U različitim kulturama i različitim periodima smenjivale su se legende kojima bi zajednički imenitelj bio vera u dobrog starca koji dobroj deci u vreme praznika donosi poklone.
Izgled i ime ovog junaka bilo je uslovljen duhom vremena, uplivom religije, socijalnim i kulturnim uticajima. Negde se dočekivao Sveti Nikola, negde Deda Mraz, Santa Claus ili Božić Bata. Da li je u pitanju isti lik, modifikovan u skladu sa različitim tradicijama? I jeste i nije.
U želji da istražim uobičajene urbane legende poput one da je Deda Mraz zapravo niko drugi do Sveti Nikola, ili da je Deda Mraz stvorila kompanija Koka Kola, naišla sam na puno nelogičnosti i nedoslednosti. Nadam se da ću ovim tekstom uspeti da pojasnim ko je potekao iz koje tradicije i kako smo došli do današnjeg opšteprihvaćenog dekice u crvenom kaputu koji dobroj deci deli poklone.
Krenućemo od lika Deda Mraza. Deda Mraz nastaje pod uplivom više različitih ličnosti i tradicija. Smatra se da se najviše preuzelo od lika i karaktera hrišćanskog sveca Nikole Mirlikijskog (Sveti Nikola), zatim od paganskog germansko-nordijskog Boga Odina i rusko-slovenskog mitskog starca Mraza.
Paganski Bog Odin je često, u skandinavskoj poeziji, nazivan i opisnim imenima „Síðgrani“, „Síðskeggr“, „Langbarðr“ koja u prevodu znače „dugobradi“. Kod germana je Odin često spominjan i kao predvodnik grupe lovaca kroz nebo tokom germanskog praznika Jola. Najkarakterističniji od običaja paganskih Germana koji je opstao do danas je ukrašena novogodišnja jelka.
Sveti Nikola je živeo za vreme velikog Vizantijskog carstva kao arhiepiskop Miriklijski (IV vek). Živeo je na teritoriji današnje Turske. Legenda kaže da je Nikola u toku svog života bio veoma cenjen, velikodušan i poštovan zbog čega je nakon smrti proglašen za svetca. Po jednoj od mnogobrojinih legendi, Nikola je rano ostao bez roditelja čiji je imetak nakon njihove smrti nasledio. U njegovom mestu, živeo je i čovek koji je izgubio carsku službu i svu imovinu. Imao je tri ćerke kojima je već bilo vreme da se udaju, međutim kako otac nije imao novca za njihov miraz odlučio je da trguje lepotom i mladošću svojih ćerki kako bi zaradio. Ćerke su bile prestrašene i svake noći su se molile da se dogodi neko čudo koje će im promeniti život. Njihove molitve je čuo Nikola i odlučio da se prišunja kući i dok svi spavaju kroz dimnjak ubaci vrećice sa zlatnicima. Devojke su ostavile čarape na ognjištu da im se osuše i prilikom pada kroz dimnjak, zlatnici su upali u čarapu najstarije ćerke. Na taj način, njena sudbina je promenjena i zahvaljujući dobijenom novcu ona je mogla da se uda. Ista stvar se desila i sa druge dve ćerke, kojima je Nikola na ovaj način pomogao.
O Svetom Nikoli ispričene su brojne priče i legende koje ga predstavljaju kao zaštitnika dece, siromašnih putnika i moreplovaca.
Tokom desetog veka postaje najpopularniji narodni svetac u vizantijskom carstvu. Sveti Nikola, koji je razdelio svoje bogatstvo siromašnima, smatra se inspiratorom darivanja za Božić a kasnije i Novu godinu. Praznik povećen Svetom Nikoli se slavi u celom hrišćanskom svetu. (6. decembra – katolici, 19. – pravoslavci)
Običaj je da deca ostavljaju uveče čarape na prozor, a ujutru u njima pronalaze poklone.
Sa druge strane, Sant Niklaus (Saint Niklaus), ili Santa Klaus, je naziv za svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemačke, do Skandinavije. Upravo u ovim oblastima se pre dva-tri veka raširio lep običaj da roditelji na dan svetog Nikole daruju decu, govoreći da im te poklone donosi sam sveti Nikola, naravno, deci koja su tokom godine bila dobra i poslušna.
Slovenski Deda Mraz (djd Moroz) je “stvoren” u 19. veku, u Rusiji. Pre toga je postojala ruska legenda o zlom starcu koji donosi zimu i mraz, a sa sobom odvodi nevaljalu decu. Vremenom, on je pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik svetom Nikoli, ali po imenu “djed Moroz“, ili Deda Mraz. On je, donosio dobroj deci darove za Božić. Ne samo da se od negativne i pomalo preteće asocijacije pretvorio u pozitivnu pojavu, nego je prestao da bude lokalna ličnost – ušavši u „široku primenu”.
