U sredu 4. juna izdavačka kuća Heliks organizuje promociju romana Život životinja islandske autorke Ejdur Ave Olafsdotir. Nakon toga će uslediti tribina Ženska prava u fokusu: Island i Srbija u dijalogu.
Promocija će se održati u sredu, 4. juna (18h) u Biblioteci grada Beograda (Rimska dvorana), a odmah nakon toga od 19h biće nastavljen razgovor na tribini Ženska prava u fokusu: Srbija i Island u dijalogu. Takođe, gosti će imati priliku da pogledaju izložbu Island na pozajmnom odeljenju Biblioteke.
Program (Biblioteka grada Beograda, Rimska dvorana)
18h – Predstavljanje romana Život životinja islandske autorke Ejdur Ave Olafsdotir
O knjizi će govoriti:
– Sanja Milić – novinarka i književna kritičarka, autorka i urednica emisije Do detalja (RTS)
– Tatjana Latinović – prevoditeljka
– Katarina Ješić – urednica u Heliksu
Junakinja romana Život životinja, ili drugo Ja autorke Ejdur Ave Olafsdotir (Rejkjavik, Island, 1958), bavi se zanimanjem čiji je naziv u jednoj opsežnoj anketi obavljenoj 2013. proglašeno za najlepšu reč u drevnom i čudesnom islandskom jeziku: Ljósmódir, što znači – babica. Ta složenica u sebi objedinjuje dve reči: Módir (majka) i Ljós (svetlo).
Dija je i vokacijom i dušom posvećena tome da majkama pomogne da rode, a ta ljubav se u njoj dodatno osnažila pošto je Dija sáma doživela tešku traumu donevši na svet mrtvorođenče. U romanu podeljenom na dva poglavlja: Majka svetlosti i Zoologija za početnike, Ejdur Ava Olafsdotir izlaže svoju protagonistkinju celom spektru osećanja i promišljanja vezanih za porođaj, za smrt, za život uopšte. Otuda ćemo i bolje razumeti autorkinu posvetu na početku knjige: „Posvećeno onima koji su otišli pre nas. Posvećeno onima koji su tu. Posvećeno onima koji će tek doći.“
Ovu uzbudljivu, dirljivu, a pre svega izvanredno napisanu pripovest čitaćete u dahu, jer to i jeste priča o dahu, kako dahu novorođenčeta, tako i dahu majčinom, i dahu babice koja je tu da obezbedi da sve protekne kako treba, ali isto tako i priča o čitalačkom dahu, koji ćete gubiti i vraćati dok promičete kroz ove nežne i bolne, a opet furiozne i strastvene redove, koje je nama, dalekima od islandskih belih noći i crnih dana, približila prevoditeljka Tatjana Latinović.
19h – Tribina Ženska prava u fokusu: Island i Srbija u dijalogu
Učesnice tribine:
– Marija Ratković – teoretičarka i radnica u kulturi, autorka i aktivistkinja
– Tatjana Latinović – prevoditeljka i i predsednica Islandske organizacije za prava žena
– Katarina Ješić – urednica u Heliksu
Island se često nalazi na vrhu svetskih lista rodne ravnopravnosti, dok se u Srbiji borba za ženska prava i dalje vodi na mnogim frontovima. Gde se susreću ove dve priče – i šta možemo naučiti jedna od druge?
O statusu žena, pravima, izazovima i inspiracijama razgovaramo sa Tatjanom Latinović, prevoditeljkom i predsednicom Islandske organizacije za prava žena koja godinama živi i radi na Islandu, i sa Marijom Ratković teoretičarkom, radnicom u kulturi i aktivistkinjom.
U vremenu u kojem se osnovna prava žena ponovo dovode u pitanje, ova tribina je prilika za dijalog, povezivanje i osnaživanje.
Više o romanu Život životinja:
U romanu Život životinja (u odličnom prevodu Tatjane Latinović), islandska autorka Ejdur Ava Olafsdotir istražuje suštinske teme života i smrti kroz tihu, ali duboko rezonantnu priču o Diji, babici iz Rejkjavika. Ona dolazi iz porodice u kojoj su po majčinoj strani generacije babica — žena koje dočekuju život, a po očevoj pogrebnici – muškarci koji ga ispraćaju. U danima pred Božić, dok se nad gradom nadvija oluja, Dija pronalazi rukopise i pisma svoje preminule baba tetke, nekada čuvene babice poznate po nekonvencionalnim metodama. Taj arhiv postaje okidač za introspektivno i filozofsko putovanje.
Roman funkcioniše kao meditacija o egzistenciji, svetlosti i tami, rađanju i umiranju, te odnosu čoveka prema prirodi i drugim živim bićima. Autorka piše minimalistički, ali sadržajno bogato — tekst je prožet faktografskim podacima, od statistike smrtnosti pri porođaju do zanimljivosti iz sveta životinja, poput ponašanja bonobo majmuna ili usamljenog kita koji peva frekvencijom koju niko ne čuje. Taj racionalni, gotovo dokumentaristički ton daje romanu osećaj objektivnosti, ali i prostor za dublje promišljanje o društvu i pojedincu. Atmosfera islandske zime — sa dugim mrakom i retkom svetlošću — preslikava se i na emocionalni pejzaž glavne junakinje. Dija, iako svakodnevno donosi novu svetlost na svet u obliku novorođenčadi, i sama ostaje usamljena i svedena, tek delimično uključena u sopstveni život. Njena uloga babice postaje metafora za svetlost koju ljudi mogu međusobno donositi, makar u trenucima rađanja, gubitka ili utehe.
Kritičari su roman opisali kao intelektualno strastven i emotivno suzdržan. Stil je nenametljiv, introspektivan, s fragmentarnom naracijom koja uspeva da predoči dubinu unutrašnjeg sveta junakinje bez patetike ili prenaglašene dramatike.
Za ljubitelje književnosti koja balansira između filozofske refleksije i suptilne emocionalne distance, Život životinja predstavlja promišljeno, smireno i estetski izbrušeno štivo. To je roman o onome što se često ne vidi: o svetlu u tami, tišini pred porođajni krik, i usamljenom glasu koji peva, nadajući se da će ga neko čuti. Roman je objavljen kao deo projekta Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom u okviru programa Kreativna Evropa.
