Život u gradu podrazumeva deljenje. Delimo trotoare, autobuski prevoz, biciklističke staze, parkove, zajedničke terase, ulaze u zgrade i hodnike. Da li znamo koje su naše opcije ukoliko želimo da poboljšamo izgled ulice u kojoj živimo, kome da se obratimo ako želimo da omogućimo pristup objektu našim komšijama u invalidskim kolicima ili želimo da uredimo obližnji park? Evropska inicijativa Gradovi deljenja se održava od 2016. do 2020. godine, a Beograd je jedan od 7 gradova učesnika. Misija ove inicijative je da približi građane, građanske inicijative i stručnjake, te da pokaže kako svi možemo doprineti boljem funkcionisanju i promenama u našem gradu. Sa Natalijom Jovanović iz Beogradske internacionalne nedelje arhitekture razgovarala sam o projektu Gradovi deljenja i inicijativama koje se organizuju u sklopu ovog projekta
ŠTA MOŽETE DA NAM KAŽETE O PROJEKTU GRADOVI DELJENJA: KREATIVNI PODSTICAJ, NA KOJIM POSTULATIMA SE ZASNIVA I KO JE SVE UKLJUČEN?
Projekat Gradovi deljenja: kreativni podsticaj (Shared Cities: Creative Momentum – skraćeno SCCM) je evropska kulturna platforma koja preispituje savremene urbane izazove evropskih gradova. SCCM je misija čiji je cilj unapređenje uslova života u evropskima gradovima. Povezujući različite aspekte kulture deljenja i urbani dizajn SCCM razvija novi oblik življenja u našim gradovima. Zajednički. SCCM je četvorogodišnji kulturni program koji su zajedno pokrenuli partneri iz sedam gradova Centralne i Jugoistočne Evrope – Berlina, Praga, Bratislave, Katovica, Varšave, Budimpešte i Beograda. SCCM predstavlja internacionalnu mrežu za razvijanje kreativnog diskursa koji nastaje ukrštanjem arhitekture, umetnosti, urbanizma i ekonomije deljenja, kako bi doprineo transformaciji gradskih prostora. U periodu od 2016. do 2020. godine SCCM će organizovati više od 150 akcija, kao što su festivali, filmovi, izložbe, radionice, umetničke rezidencije i studije slučaja. Projekat želi da neposrednim aktivnostima građanima približi stav da su participacija i međusobna saradnja neophodni za stvaranje ugodnog i vrednog gradskog okruženja. Kreativni centar projekta je u Pragu, gde je ustanovljen rukovodeći tim koji čine Gete institut, Češki centar i reSITE organizacija.
BEOGRAD JE JEDAN OD 7 GRADOVA KOJI UČESTVUJU U OVOJ EVROPSKOJ INICIJATIVI, KAKVA JE VAŠA SARADNJA SA PARTNERSKIM ORGANIZACIJAMA IZ DRUGIH GRADOVA? DA LI SVAKI GRAD ORGANIZUJE ISKLJUČIVO SVOJE PROJEKTE ILI ĆE POSTOJATI I SARADNJA MEĐU GRADOVIMA UČESNICIMA?
Projekat SCCM se realizuje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ima 11 partnera u 7 gradova i 6 država, a tim čini preko 65 osoba. U aktivnostima SCCM učestvuju organizacije iz gradova koji su povezani transnacionalnim, komplementarnim elementima pojedinačnih projekata, a koji se nezavisno razvijaju u svakom gradu stvarajući zajednički programski okvir. Taj međunarodni okvir definiše arhitektonske, urbanističke i umetničke intervencije koje unapređuju gradske prostore kao kulturne aktivnosti, prevazilazeći isključivo stručni domen kako bi prerasle u transdisciplinarni, inkluzivni proces. Suština je u deljenju iskustva i saradnji svih partnera u svim projektima. Nama u maju 2018. za vreme trajanja BINE, dolaze partneri iz Praga i Bratislave, a mi smo ove godine bili prisutni i u Pragu, Berlinu i Katovicama.
