Vikend iza nas Dom kulture Studentski grad imao je nove stanovnike. Drugi festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam pričao je notama i osvajao pokretnim slikama. Sa idejom da podigne svest i afirmiše muzički dokumentarni film kao poseban deo sedme umetnosti, sa akcentom na domaću produkciju, promovisao je i različite muzičke žanrove i stilove.
Prvi zvuci začuli su se već u popodnevnim časovima, prvog dana meseca juna. Ljubitelji rok muzike, okupili su se u knjižari Magistrala, Studentskog grada. Srećni što ponovo mogu da čuju poznate taktove i zvuke bendova uz koje su odrastali.
Festival je podeljen u nekoliko sekcija kako bi svako mogao da prisustvuje onom delu koji mu odgovara, a sve je povezano, tako da se lako može iz Magistrale odlepršati do Male ili Velike scene kako bi se pogledala projekcija filma predviđena za taj dan. Pored domaćih predviđeno je i nekoliko međunarodnih premijera. Upravo je prvog dana u revijalnom delu publika mogla da pogleda film o ulozi starosedelaca Severnoameričkog kontinenta u istoriji popularne muzike koji je premijerno predstavljen u regionu. Pored toga što je osvojio nekoliko nagrada, film predstavlja važan arhiv koji pripoveda o džezu, bluzu i soulu, ali i velikom uticaju muzičkih legendi koje su ostavile čvrste tragove u ovim žanrovima a poreklom su Indijanci.
Decibeli u regionu
Prošlogodišnje održavanje ove manifestacije postavilo je temelje za mnoge neispričane teme koje su čučale na marginalnim policama našeg društva, skupljajući prašinu. Tako će prva tribina biti posvećena uticaju žena na regionalnoj muzičkoj sceni, gde su o svojim iskustvima govorile žene koje danas učestvuju u stvaranju muzike, bilo da je to pevanjem ili sviranjem. Ekspanzija žena na muzičkoj sceni – počev od pisanja tekstova i izvođenja do menadžerskih poslova je i više nego evidentna. Zato je ovo jedna od važnijih tribina ovog festivala. Muzika ne poznaje granice i ne pravi razliku između polova.
Prvi dan u velikom stilu
Varnice u vazduhu koje su i dalje lebdele, prekinuo je nastup mlade hrvatske pevačice Sare Renar kojim je zvanično otvoren ovogodišnji festival. Duge lepršave kose u cvetnoj haljini koja je pratila njene korake, sa snažnim i dubokim glasom odvela je publiku na jednočasovno putovanje indi i pop muzike uz elemente elektronike. U pratnji klavijaturiste crne, razbarušene kose u beloj košulji, pozivala je u svoj muzički svet, gde sve odjekuje jačinom i iskrenošću, u velikom stilu. Pozivajući se na svet u kome nema plana i kada se ne pazi na vreme, već se živi iskreno i čisto kao što to umeju samo deca, pozivajući se na svet u kome ima muzike i ljubavi.
Work in progress
Poseban deo festivala činila je sekcija Work in progress gde je publika imala prilike da sazna nešto više o muzičkim dokumentarnim filmovima koji su u samoj završnici i koji će se sigurno naći na sledećem repertoaru Dok’n’Ritma. Ono što je zanimljivo jeste da to nisu biografski filmovi već priče jedne epohe, epohe koja lebdi i čeka da je neko ispriča u njenom ritmu. Cargo koji se osvrće na rad Darka Rundeka i Tusta koji podseća na veliki značaj frontmena grupe Kud Idijoti. Važan zapis svakako predstavlja muzički dokumentarac simboličnog naziva Zarobljeno vreme, gde je uloga naratora pripala velikom Peci Popović koji je ne samo veliki poznavalac naše rok muzičke scene, već je jedan od najvećih rok novinara i kritičara sa ovih prostora. Da je ostavio veliki trag govori i to da su najbrojniji posetioci bili upravo na predstavljanju ovog dokumentarca. Iako su to mahom ljudi koji su samo nekoliko godina mlađi od njega, njihova lica su odavala radost i nestrpljenje da se film što pre pojavi u etru.
Zanimljiva priča o knjižari koja ima preko 800 naslova posvećenih rok izvođačima i njihovom stvaranju, doputovala je autoputem iz Zagreba. To je prva knjižara u regionu koja je pre svega rok knjižara, pa otuda i naziv Rockmark, a njeni zaposleni kažu da je često i stančić za mnoge putnike koji prolaze kroz njihov grad. Iz države, gde večno sunce sja, Makedonije, pevali su Kulturni Umetnički Rabotnici ispred čuvenih klupica Studentskog grada, uz njima posvećen film „Neka je radostan dan“ koji je bio deo međunarodnog takmičarskog programa.
Sedma umetnost ispunjena muzikom
Ljubitelji sedme umetnosti mogli su da uživaju u srpskoj premijeri „No smoking in Sarajevo“ koja je posvećena grupi Zabranjeno pušenje i čije scene podsećaju na same početke grupe i vraćaju godine unazad. U takmičarskom programu bilo je nešto i za pobornike hip hop muzike. Pored toga predstavljena je i istinita priča o Draganu koji sam školuje svoju decu i bori se da oni jednog dana budu školovani muzičari. Lutajuća srca – arhiv emocija i Buldožer – LP „Pljuni istini u oči“ ritmično su vratili pop rok scenu koja je osvajala našu državu sedamdesetih godina prošlog veka. Upravo ovaj festival pokazuje da se zapravo ništa nije promenilo i da je to i dalje tu, negde, skriveno po spomenarima i starim brojevima rok časopisa koji se ponosno čuvaju i otvaraju pred jedan ovakav događaj.
U takmičarskom delu našao se projekat posvećen publici pevača Džastina Bibera koji predstavlja zanimljiv kulturološki pogled. Rame uz rame našao se i film Vanila Stop, priča o ljudima koji se maskiraju u filmske heroje i junake koji dolaze iz sveta stripa.
Tako je muzika ponovo pronašla put i vijorila ovim neobičnim lavirintom umetnosti koji je šaroliko stvarao pločnicima Studentskog grada, ostavljajući veliki trag u letu.
I kako to obično biva, poslednjeg dana proglašeni su pobednici. Buldožer – LP „Pljuni istini u oči“ poneo je titulu najboljeg filma u međunarodnoj sekciji, dok je film No smoking in Sarajevo odneo srca publike. Film posvećen publici pop pevača Bibera odneo je nagradu u domaćoj selekciji. Lutajuća srca su ostala negde tu, lutajuća, između Niša i Beograda. Festival su zatvorili Three Gullivers gde je gitaru svirao Rambo Amadeus, koji pobrao najjači aplauz te večeri.
Malopređašnju graju, zamenio je muk i mesečinina. Po koji šapat studenata na okolnim terasama koji ne mogu da spavaju, jer ih muče ispitne muke. Na stanici prvi jutarnji autobus. Na semaforu zeleno za pešake.
