Firenca možda nije veliki grad, ali ne zavaravajte se da su vam dan ili dva sasvim dovoljni da ga obiđete, upoznate i razumete. Po mom mišljenju, ovom gradu je neophodno pristupiti sa puno poštovanja i svesti o velični ličnosti koje su nekada hodale njegovim ulicama, među kojima su i Dante Aligijeri, Mikelanđelo Buonaroti i Galileo Galilej. Prema podacima UNESCO-a oko 60% ukupnog svetskog kulturnog nasleđa nalazi se u Italiji, od čega više od polovine u Firenci. Na narednim stranicama zajedno ćemo obići neke od najpoznatijih lokaliteta ovog grada, saznati koja umetnička dela se tu mogu videti i odakle se pružaju najlepši pogledi na centar Firence.
Duomo
Kompleks Santa Maria del Fiore, poznatiji pod jednostavnim nazivom Duomo, nalazi se u samom srcu Firence i sastoji se od krstionice (11. – 12.vek), katedrale (13. – 15.vek) i Đotovog zvonika (14.vek). Ovaj simbol glavnog grada Toskane prepoznatljiv kako po svojoj veličini, tako i po očaravajućoj fasadi, neizbežan je deo svakog obilaska iz brojnih razloga. U krstionici su svi pogledi uprti ka plafonu jer se na istom nalazi predivan mozaik iz 13. veka koji prikazuje između ostalog Strašni sud sa dominantnom figurom Hrista.
Centralna građevina kompleksa, katedrala Santa Maria del Fiore, nudi mogućnost razgledanja unutrašnjosti katedrale, silaska u kriptu katedrale i pogled na ostatke Santa Reparate, stare ckrve koja se nekada tu nalazila, kao i pogled na fresku Strašni sud, naslikanu na unutrašnjosti kupole. Najsnažniji utisak, ipak, ostavlja penjanje na vrh monumentalne kupole katedrale, dizajnirane od strane Filipa Bruneleskija lično. Pored predivnog pogleda koji se pruža sa vrha ovog zdanja i sam put do vrha je svojevrstan doživljaj koji bi možda želeli da preskoče oni koje muči klaustrofobija. Ako ipak odlučite da se suočite sa svojim strahovima, verujte da će nagrada biti vredna svakog truda.
Ufici i Galerija akademije
Ufici, najveća renesansna pinakoteka, mesto je kome ne treba posvetiti sate već dane uživanja u nekim od najpoznatijih slikarskih dela na svetu. Zgrada galerije podignuta je za vreme vladavine Kozma de Medičija, a među arhitektama koji su radili na dizajnu zgrade pominju se Vazari i Buontalenti.
Iako je prvobitno bio plan da u ovoj zgradi budu kancelarije (offices – uffizi) ona je ipak pretvrena u izložbeni prostor već tada velike zbirke umetnina koje su posedovali Medičijevi. Danas su tri najpoznatija dela Galerije Ufici svakako dve Botičelijeve slike “Rođenje Venere” i “Proleće”, kao i Mikelanđelova jedina sačuvana završena slika “Sveta porodica” poznata i kao “Doni Tondo”. Pored ovih, najpoznatijih slika, posebnu pažnju treba obratiti na preostala dela Botičelija, Rafaela, Karavađa, Ticijana, Leonarda, Tintoreta, Lipija, Đota i mnogih drugih.
Bez namere da na bilo koji način umanjim značaj Galerije Akademije, mogu reći da ćete ovaj muzej svakako brže obići, ali će možda ono što se tamo krije na vas, kao i na mene, ostaviti najjači utisak. Prostor muzeja je organizovan tako da odeljak posvećen Mikelanđelu počinje uskim zamračenim hodnicima u kojima su izložena fotografije, skulpture, slike i crteži inspirisani samim umetnikom i njegovim najpoznatijim delima. Dok prolazite kroz ove hodnike i polako se bližite glavnoj prostorji sve vaše misli su usmerene ka liku i delu velikog Mikelanđela. U trenutku kada, već dovoljno zaneti utiscima, zakoračite u glavni hol i svesni gde se nalazite, polako pogledate udesno pred vama se ukazuje možda najsavršenija skulptura i najidealniji prikaz lepote ljudskog tela – čuveni Mikelanđelov “David”. Tada znate da morate sesti na jednu od klupica i posvetiti ovom mestu nešto više vremena nego što ste prvobitno planirali.
Boboli bašte
Odmah iza poznate Palate Piti koju je dizajnirao Filipo Bruneleski za firentinskog trgovca Luca Pitija, a koju su zatim kupili Medičijevi, nalaze se najlepše bašte čitave Italije – Boboli bašte. Njihova izgradnja naručena je upravo od strane porodice Mediči, nakon njihovog preseljenja u Palatu Piti.
