ključne stvari: spoznaja o sopstvenim kvalitetima – realna slika gde smo i šta možemo da uradimo u globalnoj tržišnoj utakmici i kako delujemo na tržištu od 7-25 miliona ljudi ako gledamo po zajedničkom jeziku. Dalje, treba nam više rada na sopstvenim rešenjima umesto klasičnog autsorsinga i treba nam pristup ozbiljnijem finansijskom kapitalu, međunarodnim partnerstvima i drugim resursima da bi se uspelo, a do toga će vremenom doći zbog malopomenute spoznaje gde su nam kapaciteti i zbog odličnih kompetencija. Treće i podjednako važno nastaje ako čovek pobedi entitlement – treba da naučimo da se još više međusobno podržavamo i udružujemo, umesto da gledamo sitničavo jedni na druge kao na konkurenciju. Ljubomora je siguran znak da se čovek ne bavi izražavanjem svoje inovativnosti i kreativnosti tako da to postane isplativ IT biznis.
KAKO BIRAŠ PREDAVAČE I BUDUĆE GOVORNIKE KOJE POZIVATE NA SAMIT I KAKO IZGLEDA SAM PROCES PREGOVORA?
Govornike biramo na osnovu njihovog znanja, uspeha u IT biznisu na svetskom nivou, aktuelnosti tema, prijateljskom pristupu i neposrednosti, kao i interesovanju da sarađuju sa kvalitetnim IT stručnjacima iz Srbije. Važan faktor nam je i sposobnost govornika da prenesu znanje na prijemčiv način tako da slušaoci žele da primene odmah to što su naučili. Proces pregovora funkcioniše tako što im se obratimo direktno. Zatim pokušamo da uskladimo tokom meseci pripreme šta bi za obe strane bilo interesantno i korisno što se tiče tema, ciljne grupe i pristupa. Što se tiče tema, grupisali smo ih u tri segmenta na osnovu zahteva tržišta, tako da naša publika ukoliko se zainteresuje ima mogućnost da se dalje specijalizuje. Teme na INAT samitu 2018. godine su obuhvatile: bavljenje inovativnim tehnologijama kao što su: IoT, blokčejn, mobile solutions; zatim teme koje se tiču internacionalizacije IT biznisa i plasmana IT proizvoda i usluga na svetska tržišta kao i kako da IT kadrovi izgrade globalnu karijeru; dok je poslednji segment podrazumevao psihologiju uspeha i razvoj timova u inovativnim kompanijama uz upravljanje vremenom, energijom i ciljevima. Da biste bolje razumeli transformaciju koju naš program pruža, navešću nekoliko predavača: Bil Le-Voar Beri ispred IBM-a je govorio o globalnim projektima u veštačkoj inteligenciji i e-sports-u koje IBM primenjuje, a Ivan Bjelajac i Miloš Solujić ispred Srpske Blokčejn Inicijative razbili su mitove o blokčejnu. Takođe, Marija Desivojević- Cvetković ispred Delta Holding-a održala je dinamično predavanje i odgovorila na sva pitanja publike na temu usklađivanja poslovnog i privatnog; postizanja vrhunskog učinka i zdravog, sportskog života. Dr Miloš Borenović, direktor razvoja produkta u kompaniji TeleSign predstavio je trendove u razvoju mobilnih aplikacija, kao i uspešne projekte u mobilnim tehnologijama za 20 najboljih svetskih brendova koje su TeleSign-ovi timovi u Beogradu, Americi i u drugim kancelarijama uspešno implementirali, dok je Ilija Zagorac govorio o agilnoj TeleSign inženjerskoj kulturi tokom radionice. Izuzetno interesovanje publike je vladalo i za tendencije u IoT-u, mobilnim industrijama i saradnji javnog sektora i korisnika gde su govorili Franco Coin, osnivač MHT SRL softverske kompanije uključen u primenu GDPR-a u IT-u; Dejan Dramićanin, osnivač kompanije Bitgar, Gilad Uzieli ispred institucije Tel Aviv Global. Sva navedena predavanja, kao i izlaganja prošle godine možete pogledati na YouTube kanalu INAT samita.
