Dorćol. Solunska 24. Leva strana ulice. Zeleno-plava vrata odškrinuta i oronula. Napušteno zdanje nekadašnje zanatske radionice i magacina starih filmskih rekvizita ponovo ima nove stanare. Sa leve strane memljive cigle, prozori su koji odavno vape za popravkom. Fenjer na žici. Metla, stari suncobran, nekoliko plastičnih stolica i jedna velika klupa u starom dvorištu. Novi hram umetnosti Dorćolsko narodno pozorište Kosmodrom, za publiku je otvoreno pre više od dve i po godine. Autentično da, progresivno svakako, ali ne i alternativno.
Pokretanje ove ideje pripisuje se Filipu Gajiću, reditelju i glumcu koji je jednom prilikom istakao da ovo nije privatno pozorište već kulturno mesto koje pripada celom timu. U novom hramu kulture svi su angažovani. Međusobno pomaganje i ravnopravno deljenje obaveza i posla samo je jedna od stvari koja razlikuje ovu ustanovu kulture od drugih.
Sloboda koja ih povezuje
Da je to zaista tako potvrđuju i mladi glumci koji su deo ovog pozorišta. Glumac Vahid Džanković ističe da su ovde slobodni i da je upravo ta sloboda ono što razlikuje ovo mesto od ostalih pozorišta. „Slobodni smo. Sve radimo, sami. Dotakli smo neku umetnost“, priča Džanković. Sa njim je saglasna i mlada glumica Sanja Marković koja dodaje je ovo oaza povezanosti osećanja koju imaju, a koju publika prepoznaje. „Sloboda i mašta.
Ovo je utočište svih nas“, objašnjava Marković koja je poput kolege Džankovića deo tima od samog osnivanja. Predstava u kojoj zajedno dele slobodne daske „Lude noći nad Sovjetskim Savezom” prikazuje životni put ruskog predsednika Vladimira Putina. Tog petka bilo je njeno 40. izvođenje, mali ali važan jubilej. Glavna uloga jednog od velikih imena današnje globalne političke scene pripala je mladom Nedimu Neziroviću kome je ovo ujedno i prva profesionalna uloga. Dragoceno je što ima priliku da igra sa kolegama glumcima koji već imaju iskustva u ovom poslu i od kojih može da uči i nadograđuje svoje veštine.
„Imali smo 15 dana da spremimo predstavu. Pitao sam se da li je to dovoljno? I shvatio sam da proces unutar glumca mora biti trostruko brži u odnosu na neko realno vreme koje se sprema predstava. Filip ima neverovatan smisao za estetiku, neobičan način režiranja u slikama”, priča Nedim. Iako je 40. igranje, on ističe da je izazov „isterati” predstavu svaki put do kraja jer je svako igranje je jedna nova priča za sebe, nešto drugačije i specifično. Putin koga igra u predstavi Lude noći nad Sovjetskim Savezom jeste mladić koji je pod pritiskom sistema u kome se oslikava sva apsurdnost istog.
4 religije kao stub repertoara
Sovjetski Savez koji se poput Jugoslavije raspao devedesetih ostavio je neizbrisiv trag na globalnoj političkoj sceni. Uticaj koji je tokom Hladnog rata imala ova država oseća se i dan danas, te ne iznenađuje što se i posle toliko godina priča o ovome. Mlada glumica Sanja Marković smatra da uticaj jedne od najvećih sila prošlog veka nikada nije ni prestao, već je tu, sve vreme. Repertoar ovog pozorišta odredilo je značenje mesta na kome se i nalazi. Naime, Dorćol znači „četiri puta”, a reditelj Gajić je želeo da religije budu stubovi repertoara. Prva predstava „Sestre braće Baruh” govori o čuvenoj dorćolskoj, jevrejskoj porodici, dok je u „Ludim noćima“ komunizam taj koji se doživljava kao religija. Tu je i „Šeherezada” koja se odvija u muslimanskom svetu. Pokriven je i protestantizam kroz predstavu „Pejzaži” po tekstu Ingmara Bergmana, a u planu je da se obradi katoličanstvo.
Sve se može kad se hoće
Dvospratna kuća adaptirana je tako da ima prostora za publiku, presvlačenje i glumu, a to sve zahvaljujući ogromnoj želji i volji mladih ljudi. S obzirom na to da je kuća dugo bila napuštena, pod je bio u lošem stanju, te je reditelj prodao svoj auto kako bi se napravila iole pristojna podna površina. Drvene stepenice vode ka improvizovanoj zajedničkoj garderobi. Dva prozora, a na jednom marama umesto stakla. Karta sveta na zidu. Zvučnik u uglu. Daske, ćebe i stari sanduci. I karte koje se ne kupuju na ulazu već kod „konduktera” koji prilazi svakom putniku koji se ukrcao na ovaj brod.
Emocije na sceni
Pet improvizovanih redova za sedenje i četiri fotelje sa strane. Smederevac u uglu pokazuje da su opremljeni i za zimske dane kada padne temperatura. Publika je mešovita, a mikrofon se nazire u uglu. U pozadini se čuje duhovna ruska muzika koja nadjačava žamor i graju u prostoriji. Svetla se gase, a glumci sa upaljenim svećama koračaju ka sceni. „Snovi Ksenije Petrogradske” predstava je u kojoj se predstavlja četvrti stub – pravoslavlje. Snažna, emotivna i iznad svega duboka predstava donosi na svetlost dana priču o ženi koja je ljubavlju pobedila i vreme i smrt. Tri devojke i dva momka nose čitavu glumačku postavku. Impozantni vokali u kombinaciji sa snažnim tekstom držali su pažnju punih sat i po vremena. U prigušenoj prostoriji mogli su se čuti uzdasi i uočiti radoznali pogledi uprti ka sceni. Svaka scena jeste mala predstava i priča za sebe. Duhovna muzika kao šesti nevidljivi član pruža posebnu jačinu ovoj priči, čineći življom nego što jeste. U prilog tome govori i gromoglasni aplauz.
„Šok za organizam“ čujem komentar iz publike. Da, baš to, šok za organizam. Ali ima tu još nečeg. Miris prošlog vremena. Miris je upravo prva asocijacija i glumca Nedima na ovo mesto. „Vežem miris za prostor. Ovaj miris je i dan danas isti kao i prvog dana kada sam došao. Taj miris je autentičan, pripada jednom pozorištu, čekao je da se ovde otvori pozorište, bez obzira šta je bilo pre toga.“
Leti su pravili pauzu, a kako će biti ove godine ostaje da se vidi. Ono što je na meniju jesu četiri nove predstave u okviru muzičko–teatralnog festivala – Epika. Premijera prve predstave zakazana za Vidovdan. Nastavljaju da rade entuzijastično, udruženo, iskreno i slobodno. Ima nečeg u tom mirisu. Pozorišnom mirisu. Plava vrata sa potkovicom i simboličnim nazivom Institucija od nacionalnog značaja. Donji Dorćol. Solunska 24.
Fotografije: Aleksa Mitranić
