Kraj februara i početak marta ove godine posvećeni su brisanju i pomeranju granica. To je slogan 44. po redu Festa, festivala koji je sinonim za dobar film. Od 26. februara do 6. marta bioskopi će biti prepuni poštovalaca filma i svi će ushićeno prepričavati sveže utiske o ostvarenjima u kojima su uživali. Tih deset dana život je u znaku sedme umetnosti i slavi se umetnost, zbog čega je izuzetno važno da Fest nastavi da traje. Posebno zato što na nekoliko dana imate jedinstvenu priliku da putem filmskog platna pobegnete u neke idealnije svetove.
O najprestižnijem domaćem filmskom festivalu pričali smo sa Mladenom Đorđevićem, članom Odbora Festa i selektorom programa Granice, Thrills and Kills i Microwave. Kako kaže, u pitanju su programi koji potpuno odgovaraju ovogodišnjem sloganu Festa i svojom provokativnošću golicaju maštu i pomeraju granice. Mladen Đorđević nam je otkrio i na koji način su ove godine uspostavili saradnju sa poznatim američkim režiserom i autorom kultnih akcionih filmova “Umri muški” Džonom Mektirnanom i glumicom Viktorijom Abril, muzom poznatog španskog reditelja Pedra Almodovara koji dolaze na festival. Pored toga, istakao je šta mu je važno kada bira naslove za programe čiji je selektor i preporučio čitaocima Plezira koja ostvarenja ne smeju da propuste na predstojećem Festu.
Koliko dugo pripremate Fest?
Fest pripremamo tokom cele godine. Nova, ambicioznija koncepcija koju smo Jugoslav Pantelić i ja postavili kad smo pretprošle godine došli na čelo Festa zahteva kontinuirani rad umetničkog direktora i Odbora.
Kako pravite selekciju filmova?
Putujem po festivalima ili gledam filmove preko posebnih linkova koje mi kao selektoru šalju na mejl. Za takmičarsku selekciju Granice, zatim Thrills and Kills i Microwave, koje su u mojoj nadležnosti, trudim se da što više otkrivam nove naslove, a manje kopiram programe drugih festivala ili stavljam već proverene, hvaljene filmove.
Ove godine Fest otvara domaći film “Vlažnost” reditelja Nikole Ljuce. U pitanju je njegov debitantski film, stoga da li je ovim pokazana želja organizatora da na taj način podrže mlade umetnike?
Nije samo u pitanju podržavanje mladih, već ideja da Fest otvori jedan uspešan film, domaći, koji se izdvaja iz balkanskog klišea filma tj. onog što smo navikli da gledamo po svetskim festivalima, a da pritom dolazi sa ovih prostora.
Prošle godine uvedena je nacionalna takmičarska selekcija i ta praksa nastavlja se i ove godine. Da li mislite da se u Srbiji proizvodi više filmova poslednjih godina?
Broj filmova se povećao zbog razvoja tehnike, odnosno njene dostupnosti i pojeftinjenja. Međutim, problem kontinuiranog finansiranja filmova ostaje i dalje nerešen. Mislim da dolaskom Bobana Jevtića na čelo Filmskog centra Srbije stvar konačno počinje da se kreće u pozitivnom smeru. Redovnost konkursa i veći budžeti za filmove su osnovni preduslovi za razvoj domaće kinematografije.
Ove godine, gosti festivala biće američki reditelj Džon Mektirnan, španska glumica Viktorija Abril, australijski glumac Entoni la Palja i mnogi drugi. Kako ste uspostavili saradnju sa njima?