Dolaskom komunista na vlast Deda Mraz je u Rusiji (u okviru tadašnjeg suzbijanja uticaja religije) najpre bio zabranjen, kao relikt prošlih vremena, zbog povezanosti sa religijom. Ipak, kasnije je ponovo dozvoljen, samo što je “propisano” da više ne dolazi za Božić, nego za Novu godinu.
U Srbiji je do II svetskog rata postojalo verovanje u Svetog Nikolu i Božić Batu.
Božić Bata, takođe, nastaje u 19. veku i pojavljuje se samo u Srpskom narodu. On se kao lik, odomaćuje u srpskim običajima za svega nekoliko generacija. Popularna dečija božićna pesmica glasi “Božić, Božić bata, nosi kitu zlata…” iz čega domaći lingvisti izvode naziv ovog popularnog lika. Izvorno, mali Bog, Božić, stiže spolja, trupće, stresajući tako sneg sa nogu. Ne znajući značenje reči “bata” (trupće), deca su to „Božić bata” iz pomenutog stiha razumela kao da se radi o nekom dobrom “bati”, koji im donosi darove. On ima tamnu šubaru i kožni prsluk, a na ramenu nosi džak od jute, pun raznih poklona. Božić Batu bi najčešće glumio domaćin, tj. najstariji u porodici. On bi se kostimirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao ispred ulaza u kuću i kucao, dok su deca željno iščekivala poklone.
Pretpostavlja se da svaki kraj u Srbiji imao neku svoju, drugačiju, verziju ili običaj vezan za ovu božićnu tradiciju. U gradskoj sredini izgled Božić Bate počinje da se sve vise menja po ugledu na zapadnog Santa Klausa. Ovo se objašnjava činjenicom da je veći deo srpske štampe izlazio u Vojvodini, koja je tada bila deo Austrougarske. Negde se Božić Bata održao, kao jedini junak, a negde su se pojavljivali i Božić Bata i Deda Mraz.
Kasnije, dolaskom komunizma deci se umesto religioznog Božić Bate nameće Deda Mraz. Božić Bata se zadržao samo još ponegde, po selima, vezan za Božić, a Deda Mraz je „dolazio” za Novu Godinu. Danas je Božić Bata gotovo iščezao iz običajne prakse.
Kako je nastao Deda Mraz kakvog danas poznajemo?
Američki karikaturista Tomas Nast je načinio seriju ilustracija u listu Harper’s Weekly. Deda Mraz se pojavljivao u odeći različitih boja, da bi se crvena ustalila tek kada se tako obučen pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine.
Urbane legende tvrde kako je današnjeg Deda Mraza izmislila kompanija Koka Kola. To, naravno nije istina. Veza koja postoji između pomenute kompanije i lika dekice zaista stoji, ali se ogleda u tome da je kompanija lik dobroćudnog dedice preuzela i prilagodila ga svojim potrebama. 1931. Koka Kola je zaposlila umetnika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mraza za potrebe novogodišnje marketinške kampanje. Kao model mu je poslužio jedan penzionisani putujući prodavac Koka Kole. Ovaj Deda Mraz se prvi put pojavljuje u listu “Sandej ivning post”. Sledećih 35 godina Sanblom je radio nove kampanje za Koka Kolu, svake godine je zaštitno lice bio Deda Mraz. Kako se pred svaki Božić Deda Mrazov lik pojavljivao na proizvodima Koka Kole prirodno je da se formirao zaključak kako je on izum te kompanije.
Legenda kaže da moderni Deda Mraz živi u Laponiji sa svojom ženom, gospođom Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) oni prave poklone, koje potom dele dobroj deci širom sveta za Novu Godinu i Božić. Deca mu svake godine pišu pisma u kojima govote šta bi želeli da dobiju na poklon. Širom sveta se vozi u letećim sankama u koje je upregnuto osam irvasa od kojih svaki ima svoje ime, a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvaljujući svom crvenom svetlećem nosu, Deda Mrazu osvetljava put. Deda Mraz obično čeka da svi zaspu, a zatim ulazi kroz odžak i deci spušta poklone u čarape, čizme ili ispod okićene jelke.
Kako je Sveti Nikola postao Santa Claus?
U 16. veku u Evropi je legenda o svetom Nikoli postala veoma nepopularna. Međutim, kako je neko deci morao da isporučuje poklone za Božić, u Bitaniji je tu ulogu preuzeo “Father Christmas”, lik iz dečije bajke, u Francuskoj “Pere Noel”, u Nemačkoj “Cris Kind”. U Americi je u početku bio poznat kao “Kris Kringl”, ali je pod uticajem Holandskih doseljenika koji su negovali legendu o Sv. Nikoli, postao “Sinterklaas”, ili kako danas kažemo “Santa Claus”.
U 19. veku priče o Sv. Nikoli ponovo postaju popularne.
Interesantno je i to da u Srbiji Deda Mraz deci dolazi za Novu godinu ali ne pravoslavnu tj. Julijansku već kalendarsku (po Gregorijanskom kalendaru), kao i to da je Božić Bata, ranije dolazio za Božić (odakle mu dolazi i ime), a ne na dan svetog Nikole.