IMAJUĆI U VIDU DA SI RADILA U KOMPANIJI ARVRTECH, KOJA JE FOKUSIRANA NA VIRTUELNU REALNOST, VEŠTAČKU INTELIGENCIJU I PROŠIRENU STVARNOST, VOLELA BIH DA NAM ISPRIČAŠ KAKO IZGLEDA BUDUĆNOST IZ TVOJE PERSPEKTIVE.
Veruje se da će za tri godine virtuelna, proširena i mixed reality postati mainstream na tržištu jer razvoj tehnologije i potrebe za kreiranjem sadržaja i korisničkog iskustva ide u tom smeru. Protiv sam hajpa bilo kakve vrste baš zato što od 2016. intenzivno istražujem o tim tehnologijama i radila sam u toj industriji kao autor preko 70 tekstova i saradnik zadužen za komunikaciju sa klijentima i biznis divelopment. Smatram da su virtuelna, proširena i mixed reality izvanredno rešenje da dočaraju situacije i use cases za određeni brend koje bi inače bile jako skupe, gde su ljudi geografski ili na neki drugi način razdvojeni, gde treba istrenirati veliki broj ljudi, a takođe im dati i interaktivno iskustvo u kome oni učestvuju, sagledavaju podatke iz svoje perspektive ukoliko pričamo o VR-u ili putem markera ukoliko se radi o AR-u. Mora da se razmišlja o pametnom i bezbednom korišćenju tehnologije jer idemo ka još većoj simulaciji realnosti i kontaktu sa interfejsima i mašinama dok nam je više miliona godina evolutivno kontakt sa ljudima i prirodom bio potpuno intuitivan. Budućnost je interaktivna, gde bivamo umreženi sa čitavim svetom i milionima podataka, pojedinaca. Vrlo brzo naše radno i slobodno vreme postaje još više integrisano sa nekim gedžetom, a ako ne obratimo pažnju na to kako tačno koristimo tehnologiju i ne koristimo je s pauzama, možemo postati potpuno ,,zavisni’’ od nje. Primećujete na koji način mi već sada dokumentujemo i delimo dosta sadržaja na društvenim mrežama ili smo onlajn mnogo više nego što je to potrebno. Etička upotreba tehnologije u saradnji sa psiholozima, filozofima, naučnicima i inženjerima mora biti postavljena kao pravilo.
IMAŠ PRILIKU DA IZ PRVOG REDA POSMATRAŠ NA DELU 4 INDUSTRIJSKU REVOLUCIJU. ŠTA JE ONO ŠTO KOD TEBE IZAZIVA NAJVEĆE USHIĆENJE KADA GOVORIMO O BUDUĆNOSTI, A ŠTA JE ONO ŠTO IZAZIVA STRAH? I IMA LI MESTA STRAHU U OVOJ JEDNAČINI?
Za mene najveće ushićenje predstavlja spoznaja da zbog dostupnosti tehnologija i inovativnog načina razmišljanja svi mogu da stvore bolju budućnost koja sve manje zavisi od geografskog porekla, pola, boje kože, a sve više od znanja i truda. Na primer, mladi rođeni 2000. i kasnije uče da programiraju, a obrazovanje uz tehnologije i svetske mentore je na dohvat ruke takođe i onima koji u 55. godini života žele novu karijeru ili izazove. Pribojavam se da nam stalno korišćenje tehnologije ne ugrozi društveni poredak, prisnost i istinsku interakciju, a mi koji radimo u IT industriji imamo ogromnu odgovornost da preispitujemo etičnost alata koje koristimo. Recimo, da li se roditelji dece koji kače njihove slike od malena pitaju kako će oni
reagovati kada nakon izvesnog broja godina saznaju da je svaki trenutak njihovog života bio dokumentovan bez njihovog znanja? Ili to treba da postane standard u društvu iz kojeg će se izroditi potreba za stalnim dopadanjem, deljenjem detalja iz svog života? Da li možemo da provedemo neko vreme bez mobilnih telefona ili laptopova baš zato što su neke od aplikacija koje koristimo stalno dizajnirane tako da stvaraju zavisnost od korišćenja, pa ni ne primetimo da smo neproduktivni, umesto da budemo prisutni.
