Roman de Tirtof (Romain de Tirtoff) čuveni je dizajner, slikar i umetnik ruskog porekla koji je obeležio vek za nama. Pseudonim pod kojim se proslavio – Erte, nastao je francuskim izgovorom njegovih inicijala.
Sa devetnaest godina seli se u Francusku, zemlju u kojoj je mogao da živi svoj dečački san. Slavu je stekao svojim art deco ilustracijama koje su pune 22 godine ulepšavale naslovne strane Harper’s Bazaar-a. Osim predivnim slikama svet je zadužio skulpturama, ekstravagantnim kostimima kao i raskošnim pozorišnim setovima koje je dizajnirao za Folies-Bergère u Parizu. Mnogo puta proglašavan je jednim od najinovativnijih dizajnera dvadesetog veka. Njegove ilustracije glamuroznih žena u lepršavim materijalima, sa upečatljivim nakitom, perjem i pregršt detalja inspirisale su mnoge.
Rođen je u bogatoj, aristokratskoj porodici u Sankt Peterburgu 23. novembra 1892. godine. Veoma rano je otkrio ljubav prema kostimima kroz pozorište, ples i umetnost. Kao dečak sa svega pet godina počeo je da crta i zamišlja svoje modele u prostoru. Interesantno je da je njegova majka po njegovim prvim nacrtima dala da se izradi haljina za nju. Kao tinejdžer već je crtao kostime, a sa devetnaest godina odlazi u Pariz.
Imao je samo jednu dilemu – da li će se baviti plesom ili slikarstvom i dizajnom. Ovu dilemu rešio je jednostavno:
“Došao sam do zaključka da mogu da živim bez plesa ali nikada ne bih mogao da se odreknem svoje strasti i odustanem od slikanja i dizajna”.
Uprkos snažnom očevom protivljenju koji je želeo da Roman nastavi porodičnu tradiciju i postane nautički oficir, odlučio je da se posveti svojoj najvećoj strasti – modi i crtanju. U želji da sačuva privatnost svoje konzervativne porodice stvorio je pseudonim Erté.
Po dolasku u Pariz počinje da radi sa dizajnerom Polom Poareom (Paul Poiret). Sa Polom je radio godinu dana (1913-1914). Naredne godine počinje dugogodišnju saradnju sa Bazarom (1915-1937) tokom koje je objavio više od 250 ilustracija na naslovnim stranama. Njegove ilustracije su se paralelno objavljivale i u drugim magazinima poput Cosmopolitan-a, Vogue-a i drugih ženskih magazina. Uporedo sa poslom ilustratora gradio je svoju karijeru kostimografa.
Umeo je da kaže kako na njegov rad niko nije uticao i kako su njegove ideje jedinstvene.
“Ne samo da radim ono što poželim, već sve što radim radim na svoj način ne dozvoljavajući da na mene utiču drugi umetnici. Jedino što bi se moglo reći da je imalo ikakav uticaj na moje stvaralaštvo tokom celokupne karijere su bile minijature na persijskim i grčkim vazama koje sam video još kao dečak u muzeju Ermitraž, u Sank Petersburgu. Uopšteno, interesuju me oni objekti koji mogu biti pretvoreni u seriju, jer mi se tako čini da kazujem čitavu priču ne samo izdvojen slučaj.“
I zaista, bio je jedinstvena pojava u modnom svetu. Osim izvrsnih ideja i realizacija kostima i toaleta, svoj trag ostavio je i kao hroničar jedne epohe. Art deco koji je dominantan na njegovim ilustracijama i u radu fantastično oslikava period u kome je živeo i stvarao.
Jedan od njegovih najvećih uspeha s početka karijere bilo je dizajniranje kostima za francusku igračicu i pozorišnu glumicu koja je bila veoma popularna početkom dvadesetog veka – Gabi Deslis (Gaby Deslys). Njegov dizajn bio je glamurozan, sofisticiran i originalan, a ideje koje je tada prezentovao bile su revolucionarne i dan danas interesantne proučavaocima mode i modnog dizajna.
Učestvovao je u pripremi kostima za veliki broj pozorišnih predstava i opera. Njegovi rani radovi i kostimi za igračicu Mata Hari izazvali su veliku pažnju javnosti, baš kao i njegove ilustracije za pariski magazin La Gazette du Bon Ton. Njegove kostime nosile su brojne dive tog vremena od Sare Bernard do Ane Pavlove.
Godine 1925. Luis B. Majer (Louis B. Mayer) glavni čovek Metro Golden Majera, odvodi Ertea u Holivud kako bi radio na kostimima za nemi film.
Na vrhuncu slave sredinom tridesetih godina trenutke sreće prekida iznenadna i tragična smrt princa Nikola Urusofa (Nicholas Ourousoff), njegovog prijatelja i menadžera. Njih dvojica su živeli zajedno u Monte Karlu od 1914. do 1923. godine. Detalji o njihovoj vezi nisu poznati, ali je to bila jedna od najznačajnih veza u njegovom životu. Druga je bila sa danskim dizajnerom Akselom. Između dva svetska rata, Erté je dizajnirao spektakularne scenografije i kostime za balet, operu, pozorište i mjuzikle. Njegovi radovi za pozorišnu produkciju Ziegfeld Follies, muzičku dvoranu Folies-Bergère, predstave u Casinu de Paris i London Palladiumu smatraju se njegovim najvećim dostignućima u karijeri.
Postao je veoma popularan u Americi šezdesetih godina kada mnogi “otkrivaju” njegov rad. Tih godina imao je veliki broj uspešnih saradnji, izrađivao različite predmete za kuću, nakit, sitnice, ograničene tiraže litografija i ilustracija, bronzanih skulptura i dizajnerskih komada. Mnogi su želeli lampu, komad nameštaja, sliku ili kolekcionarske predmete sa njegovim potpisom. Litografije, uključujući serije “The Alphabet” i “The Numbers” postale su popularni posteri koje su svi želeli da imaju.
Povratak art deco stila u modu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u velikoj meri je uticao na Erteovu ponovnu popularnost i mnogi njegovi radovi postaju masovno popularni i traženi širom sveta, posebno njegove ilustracije. Izdao je memoare “Things I Remember: An Autobiography” 1975. godine. Bio je posvećen svojoj karijeri, živahan i radio je sve do svoje smrti u 97. godini. Voleo je da radi uz svoje dve mace Karamel i Taliju, a do poslednjeg
dana je kovao velike planove i radio na projektu svoje kuće na Majorci.
“Ja sam u drugačijem svetu”, govorio je, “u maštovitom svetu koji poziva na zaborav! Ljudi posežu za drogama kako bi se izmestili iz svakodnevice. Ja nikada nisam posegnuo za istim. Nikada mi nisu bile potrebne.”