Saradnju uspostavljamo preko prijatelja u filmskoj industriji, agenata … Trudimo se da dolazak velikih zvezda ima veze sa filmovima u programu (Lapalja glumi u filmu Newcomer) ili da, pak, znače našoj publici kao što Viktorija Abril znači jer je jedna od muza Pedra Almodovara, autora koga srpska publika veoma ceni. Džon Mektirnan, jedan od tvoraca tehno trilera, reditelj koji je snažno uticao na identitet savremenog američkog filma, dolazi u Beograd nakon zanimljive životne epizode. Naime, on je proveo vreme u zatvoru pošto je osuđen za aferu špijuniranja svojih poslovnih saradnika. Videćemo da li su njegovi filmovi nakon zatvorskog iskustva postali tvrđi, mada su veoma “tvrdi” bili i do sada.
Prvog dana kada su počele da se prodaju karte za festival, ljudi su stajali u redovima na biletarnicama. Koliko je Fest značajan za popularizaciju bioskopa u Srbiji?
Fest tradicionalno, od svog početka, ima brojnu publiku. Ljudi su navikli na široku ponudu naslova, od mainstream filmova do arthouse dela. Različiti programi zadovoljavaju različite ukuse. Zato je posećenost uvek velika. U internacionalnom takmičarksom programu takmiče se filmovi koji nisu izvikani, a vredni su. Mi dajemo šansu da budu ponovo, ovoga puta na pravi način vrednovani. U programu Granice imamo filmove koji preispituju granice u tematskom i formalnom smislu. U pitanju su subverzivni, provokativni filmovi za publiku koja voli beskompromisnost. Takođe tu su i filmovi za najmlađe i tinejdžere u okviru programa Plazma Festić koji sponozrise kompanija Bambi. Međutim, mislim da Fest ipak ne može da popravi stanje kada je reč o poseti bioskopima u Srbiji. Mislim da je problem slabe posete zapravo vezan za mali, tj. nedovoljan broj bioskopa.
Imate li neku ideju na koji način bi moglo da se zaustavi umiranje bioskopa kod nas?
FCS treba da uloži u otvaranje novih bioskopa, renoviranje starih, digitalizaciju… Mislim da bi jedna godina ili dva konkursa mogla da se žrtvuju i da se novac ne da filmovima već za bioskope. Putujući bioskop pokazao je da publika hoće da gleda domaći i strani film, hoće da izađe u bioskop, samo nema gde.
Koje filmove biste preporučili čitaocima Plezir magazina da obavezno pogledaju na Festu? Šta ne bi smeli da propuste?
Pokušaću vašim čitaocima da zagolicam maštu preporukom filmova koji su provokativni, a deo su programa GRANICE I THRILLS AND KILLS.
– Evolution (režija Lusile Hadžihalilović)
Rediteljka Hadzihalilović, supruga i stalna saradnica na filmovima Gaspara Noea, vraća se posle duže pauze sa novim (drugim po redu) filmom. Radnja filma se dešava na izolovanom ostrvu. Grupa dečaka se suočava sa strahom od nepoznatog.
-The invitation (režija Karin Kusam)
Izuzetni kamerni triler – horor, smešten tokom jedne noći u jednu kuću. Grupa sredovečnih ljudi shvata da su u klopci sekte koja praktikuje zanimljiv način suočavanja sa smrću i prevazilaženje tuge i straha od umiranja.
– Yakuza Apocalypse (režija Takasi Mike)
Kultni, izuzetno produktivni, Takaši Mike poznat je po tome što u izmorene, okoštale žanrovske obrasce unosi novu krv, sagledava ih iz originalnog ugla, i tako im produžava život. Ovoga puta nadovezuje se na tradiciju jakuza filmova, njegov omiljeni žanr. Jakuze su zapravo vampiri.
– Tag (režija Sion Sono)
Još jedan kultni japanski reditelj. U ovom filmu se, u svom prepoznatljivom stilu koji podrazumeva puno visoko estetizovanog nasilja i krvi, bavi svetom tinejdžera.
– Baskin (režija Kan Evrenol)
Egzotičan primerak. Turski horor u kome pratimo grupu policajaca koji postaju žrtve drevnog rituala koji se ponovo održava u jednoj napuštenoj kući. Zapravo prića o sukobu Ataturkovog i otomanskog nasleđa.
