U svetu ekološke gradnje i obnovljivih izvora energije nikada nije dosadno i svakog meseca možemo videti nove, fenomenalne projekte. To je odličan znak i pokazatelj da ove oblasti postaju popularne, tražene, a u mnogim zemljama i svakodnevne pojave.
U Srbiji, nažalost, ekologija i eko gradnja su tek u povoju. Proteklih meseci smo često slušali o vetroparku koji će se graditi kod Kovina. Strani investitor, velika ulaganja, urađen kamen temeljac… i sa već spremnim foto aparatom smo čekali dan kada će reći „evo ga vetropark, zavrtela se prva vetrenjača“, međutim, kao što to kod nas često biva, ništa od toga. Ceo projekat je stopiran. Ovo pruža veoma lošu sliku o državi, a strani investitori neće tako lako opet doći, dok mi nemamo dovoljno novca da ulažemo u obnovljive izvore energije. Dok ne bude bilo lepih vesti iz naše zemlje, predstavljamo vam 5 najzanimljivih projekata iz sveta eko gradnja i obnovljive energije.
Eko kuća za primer
Iako je ova kuća sagrađena još 1995. godine, tek nedavno je predstavljena javnosti, a fotografije su dostupne na internetu. Iste godine klijent je od arhitektonskog studija naručio projekat kuće koja će biti samoodrživa i neće emitovati emisiju ugljen dioksida, a arhitekte su u tom zadatku i te kako uspele.
Za gradnju su korišćeni samo lokalni materijali kao što su kamenje, bazalt za izolaciju i sertifikovani industrijski materijali, posebno drvo, pa se kuća stapa sa okolinom, a energetska efikasnost joj je na zavidnom nivou.
Štetnih materijala kao što su PVC i VOC komponente, uopšte nema. Ono što možda kvari vizuelni uticaj jeste niz vetrenjača, ali ipak, on proizvodi dovoljno električne energije za potrebe ukućana. U tome pomaže i fotonaponski niz na krovu.
Pažljivo izabrani materijali pomažu u dostizanju energetske efikasnosti i donose toplinu Kanarskih ostrva u enterijer.
Prvi integrisani super- efikasan krovni sistem
Dobre vesti iz oblasti obnovljivih izvora energije nam stižu iz Australije, tačnije iz predgrađa Sidneja. Na krov jedne tipične kuće postavljen je, prvi na svetu, integrisani fotonaponski sistem koji istovremeno proizvodi električnu i toplotnu energiju.
U krov je integrisan solarni niz koji se sastoji od fotonaponskih panela koji proizvode električnu energiju po istom principu kao i svaki drugi fotonaponski sistem, a solarno – termalni kanalni sistem, koji je smešten između panela, greje ili hladi vazduh, zavisno od potreba i distribuira ga u kući.
Ceo sistem je koštao 5 miliona australijskih dolara. Iako ova cifra izaziva vrtoglavicu kod nas običnih ljudi, verujem da će se vremenom umanjiti, kako se sistem bude komercijalizovao i da će dosta kuća imati ovakve krovove jer su zaista odlični.
Kuća od otpadnih materijala? – Zašto da ne!
Sve češće možemo videti da ljudi grade kuće od otpadnih materijala, a sada prvi put jednu takvu kuću možemo videti i u Engleskoj.
Ona se nalazi u kampusu Univeziteta u Brajtonu, a gradili su je jedan profesor arhitekture i 253 studenata, volontera i pripravnika iz Centra za socijalno stanovanje. Ona je istraživački projekat i radionica u kojoj se stalno eksperimentiše sa novim dizajnom iz oblasti održivog dizajna.
Ideja arhitekte i graditelja bila je da se u narednom periodu testiraju performanse otpadnih i odbačenih materijala, a moto projekta bio je „Otpad ne postoji, postoje samo stvari na pogrešnom mestu“.
U gradnji se svašta koristilo, od četkica za pranje zuba, otpadnih materijala iz industrije proizvodnje tepiha i teksas pantalona, VHS kaseta, plastičnih pakovanja DVD-ja i starog stiropora za izolaciju, do recikliranog papira za gazišta stepeništa i ponovo iskorišćenih plastičnih banera za oblaganje unutrašnjih zidova.
Za konstrukciju kuće je iskorišćen višak iverica sa obližnjeg gradilišta, a za temelj šljaka iz industrijskih peći.
Većina ovih materijala je ostala vidljiva i služi kao unutrašnja dekoracija obrazovnog karaktera.
Ovo je odličan projekat koji treba sve da nas navede da razmislimo o količini otpada koju proizvodimo svakog dana i o mogućnostima daljeg korišćenja, bez da ga taložimo po deponijama jer i one imaju svoj kapacitet i „rok trajanja“. A šta ćemo kada taj kapacitet dostigne maksimum?
Vetrenjača stvorena za gradske krovove
Koliko su obnovljivi izvori energije bitni i koliko se radi na njihovoj popularizaciji, pokazuju nam vesti o novim proizvodima kojih, iz meseca u mesec, ima sve više. Proteklog meseca je počela prodaja novog tipa vetrenjača koje se idealno uklapaju u urbane „pejzaže“.
Ove vetrenjače se zovu LIAM, a proizvodi ih kompanija Archimedes iz Holandije. One su kompaktne, male i tihe, tako da komšiluk nema razloga da se buni. Cena im iznosi 3.999 evra.
LIAM vetrenjača može da proizvede od 300 do 2.500kW električne energije, a to zavisi od brzine vetra i visine krova na kom je postavljena. Naravno, moguće je instalirati i više ovih vetrenjača ili ih možemo kombinovati sa fotonaponskim panelima.
Objekat od novog biorazgradivog materijala
Najzanimljiviji projekat tokom prošlog meseca sigurno je objekat sa fasadim panelima napravljenim od novog materijala pod nazivom Nabasco 5010.
Ovaj objekat je u stvari stanica za prenos gasa u malom holandskom selu Dintelord, a arhitektonski studio Marco Vermeulen koji je uradio njen plan, imao je za cilj da u gradnji ne koristi materijale nastale od fosilnih goriva, već neke nove, biorazgradive i zdrave. Zbog toga su se udružili sa kompanijom Nabasco koja u svom radu koristi organske otpadne materijale.
Fasadni paneli od materijala Nabasco 5010 se izrađuju od kombinacije biosmola i vlakana lokalne konoplje. Tačan sastav biosmole nije uvek isti, ali dominiraju soja, laneno ulje, a ponekad se dodaju i ostaci od proizvodnje biodizela.
Paneli su glatki i svetli, a na površini su utisnuti veliki hemijski simboli H (vodonik), C (ugljenik) i N (azot), pa objekat izgleda kao da je potekao iz nekog naučno-fantastičog filma.
Fotografije: homedit.com; pinterest.com
