Zadimljeni saloni. Lepršave haljine sa resama i salonke sa štiklicama. U uglu klavir, poznati taktovi čarlstona. Prigušena svetla. Dvadesete godine prošlog veka kada je promiskuitet dobio svojih pet minuta slave. U jednom od njujorških salona plesala je i zavodila spisateljica, dramski pisac i žena koja je iznad svega volela slobodu – Edna Sent Vinset Milej (Edna St. Vincent Millay)
Rođena je na samom kraju devetnaestog veka u državi Mejn. Ključnu ulogu u njenom životu odigraće majka Kora koja je Ednu i njene dve sestre samostalno vaspitavala i učila kako da budu jake i nezavisne žene što će se kasnije najviše odraziti kod američke spisateljice. Oskudan način života i svakodnevna borba za preživljavanjem nije sprečila Koru Milej da usadi ćerkama lepe manire i ljubav prema muzici i čitanju. Upravo će mama Kora biti zaslužena za Ednin ulazak u poetski svet. Pesmom Renesansa mlada Edna osvaja četvrto mesto na poetskom takmičenju i stipendiju za dalje školovanje.
Tokom studiranja upoznaje dramski svet što će rezultirati pozorišnim komadom The Lamp and the Bell sa motivom ljubavi među ženama. Njeno eksperimentalno dramsko delo ostaje Aria da capo kojim se najviše i ponosila. Po rečima mnogih delo ima anti – ratni prizvuk. Feministička žica koja se tada samo nazirala postaje izraženija u njenim kasnijim delima. Prvu knjigu Renascene and Other Poems objavljuje na dan diplomiranja 1917. godine kada je svet uveliko bio uvučen u rat.
The whole world holds in its arms today
Predstavljala je slobodu. Nije se deklarisala kao komunista u pravom smislu te reči ali se borila za jednako i slobodno društvo svojim omiljenim oružjem – stihovima. Posle nemačkog napada na Francusku u Prvom svetskom ratu, propagandna nota provlači se kroz njene pesme, kojima bodri i poziva narod da se suprotstavi okupaciji. Atmosferu nesigurnosti, uništavanja i straha, mlada književnica najbolje oslikava u delu The Murder in Lidice, opisujući krvoproliće u češkom selu Lidice pod komandom nemačkih trupa. Japanski napad na američku luku Perl Harbor učvrstiće njen angažman u Drugom svetskom ratu. Napušta pacifistički stav i nastavlja sa propagandnim porukama koje jasno izražava na svakom javnom skupu.
Start spreading the news, I am leaving today
Posle završetka studija dolazi u grad koji nikada ne spava – Njujork gde dane provodi boemski, u potkrovlju devetog sprata, u nekoj od zgrada Greenwich Village–a. U jednom trenutku priključuje se pozorišnoj grupi Prinston. Njujoršku fazu obeležiće zbirka pesama pod nazivom A Few Figs from Thistles koja će izazvati oprečna mišljenja među kritičarima. Posleratna osećanja mladih, izgubljenost i u isto vreme sloboda i polet, gubitak konzervativnih do tada vladajućih društvenih vrednosti, bunt protiv tradicije, ključni su motivi knjige. I dok je za neke to kontraverzno i sramno delo, drugi ga veličaju zbog otvorenosti i smelosti. Samo tri godine kasnije dobija Pulicerovu nagradu za The Ballad of the Harp-Weaver. Time postaje treća žena dobitnica ove nagrade. Međuratni period provodi u Francuskoj pod pseudonimom Nancy Boyd objavljujući kratke priče sa socijalnom tematikom.
Zbog iznenadne bolesti napušta francuski san i vraća se na američko tlo. Upoznaje izvesnog Eugena Jan Buasevena, njujorškog uvoznika kafe. Posle nekoliko nedelja poznanstva staju na ludi kamen i on preuzima brigu o njenom lečenju. Eugen je bio čovek bez literarnih interesovanja pa se nije mešao u Ednin aktivizam i pisanje. Austerlic postaje njihov dom gde provode svoje poslednje dane. Pesnikinja Milej muževljevu ranu smrt prihvata teško i sporo. Posledice se manifestuju kroz pojačanu upotrebu alkohola i depresivne pesme.
Into the darkness they go – the wise and lonely
Edna Milej spoj klasičnog i modernog. Koristeći se mitom i tradicijom opisivala je sa čim su se sve njene savremenice borile u svakodnevnom životu, opisujući starom i pomalo zaboravljenom terminologijom. Na taj način simbolizuje i sam položaj žena u društvu – tradicionalan i na marginama.
Simbol lagodnog i hedonističkog života. Smelo je pušila cigare u javnosti. Nije skrivala biseksualnost. Zavodila je samom pojavom. Fatalna žena puna misterije i tajnovitosti. Graciozna i decentna, a opet odbačena od društvene elite zbog nepriličnog ponašanja. Progresivno političko ponašanje i čvrst karakter. Edna je bila umetnica koja je slikala slovima i stvarala velelepne pesme. Snažna. Nezavisna. Strastvena. Buntovna. Smela. Odvažna.