KAKO JE KONCIPIRAN PROGRAM ŠTO SE TIČE BEOGRADA?
Javna okupljanja i kreativne razmene učesnika SCCM programa, kojima će se ostvarivati zajednički programski okvir, održavaće se u DVORIŠTIMA IDEJA (IDEAS YARDS) organizovanim u šest gradova – Berlinu, Pragu, Bratislavi, Katovicama, Budimpešti i u Beogradu. DVORIŠTE IDEJA u Beogradu će biti deo manifestacije BINA 2017, 2018 i 2019. godine. Partnerske organizacije će, u saradnji sa BINA timom, voditi radionice, predavanja, diskusije i predložiti nove metode za razvijanje participativnih procesa predviđenih SCCM programom. BINA program se sastoji iz urbanih intervencija i radionica, predavanja, konferencije, šetnji – edukacija na najširem nivou. Javno „dvorište“ delovaće i kao mesto za interakciju predstavnika partnerskih organizacija i lokalne javnosti. Mnogobrojna iskustva koja će biti predstavljena javnosti u „dvorištu” trebalo bi da podstaknu stvaraoce iz različitih oblasti da kulturnim aktivnostima utiču na unapređenje gradskih prostora.
DOSADAŠNJI FOKUS INICIJATIVE JE BIO NA URBANIM ČVORIŠTIMA KOJA SE OPISUJU KAO MESTA NA KOJIMA SE ODVIJA SARADNJA STRUČNJAKA I GRAĐANA KOJI ZAJEDNIČKI RADE NA UNAPREĐENJU ODREĐENOG GRADSKOG PROSTORA KOJI GRAĐANI SVAKODNEVNO KORISTE. KAKO SE BIRAJU POMENUTA ČVORIŠTA?
Preko javnog poziva krajem 2016. godine BINA je odabrala stručni tim Čuvari parka koji će razviti svoj projekat saradnje sa zajednicom kako bi arhitektonskim, urbanističkim, umetničkim i dizajnerskim intervencijama unapredili otvoreni gradski prostor u bloku kod Mileševske 42. Projekat je počeo u maju 2017. godine, tokom Beogradske internacionalne nedelje arhitekture i trajaće do kraja godine. Na početku, su održane radionice u saradnji sa partnerima Mindspace iz Budimpešte i Kunstrepublik iz Berlina. Gostujući predavači su došli iz Finske i Amerike. Po realizaciji projekta stručni tim će raditi na obradi i pripremi dokumentacije o projektu koja će biti publikovana i izložena tokom manifestacije BINA 2018, a potom i na drugim manifestacijama SCCM.
DA LI GRAĐANI ILI UDRUŽENJA GRAĐANA MOGU DA PRIJAVE SVOJE PROJEKTE IZ LOKALNE ZAJEDNICE I APLICIRAJU KAO NEKO OD BUDUĆIH ČVORIŠTA?
Konkretno, BINA je putem javnog konkursa odabrala dva projekta koja će razvijati kao urbana čvorišta u okviru projekta Gradovi deljenja: kreativni podsticaj, što ne znači da građanske inicijative ne mogu da se služe iskustvima dobijenim u toku razvoja ovog projekta i samostalno se obraćaju lokalnim zajednicama kako bi zajednički unapredili svoje okruženje. Trenutno razvijamo mogućnosti razvoja projekta i sa drugim opštinama u Beogradu.
DO SADA SMO IMALI PRILIKU DA PRATIMO RAZVOJ I REALIZACIJU DVA URBANA ČVORIŠTA. PRVO URBANO ČVORIŠTE JE SPROVEDENO U MILEŠEVSKOJ ULICI, A DRUGO ČVORIŠTE ĆE SE REALIZOVATI NA LEDINAMA. ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD PROJEKTA NA LEDINAMA, DA LI JE VEĆ FORMIRAN TIM?
