Sreća je kad si iskren prema sebi

Film “Ti mene nosiš” hrvatske režiserke i scenaristkinje Ivone Juke 7. aprila stiže u srpske bioskope. Ostvarenje na kojem je Juka radila čak šest godina snimljeno je u regionalnoj koprodukciji i bilo je crnogorski predstavnik za Oskara. Film je pobrao odlične kritike u regionu i osvojio brojne nagrade. Radnju čine tri isprepletane priče koje pripovedaju o teškoći sazrevanja i samospoznaji. Sve tri priče povezuje specifičan odnos glavnih junakinja sa svojim očevima, ali i činjenica da pokušavaju da se izbore za bolji svet oko sebe. Zvezda filma, hrvatska glumica Lana Barić u razgovoru za Plezir, objašnjava zašto je moto ostvarenja “Nema izdaje, nema predaje”, zbog čega se na prvi pogled zaljubila u scenario i kako je bilo igrati sa partnerom Vojom Brajovićem. Lana je za ulogu u “Ti mene nosiš” nagrađena na ovogodišnjem Festu i ističe da je suština u poruci filma, a to je da nema odustajanja od života i snova bez obzira na teškoće.

U filmu Ivone Juke “Ti mene nosiš” igrate Ives, režiserku sapunice koja brine o ocu obolelom od Alchajmerove bolesti. Koliko vam je bilo teško da se indentifikujete sa junakinjom?

Ja ne mislim da se treba identifikovati s likom koji igraš, čemu onda puste škole. Meni je bitno razumeti je, i ako mi to pođe za rukom, onda sam nekako ok. Bitno, je naravno, i nekakvo, nazovi, izjednjačavanje moje vizije s vizijom reditelja odnosno rediteljke, i ukoliko i tu postoje naznake za razumevanje, onda imamo dobru startnu poziciju. Tako ja to gledam.

Da li su junakinje filma “Ti mene nosiš” zatočenice sreće kako se i zove sapunica koja ih sve povezuje?

Ja mislim da su srećni ljudi oni koji uspeju artikulisati sebe samog tokom tog svog životnog veka, iz mog iskustva takvih nema puno. Uopšteno je jako malo ljudi u kontaktu sa samim sobom. Ja mislim da je to sreća. Kad si iskren prema sebi i kad osećaš svoju istinu, čak i da je ta totalno uzaludna, beznadežna i potpuno bezveze. Bitno je znati svoje koordinate, a sad, ti likovi su jako tužni, bazično. Ali nisu odustali od života, o tome se radi. Nema izdaje, nema predaje.

Partner u filmu vam je Voja Brajović. Kakva je bila saradnja sa njim?

Voju sam upoznala još na audiciji, i Ivoni se svidjelo kako smo radili. I meni se svidelo, osećala sam se dobro. Sem toga, malo je takvih sjajnih uloga i za muškarce i za žene starijih/zrelijih godina, tako da verujem i da je Voja bio zadovoljan. Ivona je napisala dva mrak karaktera, i drago mi je da sam to imala priliku odigrati s Vojom.

Jedna od ideja rediteljke Ivone Juke bila je da prikaže snagu ženskih likova. Da li mislite da su žene zapostavljene u sedmoj umetnosti?

“This is a man’s world”, kako reče pesma, ne treba se zavaravati da nije. Sve više postajem svesna seksizma i to mi je gadljivo. U posljednje vreme, ako ćemo etiketirati što inače ne volim, ima puno ‘ženskih’ filmova, i to je dobro. Ali ne bih započinjala tu priču o polnoj diskriminaciji, iako je potpuno utemeljena. Ne znam da li su zapostavljene, manje su prisutne svakako, ali to je tema koju nemam nerava sada otvarati.

Tema filma je odnos ćerki sa svojim očevima. Šta ste pomislili kada ste pročitali scenario?

Pomislila sam da moram dobiti tu ulogu, u sekundi mi se sve složilo u glavi kad sam pročitala scenarij i bila bih baš nesretna da je nisam dobila. Ako me pitate da li sam tu situaciju poistovećivala sa svojim ocem – nisam. Moj je otac još mladić u duhu, živi svoj život punim plućima na sebi svojstven način – more, riba, barka, ostrvo. Nema apsolutno nikakve veze s Vojinim likom.

Koliko je trajao vaš deo snimanja? Kakvi su utisci sa seta?

Snimanje je bilo intenzivno, ja sam svoj dio snimala nekih mjesec dana. Mi smo mala kinematografija i ako imaš nekog filmskog iskustva, šanse su da si radio s više manje svim ljudima koji rade na filmskom setu u Hrvatskoj i meni je bitno da vidim prijateljsko lice kad dođem na snimanje. Majstorica maske na setu „Ti mene nosiš” Snježana Gorup je moja prijateljica, s njom sam radila jako puno projekata i volim kad mi je blizu. Da imam novaca, ona bi bila moja privatna šminkerica na svakom projektu.

Za ulogu Ives dobili ste nagradu za najbolju glumicu na 44. Festu. Koliko vam znači ta nagrada?

Bila sam jako srećna kad sam čula. Naravno da volim da budem nagrađena, ko ne voli, posebno što u Beogradu imam puno bliske rodbine. Moja tetka Irena, mamina sestra, je napravila malu zakusku s kolačima za svoje prijatelje tom prigodom, to je bilo baš lepo, meni je žao da nisam mogla da dođem na dodelu, ali se radujem dolasku u Beograd povodom premijere.

Film je snimljen u srpskoj, hrvatskoj, crnogorskoj i slovenačkoj koprodukciji i do sada je izazvao odlične kritike u regionu i šire. Mnogi triptih Ivone Juke porede sa Injarituovim “21 gramom” i trilogijom plavo, belo i crveno Kišlovskog. Kakve reakcije očekujete od srpske publike?

Očekujem da im se smuči. Šalim se 🙂 Naravno da se nadam da će im se svideti. Ja iskreno ne vidim nikakvu vezu ovog filma i ta dva s kojim ga svi upoređuju.

Film ima neobičnu isprepletanu strukturu, ali mu je tema univerzalna. Glavne junakinje pokušavaju da pronađu sreću u sebi i bližnjima… Da li mislite da je baš zbog teme u kojoj se većina pronalazi, “Ti mene nosiš” izazvao toliko pozitivne kritike?

Ja se nadam da je izazvao dobre kritike prevashodno zato što je dobar film. Ne znam drugi recept za pozitivnu kritiku. A onda ako je dobar, to verovatno znači i da je dotaknuo teme koje se tiču, odnose koji su prepoznatljivi i otvorio neka intimna pitanja koja je lakše postaviti sebi preko drugih.

Kakvi su vam dalji planovi? Na čemu trenutno radite?

Upravo sam imala premijeru predstave “Žena” Josipa Kosora u režiji Paola Magellija u Hrvatskom narodnom kazalištu, to mi je firma. Dobila sam novac za produkciju svog dugometražnog scenarija Tereza33 koji će režirati Danilo Šerbedžija tako da smo trenutno u predprodukciji, na leto snimam američki nezavisni film “Lucky Accident Crash” u režiji Christophera Peditta, iduće godine ću raditi na još jednom filmu kojem se jako radujem, i to je to. Volim da radim i srećna sam da trenutno imam na čemu.