U susret predstojećem beogradskom sajmu knjiga koji nas očekuje za nekoliko dana, poželele smo da vas motivišemo da istražite pisce, pravce i knjige sa kojima možda do danas niste došli u dodir, a za koje smo verovale da zaslužuju vašu pažnju. Podelićemo ovu preporuku koju smo napisale nas 4 na 4 dela pa ćete svaki moći da pročitate zasebno

Naučna fantastika, horor, sajkobili, hororbili i svi mogući biliji i treši horor produkti moja su ljubav već dugo, dugo vremena. Kao veliki fan dragih mi Universal čudovišta, među koje spada i Frankenštajn, odlučila sam da vam u susret predstojećem Sajmu knjiga, ali i Noći veštica, dam spisak od nekoliko zanimljivih činjenica koje možda niste znali, a vezane su za ovaj lik. Pa, da krenemo:

• Frankenštajn, iako mnogima poznatiji kao filmski lik, nastao je zapravo davne 1818. godine kao lik u noveli spisateljice Mary Shelley, rođene 30. avgusta 1797. godine, što znači da je Frankenštajna stvorila u dvadeset prvoj godini života.
• Frankenštajn je zapravo rezultat takmičenja ko će napisati najbolju horor priču, između Mary, njenog budućeg muža Percy-ja, Lord Byron-a i pisca John Polidori-ja. Naime, oni su se našli u Švajcarskoj 1816. godine i zbog loših vremenskih uslova nisu mogli da izađu iz kuće. Ovo takmičenje im je došlo kao zanimacija, premda ga je Mary jedina shvatila ozbiljno, jer su ostali vrlo brzo odustali, i završila priču naredne godine.
• Mary je tvrdila da joj je ideja za novelu došla u snu, kada je sanjala ludog naučnika koji je vratio mrtvaka u život.
• Iako je prvo izdanje svetlost dana ugledalo 1818. godine, ono je tada bilo anonimno. Tek pet godina kasnije knjizi je dodato autorkino ime i prezime.
• Radnja priče je, prema mnogim podacima, smeštena u 1700. godinu i odvija se u Bavariji.
• Knjiga sadrži i podnaslov Moderni Prometej. Prema grčkoj mitologiji, Prometej je stvorio smrtnog čoveka od gline i ukrao vatru ne bi li mu pomogao, za šta je bio kažnjen. U tom kontekstu, možemo reći da ovaj podnaslov ukazuje na doktora Frankenštajna koji je stvorio svoje stvorenje.
• Frankenštajn stvorenje u knjizi zapravo nema ime. Umesto toga, kada njega opisuje ili kada o njemu govori, Mary koristi reči kao što su monstrum, čudovište, demon, to i tako dalje.
• Mary je i za ime Frankenštajn rekla da joj se javilo u snu, ali u Nemačkoj postoji istoimeni zamak za koji se veruje da je u njemu alhemičar po imenu Conrad Dippel vršio eksperimente na ljudskim telima tokom ranog osamnaestog veka. Inače, iako je danas čudovište mnogima poznato pod imenom Frankenštajn, to je zapravo ime naučnika koji je ga je stvorio.
• Priča o Frankenštajnu je inspirisala preko 130 filmova, među kojima je jedan od prvih bio nemi film 1910. godine.
• Na ovaj ili onaj način, odnosno, direktno ili indirektno, Frankenštajn je prikazan kao stvorenje odgovorno za ukupno 6 smrti i ostaje živ na kraju knjige. Ljubiteljima misterija biće možda zanimljiva činjenica da su svi koji su bili umešani u stvaranje ove novele umrli mladi i na prilično tragičan način. Jedina koja je imala dug i srećan život bila je Clara Clairmont koja je odbila da učestvuje u takmičenju.
• I za kraj, ne, Frankenštajn u knjizi nije zelene boje i nema šrafove. Naprotiv, njegov tvorac Viktor se veoma trudio oko njega i želeo je da on bude zgodan i prijatne spoljašnjosti. Međutim, stvari su pošle naopako, i to i te kako naopako, a kako je on na kraju izgledao u verziji autorke Mary Shelley saznajte sami, ne smem baš sve da vam otkrijem i spojlujem.