Projekat na Ledinama, isto kao i projekat nedavno otvorenog prvog urbanog čvorišta u Mileševskoj ulici, biće realizovan putem saradnje BINE, Društva Arhitekata Beograda i partnera, ovaj put sa građanskom inicijativom Škograd, koja se bavi gradskim problemima koji su izvan fokusa aktuelnih planskih i obrazovnih praksi. Rad na ovom čvorištu započeće 2018. godine. Glavne oblasti delovanja su mobilisanje zajednice i alternativni pristup obrazovanju, sa idejom o izgradnji socijalnog kapaciteta zajednice. Istupanjem iz centralne zone grada kao i školskog kurikuluma, tim svoj rad pokušava da ukoreni sa decom iz prigradskog naselja Ledine, vođen idejom da će se jedino kroz zajedničku lokalnu akciju izgraditi drugačije razumevanje našeg društva. Naselje Ledine na Novom Beogradu samo je jedno od nelegalno izgrađenih i za život neuslovnih mesta za život u arhipelagu beogradskih prigradskih naselja. Ipak, ono po svojoj morfologiji, prostornom i funkcionalnom obuhvatu predstavlja dobar poligon za identifikovanje i razumevanje fenomena nastalih u takvim sredinama, kao i za pokretanje serije intervencija sa ciljem da se unapredi kvalitet života njegovih stanovnika.
IMAM UTISAK DA SE MEĐU LJUDIMA I DALJE ZADRŽALO RAZMIŠLJANJE DA ĆE NEKO DRUGI, NEKO IZNAD DA UREDI PROSTOR KOJI TREBA SREDITI, POČISTITI, OFARBATI ILI OBNOVITI A LOŠI MEĐULJUDSKI ODNOSI IDU DOTLE DA NE MOGU DA SE DOGOVORE NI OKO NAJJEDNOSTAVNIJIH STVARI. DA LI DOBRI LOKALNI PRIMERI MOGU BITI DOVOLJAN OKIDAČ ZA PROMENU POSTOJEĆE SVESTI I ČINJENICU DA SU LJUDI ZABORAVILI NA ZAJEDNIŠTVO I SARADNJU?
Pre svega moramo postaviti suštinsko pitanje, a to je: Kome pripadaju naši gradovi? Ukoliko kao osnovni postulat postavimo da gradovi pripadaju građanima, jasno je da im pripadaju i javni prostori, te je onda logično i da građani o njima moraju i da vode brigu. Važno je da znamo i da možemo sami preuzeti stvar u svoje ruke, ne samo tako što ćemo neki prostor uslovno rečeno očistiti ili urediti, već još značajnije, imati u svojim rukama alate i znanja za obraćanje lokalnim samoupravama i preduzećima koja nam mogu pomoći da naše okruženje bude bolje. U tom smislu građani treba da preduzimaju inicijativu i da ukazuju na probleme koje doživljavaju u gradu, jer je zajedništvo i kada mislimo o dostupnosti prostora, recimo za ljude sa invaliditetom ili instalaciju opreme za dečija igrališta.. Grad je kompleksan sistem i zavisi od dobre uređenosti koja treba da se razvija među svim građanima – najmlađim i najstarijim.
KOLIKO SE U PRAKSI ODVIJA SARADNJA IZMEĐU GRAĐANA, LJUDI IZ STRUKE I LOKALNIH INICIJATIVA?
