Za šest godina postojanja mogu se pohvaliti zavidnom biografijom sa preko 100 koncerata u 19 zemalja širom sveta, 3 studijska albuma i pobedama na više muzičkih takmičenja. Grupa Eyot iz Niša zabeležila je velike uspehe na srpskoj džez sceni, premda njihovo stvaralaštvo objedinjuje više muzičkih žanrova. Dejan Ilijić je u ime Eyota odgovarao na naša pitanja
Vaša muzika predstavlja fuziju džeza i roka, klasičnog klavira i (na momente) panka, psihodelične i ambijentalne muzike. Vi u svom stvaralaštvu, zapravo, objedinjujete toliko žanrova da vas nazivaju i “bezžanrovskim” bendom. Da li ste se namenski opredelili za taj pravac ili on predstavlja doprinos bendu svakog od vas pojedinačno?
Pri stvaranju muzike nikad ne razmišljamo o tome, jedino je bitno da se isprati ideja i emocija. Koji je to pravac ili žanr, nikada nam nije bilo bitno. Zbog medija i promotivnih svrha sva muzika se stavlja u neki okvir, pa tako i naša. Drago mi je da nas ima u puno različitih krugova muzičkog interesovanja.
Dvostrukim koncertom u Berlinu ovog februara otvorili ste ovogodišnju koncertnu sezonu. Kako se osećate kada svirate u svetskim metropolama, a kako kada ste u rodnom Nišu? Da li se oseća razlika u atmosferi kod publike, euforija pred i za vreme nastupa sa vaše strane?
Osećaj na bini je sada manje-više isti. Dovoljno smo iskusni da nam apsolutno ništa ne odvlači pažnju kada nastup počne. Naravno nije bilo tako u početku, euforija je rasla u zavisnosti od značaja koncerta, ali smo uvek znali da iza nas stoji veliki rad i to nas je držalo mirnim. Svejedno da li je u pitanju bio nastup kod nas ili u inostranstvu. Svako ko svira dugo zna već kako taj put ide. 🙂
A publika… uglavnom je svuda ista, ali ako bih morao da biram zemlju gde je publika najemotivnija i posvećena, izabrao bih Rusiju.
Kakav je stvaralački proces jedne numere?
Puno tema i ideja koje stvorim razrađujemo na probama, nekad spajajući više njih u jednu, gde svako daje svoj doprinos. Pošto dugo sviramo zajedno i znamo kako ko razmišlja, sve češće dolazi do tog instant komponovanja sa bendom, gde se oblik stvara na licu mesta. Drugi proces je snimanje proba, i onda iz toga što se desi u improvizacijama gradimo kompozicije.
Zbog svog karakterističnog stvaralaštva ostavljate utisak benda koji ne pristaje lako na kompromise. Da li smatrate da se u Srbiji može živeti od muzike ako ne pravite kompromise, i kakvo je vaše mišljenje o muzičkom mainstream-u koji već dugo vlada u našoj zemlji?
Ako namenski stvaraš muziku da bi došao do publike, to nije umetnost, već estrada. Mi te kompromise nemamo. Naš fokus u karijeri je od početka bio ceo svet, tako da to što živimo u Srbiji nema uticaja na naš stvaralački život, samo kao socijalno okruženje koje možda nije najbolje, ali nije ni najgore. Može se živeti uz veliki rad i uspeh u inostranstvu, put je duži, ali je sve moguće. A verujem i da umetnost i kultura u Srbiji mogu da budu u mnogo boljoj situaciji uz pomoć države, ali i bolju organizaciju samih ljudi iz kulturno-umetničkog sveta-scene, kao i publike. Sa druge strane, ne osuđujem ljude koji prave kompromise, to nije nešto o čemu razmišljam, neka radi svako šta želi. Umetnost i estradu treba odvojiti i da svako ide svojim putem.
U kom gradu/zemlji ste osetili najbolju energiju, energiju koja se poklapa sa vašom i čini da se osećate kao kod kuće? Koji koncert u dosadašnjoj karijeri biste izdvojili kao najdraži?
Što se tiče zemlje – Rusija. Ali nije velika razlika ni u drugim zemljama. Teško je odlučiti se za najomiljeniji koncert… možda u lutkarskom pozorištu u Nišu, UK Palilula u Beogradu… nastupi na Hong Kong i Vićenca džez festivalu.. Jazz café London.. ovaj skorašnji u Berlinu… Svaki nastup je priča za sebe i atmosfera koja ga prati, a srećni smo što smo imali prilike da doživimo sve to i naravno, nadamo se da će sve da traje još dugo.
Kakvi su vam dalji planovi, šta možemo očekivati u bližoj budućnosti? Da li ostajete verni svom eklektičnom zvuku koji vas je doveo istovremeno do džez, pank i rok festivala, ali i kulturnih ustanova?
U naredna dva meseca, sviraćemo na džez festivalu u Klužu, Rumuniji, Vršcu i Beogradu i trenutno su u toku pregovori oko velike evropske turneje na jesen. Počeli smo da radimo novi materijal, videćemo gde će to da ode. Verujem da ćemo stvoriti dostojnog naslednika prethodnih izdanja. 🙂
Foto: Miodrag Ignjatović i Veljko Živković
