Danas (27. februar) počinje 27. po redu FEST pod sloganom “Tu smo! U sazvežđu pobednika“, omiljeni filmski festival domaćih filmoljubaca već generacijama. Ukoliko i vi sebe smatrate filmofilom ne propustite da posetite jedan od naših najcenjenijih filmskih festivala. Začinite sive, tmurne dane nekim novim zanimljivim filmskim pričama. Mi vam danas preporučujemo da pogledate film Petlja, film čija će se premijera održati 2. marta, na FEST-u u Domu Sindikata. Film je opisan rečima “susret Holivuda i evropskog andergraunda u radu Milutina Petrovića. Film posvećen delu Ljubomira Šimunića, autora avangardnih filmova i fotografija. Petlja je vizuelno istraživanje o fenomenu erotike na filmu. Odabrani elementi filmskog jezika prikazuju potragu za nestalim šamanom filma, velikim čarobnjakom slike – Šimetom.” Film koji su domaći mediji proteklih meseci najavljivali rečima “Golišavi triler”, ” Film erotike i voajerizma” i slično, žanrovski je triler u čijoj se radnji prepliće rad naših umetnika Ljubomira Šimunjića i Marine Marinski sa zanimljivim zapletom. Mi smo zaintrigirani i sudeći po dosadašnjem radu Ljubomira Šimunjića, ali i glumačkoj postavi, očekuje nas zanimljivo filmsko ostvarenje. Tim povodom smo razgovarali sa našom dragom, talentovanom glumicom Ljumom Penov koja u filmu tumači lik Marine
Šta možemo da očekujemo od Petlje i zašto naši čitaoci treba da dođu na FEST i pogledaju Petlju?
Mislim da svako, ko je otvoren za filmsku umetnost, kao i za svaki film uopšte, treba da dođe i pogleda ovaj film. Ali od ovog filma gledalac može da očekuje, ako ispoljava želju i nesebičnu, iskrenu, otvorenost za umetnost uopšte, mnogo toga iznad nivoa prosečnosti. Mislim da će na publiku, onu koja to i istinski jeste, ostaviti vredan trag, oset, miris i ukus koji izbija iz platna. Film je žanrovski triler, što se takođe kod nas ne snima toliko često, a ipak i sa samim žanrom se koketira kroz raznolike umetničke slojevitosti. Scenario za film su napisali Milutin Petrović i Saša Radojević.
Koliko se ti i Marina, lik devojke koji tumačiš u Petlji podudaraju i od čega si pošla kada si gradila ovaj lik?
Marina je kao i svaki moj lik meni draga, i kao svaki lik na svoj način jednostavno ih zavolim, jedno vreme živim sa njima, ali mislim da one itakako sve ostanu sa nama, kroz razne tragove, ako to hoćemo i možemo, a mislim da bi tako trebalo da bude. Marina je potpuno drugačija od mene, drago mi je što mi je data Marina, morala sam da izvučem iz sebe neke stvari, neke da osvestim, neke da naučim da imam. Na njoj sam radila kroz sebe samu, uz pomoć reditelja i scenariste, jer je uloga višeslojna, naravno, ali ovog puta i višeznačna.
Petlja može da se shvati višeznačno. Kada si ti poslednji put imala petlju i rizikovala?
Često umem da rizikujem, jer mislim da je i to vrsta borbe, nekad za manje stvari, nekad za veće, ne bojim se rizika, više se bojim ne-rizika i povlačenja i otuđenosti iz sveta i od njega samog.
Zašto je presudno da mali, tzv„garažni“ filmovi dobiju svoju priliku da dopru do šire publike?
Garažni film je napravljen za svu publiku, samo je pitanje ko ima koju boju očiju, odnosno koje je boje njegov pogled. U poslednje vreme napravljeno je dosta filmova koji su snimljeni sa sredstvima, koja su zaista skromna, kada je u pitanju dugometražni, ili kratkometražni, film. To su filmovi koji nisu uslovljeni ni sa čim osim autorovom željom i imaginacijom gde ljudi stvarajući film, umetnost, se ne boje i žele da urade svoje projekte, koji su pre svega umetnički, autorski filmovi, bez obzira na novčanu pomoć. Ljubav i vera su tu koji ih pokreću, i ne žele da budu zaustavljeni i zavisni od raznih finansijskih pomoći ili ne-pomoći. Garažni film određuje i posebna vrsta estetike samog dela, koja je na neki način ipak drugačija. Tu se mešaju sve umetnosti i dirljivo sklapaju u film. Sloboda autora je ono što sve te filmove povezuje. Oni žele da urade svoj projekat, i to je to. Lično mislim da je to lični autorski, umetnički projekat, bez obzira na sve, a sa druge strane pogotovo s obzirom na sadašnje stanje u kulturi i umetnosti koje je, nažalost, tužno i opasno, gotovo preteće. Mislim da je garažni film, po meni, vrlo vredan, jer je istrajan i nepovodljiv što pravi umetnički film i jeste.
Kakva su tvoja iskustva sa snimanja i koji ti je najdraži moment u filmu?
Iskustva su nestvarno vredna i za mene samu vrlo značajna. Rad sa Milutinom Petrovićem je bio izrazito inspirativan, kao i samo stvaranje ovog filma, kao da smo svi bili na drugoj planeti. Zanimljivo je što se u filmu pojavljuju umetnici Ljubomir Šimunić i Marina Marković i njihovi radovi, što je vrlo interesantno, kao i Saša Radojević koji se u ovom filmu, osim kao jedan od scenarista, pojavljuje i u ulozi u samom filmu, što sve dobrinosi svoj toj višeslojnosti. Pored mene u filmu igraju i moje kolege Ivan Zarić, Amra Latifić, Tanja Venčelovski, sa kojom sam odigrala svoju prvu ulogu u pozorištu na trećoj godini fakulteta, i drago mi je da smo opet u istom projektu, zatim Danijel Kovač i drugi. A iza kamere je bio zaista jedan deo tima vredan pomena, koji je stajao uz nas netremice kako bi mogli zajedno da trepćemo licem u lice, da bi se ostvarila stvarno lepa saradnja, umetnička pre svega.
Petlja koketira sa erotikom i voajerizmom. Da li u današnjem društvu u kome je sve na izvolte i seks se otvoreno prodaje ima i dalje mogućnosti da se publika iznenadi?
Petlja koketira i sa erotikom i voajerizmom, podjednako kao i sa mnogim drugim aspektima, i barata sa najsmelijim, ali opet i najtananijim, estetski vajanim, oprečnim i paralelnim sredstvima. Da, seks je na sve strane u današnje vreme i svima je na dohvat ruke, a erotizam i erotičnost baš i nisu. Erotičnost je zavodljiva, naravno, ali i čista, lepa, pa čak i prelepa, a ono što se nama danas pretežno prodaje i servira sa svih strana, kroz seks i ostalo je površno, a često i banalizovano, i zato je ta razlika veoma bitna.
Pogledajte trejler za Petlju
