Promovišemo žensko preduzetništvo u Srbiji
Prostor: Kafić C-ugao (Ivankovačka 20.) na čijem su redizajnu majstorice radile i čiji redizajnirani drveni elementi sada ulepšavaju prostor
Fotografije: Andrijana Kovrlija
Mila Rosić i Sanja Andrejević su dve majstorice koje imaju misiju da spašavaju zaboravljene komade nameštaja i ulepšavaju prostore i komade od kojih bi drugi digli ruke. Zalažu se za reciklažu, bore da same stvore uslove za rad i napredovanje, ruše predrasude da žene ne mogu biti dobre majstorice i dizajnerke nameštaja bez pomoći muškaraca i usput se super zabavljaju. Njihovi komadi nameštaja koje smo imale priliku da vidimo su zanimljivi, upotrebljivi i originalni. Osim toga njihova priča sa nameštajem i brendom Dve stolice i majstorice ima više dimenzija, pa pored izvorne ljubavi prema lepom enterijeru, dizajnu i ekologiji žele da podstaknu žensko preduzetništvo i umrežavanje talentovanih, neustrašivih žena. Mi zdušno navijamo da se ti planovi što pre realizuju
KO SU MAJSTORICE? KAKO STE POČELE DA SE BAVITE RESTAURACIJOM NAMEŠTAJA?
Mila: Mi smo dve samoobučene majstorice, koje su oduvek volele da popravljaju po kući. Sanja je studirala grafički dizajn, a ja antropologiju. Oduvek smo se bavile kreativnim stvarima, pa otud i ova priča.
IMAJUĆI U VIDU DA I DALJE ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POSTOJE PODELE NA MUŠKE I ŽENSKE POSLOVE, DA LI STE IMALE NEKE „ZANIMLJIVE“ SITUACIJE SA KLIJENTIMA, DA LI JE BILO TRENUTAKA KADA SU DOVODILI U PITANJE VAŠU SPOSOBNOST DA SE BAVITE TAKO TEŠKIM, „MUŠKIM“ POSLOM?
Sanja: Dešavalo nam se da nas čudno gledaju, pogotovu kada smo odlazile u nabavku sirovina i materijala. Meni se konkretno desilo da je neki čovek zavirivao u našu radionicu dok sam radila pod maskom i zbunjeno pokušavao da ukapira da li sam muškarac ili žena. Predrasude svakako postoje, ali mi smo tu da ih razbijemo.
Mila: U suštini se svakodnevno susrećemo sa iznenađenim licima, a posle prvobitnog šoka sledi neverica i često se pojavljuje termin “ženskinje’’ koje rade.
ALAT KOJI KORISTITE NIJE NIMALO LAK ZA UPOTREBU. DA LI STE IMALE NEKU OBUKU ZA RAD NA MAŠINAMA ILI STE SAMOUKE?
Mila: Posao smo počele sa ručnim alatima, pa smo vremenom prelazile na profesionalne. U principu smo same učile kako da njima rukujemo, uz malu pomoć literature ili drugih iskusnijih kolega. Nije nas sramota da pitamo ako nešto ne znamo.
KAKO IZGLEDA PROCES RESTAURACIJE, ODNOSNO ŠTA VAM JE POLAZNA OSNOVA I KOLIKO SE RAZLIKUJE ODREĐENI KOMAD PRE I POSLE?
Mila: Sve zavisi od stanja u kojem je komad za obradu. S obzirom da radimo sa drvetom, bitno je da je to drvo u dobrom stanju. Sad recimo ako redizajniramo stari sto, prvo se skidaju slojevi farbe, zatim se vrši priprema za farbanje, zamena dotrajalih mehanizama, ako se drvo farba prvi sloj je uvek vezivo za farbu, zatim se nanose završni slojevi i lak. Mi preferiramo boje na vodenoj bazi, jer nastojimo da vodimo računa o ekološkoj ispravnosti. U principu sve zavisi od zahteva klijenata, kao i od toga šta želimo dobiti kao završni proizvod.
REDIZAJN KOG KOMADA SE POKAZAO KAO VAŠ ZAŠTITNI ZNAK, NEŠTO PO ČEMU STE PREPOZNATLJIVE?
Sanja: Dve stolice bismo izdvojile kao naš zaštitni znak. To su tonet stolice koje smo bukvalno spasile iz jednog podruma u Zemunu, bile su u očajnom stanju, i to je prvi projekat na kome smo radile zajedno. Trebalo nam je poprilično vremena da ih dovedemo u reprezentativno stanje i da im vratimo upotrebnu funkciju. Vrlo su nam drage, tenutno se nalaze kod mene u stanu.
GDE PRONALAZITE NAMEŠTAJ ZA RECIKLAŽU ODNOSNO REDIZAJN?
Mila: Do sirovina za obradu dolazimo putem oglasa, donacija, otkupljujemo nameštaj…
KAKO BISTE OPISALE VAŠ STIL?