Studija slučaja URBANA ČVORIŠTA koja se razvija u Beogradu pod rukovodstvom BINE, u saradnji sa parterskim organizacijama SCCM, ističe društvenu ulogu građanskih inicijativa u unapređenju savremenih gradova. Njegova praktična primena se ogleda u razvijanju zajedničkih predloga građana i stručnjaka koji nastaju kao odgovor na socijalne i prostorne potrebe u neposrednom okruženju. Ovaj pristup zajednicu postavlja u centar zbivanja sa namerom da stvori preduslove za održivi razvoj grada i društva u celini. Zajednička aktivnost građana i stručnjaka, odnosno uključivanje građana u projektovanje i održavanje gradskih prostora, povećava međusobno poverenje i svest o moći zajedništva, istovremeno, posredstvom ovog procesa, stručnjaci dobijaju priliku da bolje razumeju potrebe građana i da razvijaju metode rada sa zajednicom.
KAKAV JE VAŠ UTISAK, DA LI GRAĐANI OSEĆAJU GRAD I JAVNE PROSTORE KAO SVOJE I MISLITE LI DA JE KLJUČ U UMREŽAVANJU I MASOVNIJEM UKLJUČIVANJU U OVAKVE PROJEKTE?
Građani žive i u javnim prostorima, i znamo da ih osećaju kao svoje. Kada se radi o velikim projektima, koji se tiču osmišljavanja javnih prostora, najčešće se raspisuju anonimni javni konkursi, čiji rezultati se daju na uvid javnosti, a u čiju realizaciju je uvek uključen i tim stručnjaka koji pristupaju različitim problemima i tehničkim pitanjima. Međutim, kada imamo postojeće strukture, u kojima ljudi već žive i borave, kada su strukturni problemi uslovno rečeno rešeni, umrežavanje ljudi iz neposredne okoline u građanske inicijative koje ističu na koji načinse prostor može unaprediti je od izuzetnog značaja. Setimo se reči Džejn Džejkobs: „Projekat su ljudi.”
ŽIVIMO U VREMENU KADA SE SVE VEĆI BROJ LJUDI IZMEŠTA U GRADOVE I IZVESNO JE DA ĆEMO U BUDUĆNOSTI BITI U SITUACIJI DA MENJAMO POSTOJEĆI NAČIN ŽIVOTA I DA ĆEMO BITI USMERENI NA DELJENJE RESURSA. KOLIKO JE VAŽNA EDUKACIJA LJUDI U TOM PRAVCU I DA LI PO VAŠEM MIŠLJENJU KOD NAS POSTOJI SVEST O TAKVOJ VRSTI ZAJEDNIŠTVA?
Izmeštanje u gradove ne treba da učini da zaboravimo na deljenje resursa, naprotiv, grad treba da nas podstakne upravo na deljenje, jer su naši „lični“, nedeljeni prostori u urbanim sredinama daleko manji od onih u recimo ruralnim krajevima. Mi u gradu imamo mogućnost korišćenja javnih površina, ali treba da imamo svest i o tome da, pored toga što želimo da nam „pripradaju“ moramo i da preuzmemo brigu o njima. A kada se neki zadatak, neko zaduženje deli, ono postaje lakše. U tom smislu deljenje treba da nas podstakne da vodimo računa o svim korisnicima prostora. Prostor mora da ima sposobnost da zbližava ljude, najraznovrsnijih grupa i on mora da bude komforan, bezbedan, dostupan i estetski privlačan.
KAKVA SU VAŠA OČEKIVANJA U OSTVARIVANJU ZACRTANIH PLANOVA OVOG PROJEKTA I ŠTA VIDITE KAO DUGOROČNI CILJ PROJEKTA GRADOVI DELJENJA?
Pokretanjem eksperimentalnih URBANIH ČVORIŠTA za unapređenje zajedničkih otvorenih gradskih prostora u saradnji sa zajednicama, BINA želi da preispita mogućnosti realizacije proklamovanog „prava na grad“ u našim uslovima. Saznanja koja će biti stečena tokom trajanja projekta biće upotrebljena za razvijanje aktivnijeg odnosa prema građenju grada participacijom građana, kao i za otvaranje prostora za kvalitetniji i angažovaniji pristup u donošenju odluka za budući razvoj Beograda.