UGLAVNOM SE OBRAĆAŠ TZV. GENERACIJI „MILENIJALSA“ I POMAŽEŠ IM U PROFESIONALNOM USAVRŠAVANJU, BRENDIRANJU I PREDUZETNIŠTVU. U ČEMU SE LIDERI I PREDUZETNICI, PRIPADNICI GENERACIJE „MILENIJALSA“, RAZLIKUJU OD GENERACIJA PRE?
Teško je dati odgovor, a da ne bude stereotipan. Ipak, o tome šta su Milenijalci uradili kako treba u eri veštačke inteligencije i poslova budućnosti govorila sam u jednom od svojih predavanja koja možete pronaći na YouTube-u i SlideShare-u, što je bila inspiracija slušaocima pred doček 2018. godine, a nekoliko meseci kasnije vidi se univerzalnost poruke, koja prevazilazi novogodišnji koncept. Nekoliko stvari koje izdvajaju Milenijalce u odnosu na generacije njihovih roditelja jeste što su odrastali uz tehnologiju i prilično su se ,,navukli’’ na dobijanje instant fidbeka i zadovoljavanje potreba prilično velikom brzinom. Takođe, ova generacija od malena spoznaje i čuje tokom vaspitanja da „ima mnogo izbora’’, „može da postigne sve što poželi’’ dok sve grandiozne stvari zahtevaju vreme, studiozno ponašanje, kanalisanje impulsa u produktivnost i zdrave navike. Mnogo resursa na temu ličnog razvoja i karijernog uspeha u svetu koji je izložen stalnim promenama možete poslušati na mom YouTube kanalu i pogledati na SlideShare-u. Verujem da će mladima takve perspektive izuzetno značiti.
NA BLOGU SI PISALA O TOME KAKO – NE POSTOJE PREČICE DO USPEHA. MNOGI LJUDI ZA SVOJE NEUSPEHE PRONALAZE KRIVCE U SPOLJAŠNJIM FAKTORIMA I SKLONI SU DA SE OSLANJAJU NA FAKTOR SREĆE. KOLIKO TI VERUJEŠ U TAJ ČUVENI FAKTOR SREĆE I POSTOJI LI NEKA „TAJNA“ USPEHA?
Za mene su rad, red i disciplina neophodni da bi možda nekad faktor sreće doprineo da se stvari dogode i poklope. Kako kažu u jednoj izreci koju sam prilagodila svom slučaju: „Što više radim, to postajem srećniji, a i sreća me više prati.’’
KADA GOVORIMO O STVARIMA KOJE POPUT SLAGALICE ČINE DEO NAŠE LIČNOSTI I UBRAJAJU SE U NAŠA INTERESOVANJA KOJA NISU USKO VEZANA ZA POSAO, KOJE SU TO AKTIVNOSTI I HOBIJI U KOJIMA UŽIVAŠ U SLOBODNO VREME?
Za mene je i slobodno vreme aktivno vreme. Provodim ga u fizičkim aktivnostima i zanimljivim situacijama za mozak i dušu. Moj izbor su ples, teretana, trčanje; druženje sa prijateljima i porodicom, čitanje knjiga i časopisa, ponekad putovanja, kvalitetna ishrana i san.
Fotografije: Jakov Simović za INAT samit; privatna arhiva