Jedna višečasovna šetnja ovim baštama biće vam dovoljna da ih proglasite najlepšim iako niste zaista obišli sve bašte Italije. Boboli krase visoke živice, brojni puteljci i prolazii, skriveni vrtovi, a na svakom koraku se nalaze skulpture od kojih su neke veoma neobične. Tu je amfiteatar u kome je izvedena prva napisana opera, a u centru amfitetra nalazi se egipatski obelisk. Jedan od bitnih lokaliteta u Boboli baštama je svakako Buontalentijeva pećina, a meni najdraže mesto svakako je Isolotto, jezerce sa skulpturama u centru odakle polaze mostići koji vode ka kopnu.
Palata Vekio i njeni tajni prolazi
Kao i već pomenuti Duomo i Palata Vekio je jedan od veoma prepoznatljivih simbola Firence. Nalazi se na trgu Sinjorija, potiče iz 13. veka i od tada nije izgubila svoju funkciju gradske većnice. Neki od umetnika koji su se bavili njenim dizajnom, izgradnjom, uređenjem su Arnolfo di Kambio, Vazari i Buontalenti. Prostorije u ovoj palati koje se jednostavno moraju videti su svakako Salon 500 gde se nalaze Vazarijevi murali i platna i Mikelanđelovo delo “Pobeda”, zatim Sala ljiljana sa Donatelovom skulpturom “Džudit i Holofernes”, soba sa mapama, kancelarija Nikolo Makijavelija i apartmani elemenata.
U jednom od prolaza između ovih prostorija može se videti posmrtna maska Dantea Aligijerija. Ono što je posebno interesantno u Palati su svakako tajni prolazi koji su otvoreni za turiste i mogu se obići samo u manjim grupama i u pratnji vodiča. Ova “tajna tura” obuhvata skriveno stepenište Vojvode Atinskog, Tesoreto, Studiolo i razgledanje tavanice Salona 500.
Santa Kroče
Glavni delovi kompleksa Santa Kroče su sama bazilika i Bruneleskijeva kapela Paci. Pored toga što na ovom mestu možete pronaći grobnice, kenotafe i spomenike nekih od najistaknutijih ličnosti istorije i umetnosti, kao što su Mikelanđelo, Rosini, Galileo Galilej, Makijaveli, Giberti, Dante Aligijeri, u baziliki možete pogledati jedno predivno Donatelovo delo – “Blagovesti”.
Dvorište ovog kompleksa karakteriše atmosfera ispunjena mirom pa je veoma prijatno mesto za kraći odmor i prikupljanje snage za narednu avanturu.
Trg Mikelanđelo
Ovo je jedno od onih mesta koje očigledno nije opšte poznato među turistima, posebno onim spontanim, koji se ne opterećuju previše pre posete nekog grada. Trg krasi jedna od dve replike Davida (druga je na Trgu Sinjorija), kao i replike Mikelanđelvih skulptura “Dan”, “Noć”, “Sumrak” i “Svitanje”.
Nije mnogo udaljen od centra grada ali se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na sam centar pa se odozgo pruža pogled koji oduzima dah. S obzirom na to da se odatle vide Duomo, Palata Vekio, most Vekio i ostatali simboli predivnog grada, ovo mesto je možda najidealnije za obilazak pred kraj dana, a možda čak i pred kraj čitavog putovanja.
FIRENZE CARD
Kartica koja vam u svakom pogledu otključava grad važi 72 sata i košta 72 evra. Možda vam neće uštedeti veću svotu novca, naprotiv, uz dosta truda i odličnu organizaciju obilazaka verovatno ćete uspeti da, žargonski rečeno, budete “na nuli”. Ipak, vrednost onoga što vam kartica nudi je neprocenjiva – ona vam štedi vreme! Umesto da čekate satima ispred Uficija ili Galerije Akademije, umesto da stojite u predugačkom redu za penjanje na kupolu Duoma i pitate se da li ćete do kraja radnog vremena uopšte stići, sa Firenze Card čekanje se svodi na minimum jer na svim lokalitetima daje prednost pri ulasku u odnosu na turiste sa regularnim kartama. Zahvaljujući vremenskoj uštedi dobijate više vremena za obilaske i mogućnost da vidite više stvari koje ovaj grad nudi. Kartica omogućava i uslugu interneta bilo gde u gradu dokle god ste na otvrenom, kao i propusnicu za korišćenje gradskog prevoza, te nećete morati da brinete o autobuskim kartama. Za više informacija pogledajte zvaničan sajt kartice OVDE.