Sanja: Mi nemamo određeni stil, u poslednje vreme nam se dopada kada imamo mogućnost da ostavimo drvo u njegovoj prirodnoj boji i sa prirodnim šarama (godovi) koje ono poseduje. Često dobijamo komade koji su vidno oštećeni, tako da to podrazumeva da se to drvo mora gitovati, a samim tim i farbati. Na neki način i vrsta nameštaja određuje dizajn tj. u kakav ćemo se redizajn komada upustiti. Zahtevi klijenta igraju bitnu ulogu u procesu kad radimo nameštaj po porudžbini.
KOJI UMETNIČKI STIL, ODNOSNO STIL KOJE DEKADE PRIMENJUJETE PRILIKOM RENOVIRANJA NAMEŠTAJA? IMATE LI OMILJENI VREMENSKI PERIOD ILI STIL KOJI VAS INSPIRIŠE?
Mila: Ideja iza koje stojimo jeste reparacija i redizajn upotrebnih komada nameštaja. U principu se ne oslanjamo ni na kakav umetnički stil, već inspiraciju crpimo iz želje da stvorimo komad koji će biti funkcionalan u svakodnevnoj upotrebi, estetski uklopiv i koji će udahnuti svežinu enterijeru. U moru masovne proizvodnje, mi težimo da naši komadi imaju unikatnu vrednost.
IZDVOJITE KOMAD NAMEŠTAJA NA KOME STE RADILE, A OD KOGA VAM JE BILO TEŠKO DA SE „ODVOJITE“? NAJZANIMLJIVIJI PROJEKAT NA KOME STE DO SADA RADILE?
Sanja: Radile smo skoro neke stolice, ja sam se u njih bukvalno zaljubila. Volim tu neizvesnost i sam proces kada od nečeg napravimo totalno nešto drugo. Meni je lično zanimljivo kada oslikavam nameštaj, to mu nekako da poseban pečat i unikatnu vrednost.
Mila: Najizazovnije iskustvo do sada bila je izrada govornice za dodelu nagrada za filantropiju u Beogradskoj filharmoniji. Tražili su nam da pored funkcionalnosti, govornica ima i naš lični pečat, kao i da se uklopi u enterijer koncertne sale.
KAKVA JE VAŠA PODELA POSLA?
Mila: Zajedno radimo na obradi sirovina, jer je to najduži i fizički najzahtevniji deo posla. Ja se bavim nabavkom alata i sirovina, a Sanja je zadužena za marketinški deo posla. Obično obe komuniciramo sa klijentima.
ČINI MI SE DA SAM NEGDE PROČITALA DA PLANIRATE ŠTAMPANJE DEZENA SA VAŠIM PRINTOVIMA. KAKO STE TO ZAMISLILE I KAKO ĆE IZGLEDATI DEZENI? ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO?
Sanja: U planu nam je štampanje na platnu za konkretne komade nameštaja koji su i dalje u procesu osmišljavanja. Želimo da tapacirung ima svedene geometrijske detalje, a igraćemo se i sa motivima tradicionalnih srpskih nošnji.
KAKO IZGLEDA VAŠA RADIONICA IZ SNOVA I KOLIKO SE RAZLIKUJE OD RADIONICE U KOJOJ TRENUTNO RADITE?
Mila: Radionica iz snova je bar 3 puta veća od ove u kojoj sad radimo. Bilo bi idealno da imamo više prostora, to nam je trenutno velika muka. Težimo ka tome da u budućnosti imamo mnogo veći prostor za rad i samim tim i adekvatnije uslove. Za sada se snalazimo sa onim što imamo.
ZAŠTO JE VAŽNO DA SE OKRENEMO RECIKLAŽI?
Mila: Skloni smo tome da stvari olako odbacujemo, bez ideje i razmišljanja. Robujemo konzumerističkim navikama i zaboravljamo da se stvari mogu iznova koristiti, kako u izvornoj, funkcionalnoj nameni tako i u nekoj novoj primeni. Stare stvari su nekada pravljene da traju i nema razloga da završe na prepunim deponijama.
NAJLEPŠI DEO AVANTURE ZVANE SAMOSTALNO PREDUZETNIŠTVO?
Sanja: Mi smo još uvek u razvojnom procesu, sve nam je izazov!
DA LI NEGDE IZLAŽETE GOTOVE KOMADE I GDE ZAINTERESOVANI ČITAOCI MOGU DA VAS PRONAĐU?
Sanja: Trenutno radimo na tome da pronađemo adekvatan izložbeni i prodajni prostor u kome bi pored nas, svoje rukotvorine izlagale i ostale kreativne žene. Želja nam je da promovišemo žensko preduzetništvo u Srbiji.
NA ČEMU TRENUTNO RADITE?
Sanja: Trenutno radimo enterijer za jedan beogradski stan. Angažovane smo na reparaciji upotrebnog pokućstva, od trpezarijskog stola i stolica do fotelja za dnevni boravak. Zajedno sa klijentima učestvujemo u pronalaženju najboljeg dizajnerskog rešenja za njihov novi enterijer.
