Isterivanje zlih duhova – Bele poklade
Projekat: Mapiranje nasleđa Braničevskog i Podunavskog okruga
Bela nedelja je pokretni praznik koji se obeležava poslednje nedelje pred vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice naziva se Bele poklade. Vreme pred Bele poklade smatra se periodom neobuzdanog uživanja u jelu, piću i proslavama, te se Bele poklade uzimaju kao poslednji dan takvog ponašanja pred početak uskršnjeg posta. Ceo običaj sačuvan je u selu Lozoviku u opštini Velika Plana. Tokom cele nedelje, a posebno poslednjeg dana, „mačkari“, maskirci ili „građani“, među njima najčešće deca i mladi, oblače se u kožuhe i stavljaju obredne maske od tikve, vune i perja na lice i tako prerušeni idu od vrata do vrata seoskih domaćinstava i uz zvuk zvona klepetuše i bubnja, udaranjem štapova o plot, prag i doksat kuće, isteruju zle duhove.
Ovaj običaj svoje korene najpre nalazi u sličnim paganskim običajima, međutim baštine ga mnogi Slovenski narodi u sklopu svoje hrišćanske prakse. Bele poklade u Lozoviku jesu deo hrišćanske tradicije pripreme duha i tela za pravoslavni post, a sam običaj, zavisno od područja u kojima se baštini poprimio je svoje lokalne karaktere. Ono što je zajedničko za Bele poklade kod nas jeste da se ovaj dan vezuje za poslednji dan veselja, zabave, konzumiranja teške mesnate hrane, dan pripreme za nadolazeći harmonični period od 40 dana do Uskrsa.
Ovaj običaj u Lozoviku su pre više od decenije oživeli učenici osnovne škole koji su uz puno strpljenja i ljubavi odvajali i po nekoliko sati dnevno za izradu maski i kostima. Maske su pravili isključivo od prirodnih materijala, pridržavajući se osnovnih formi i ritualnih obreda iz detinjstva svojih baka i deka.
Istraživanje BELE POKLADE U LOZOVIKU je deo projekta “Mapiranje nasleđa Braničevskog i Podunavskog okruga” Art Distrikt tima.
Autor fotografija: Goran Jordanski – Art Factory
