Daniel Kovač je čovek sa mnogo talenata. Bilo da piše knjige, poeziju, svira gitaru ili crta grafike (u jednoj za ove prostore netipičnoj formi – kompjuterskom programu Paint) on na sebi svojstven način komentariše stvari koje ga interesuju i okružuju. Ne gubi vreme na televiziju i uz marljiv rad i dobru organizaciju uspeva da balansira podjednako dobro na svim navedenim frontovima, a nama konzumentima njegovog delovanja ostaje da uživamo u kanalisanoj kreativnosti. Budite radoznali i istražujte jer vrsni umetnici poput Daniela samo čekaju da budu pronađeni.
Foto: Milena Goševski
KAKO ODRŽAVAŠ MENTALNU HIGIJENU U MORU GLUPOSTI KOJE NAS OKRUŽUJU? TVOJ OTKLON OD LOŠIH VESTI KOJIMA SMO IZLOŽENI NA DNEVNOM NIVOU?
Puno radim. Samo tako. I ne pratim vesti. Nemam pojma o estradnoj stvarnosti. Nemam televizor već godinama.
ZBOG ČEGA SMO PRIHVATILI DA ĆUTKE ŽIVIMO U DIKTATURI, A SVE ONE UNUTRAŠNJE GLASOVE KOJI POKUŠAVAJU DA NEŠTO IZGOVORE GURAMO U AMBIS? ŠTA MISLIŠ DA TREBA DA SE DOGODI DA BI SE KONAČNO NEŠTO PROMENILO NA OVIM PROSTORIMA?
Ne znam ništa o diktaturi. Nisam potpisao ništa u vezi sa tim. Dolaze zanimljiva i surova vremena. Pre svega moraćemo da prihvatamo izazove i neće biti milosti ako pogrešimo. Sve što uradimo ili ne uradimo doneće posledice po naše živote. Imaćemo tačno onakve živote kakvim se kulturama budemo izlagali. Pri tom, pravi izazov će da bude taj da sačuvamo empatiju i solidarnost. Pasivnost i guranje glave u pesak dovode do izumiranja.
NA SVOM INSTAGRAMU VODIŠ INTERESANTAN ZAPISNIK MISLI I U JEDNOSTAVNOJ FORMI PRENOSIŠ SVOJ UNUTRAŠNJI MONOLOG BEZ TRAŽENJA KONKRETNOG ODGOVORA. LISTAJUĆI GALERIJU, VIŠE PUTA SAM SE I SAMA PITALA I PREISPITIVALA, MEĐUTIM MOJU PAŽNJU JE POSEBNO OKUPIRALA JEDNA MISAO – ŠTA AKO UTOPIJA USPE? ŠTA TE JE PODSTAKLO DA OVO NAPIŠEŠ I DO KOG ZAKLJUČKA SI DOŠAO, ZAISTA – ŠTA AKO UTOPIJA USPE?
Ti jutarnji tekstovi koje ponekad pišem odmah nakon što se probudim su meditativnog tipa. Ne zauzimam nikakav stav, naprotiv, trudim se da se situacija otvori nakon čitanja i da svako može da učita jedno ili više značenja u te reči. Što se tiče tog konkretnog teksta, to je jedna igra. Utopija skoro da ne može da uspe, a sa druge strane, ljudima je potrebno neko utopijsko verovanje. A onda kada i dođu nadomak tog stanja ili cilja, da li će ga i prihvatiti, da li će poverovati ili će otići, možda čak i uplašiti se. A može i još dalje da se ide oko tih reči. Uglavnom, to govori koliko smo mi ljudi i suptilni i komplikovani, koliko je u nama nade, ali i strahova.
SERIJU SVOJIH GRAFIKA, PRE NEKOLIKO MESECI PRIKAZANIH U APROPOU, NAZVAO SI POTRAGA ZA JEDNOSTAVNIM ČOVEKOM. KAKO IZGLEDA TA POTRAGA, U ČEMU SE ONA SASTOJI I DA LI POSTOJI KOMPAS NA PUTU TRAŽENJA JEDNOSTAVNIH STVARI? NISU LI STVARI PO SEBI JEDNOSTAVNE SAMO IH MI ČESTO UČINIMO KOMPLIKOVANIM?
Autor tog naziva je Marija Backić, kustos izložbe. Sve dobre stvari su jednostavne i lake. Ne valja komplikovati. Mada, treba to naučiti. I sam previše komplikujem, a to nikako ne valja.
KOJE SU TO JEDNOSTAVNE STVARI KOJE TE NAJVIŠE RADUJU?
Zavisi od dana do dana. Može da bude bilo šta. Više je stvar u tome da uopšte primetite male stvari, da vam ne promaknu i ne uzmete ih zdravo za gotovo… Malo mi treba da budem srećan. Loše je kad dozvolim da me ophrvaju brige, iz toga se čupam kako znam i umem. Kad pozitivan odnos prema stvarima pobedi, onda mi je super samo po sebi. Dakle, ne može stvar da obraduje koliko opšte stanje i duh.
KOJE JE TVOJE OMILJENO MESTO U KOM VOLIŠ DA NESTANEŠ KADA TI JE SVEGA PREKO GLAVE I ŽELIŠ DA SE POSVETIŠ SEBI I BLIŽNJIMA? KAKO PUNIŠ BATERIJE I PRONALAZIŠ ENERGIJU ZA SVOJE PODUHVATE I AVANTURE?
Ne volim da nestajem. Uvek sam tu. Tako punim i baterije. Prisustvom.
PUTOVANJA I POKRET KAO NAČIN ŽIVOTA? MAGIJA KOTRLJANJA TOČKIĆA I “OTKRIVANJE” NOVIH MESTA KOJA PUTOVANJA SA SOBOM NOSE, KOJA SU TI NAJDRAGOCENIJA ISKUSTVA DO DANAS?
Već više od dvadeset godina stalno negde putujem. Sad je već i pakovanje za put postalo rutina. Malo sam i umoran od toga. Važnost putovanja se ogleda u tome da najpre možeš sebe samog da vidiš sa neke distance. Da ne shvatiš sebe preozbiljno i da možeš da se uporediš sa ljudima iz drugačijih kultura. Valjda to na kraju doprinosi toleranciji i samopouzdanju.
ŠTA JE ONO ŠTO SE IZDVAJA MEĐU UTISCIMA KOJE NOSIŠ S PUTOVANJA I PO ČEMU PAMTIŠ GRADOVE I MESTA?
Svaki grad je izazov. Da pronađeš svoje mesto u tom gradu. Imam sad već neke metode kako se snalazim sa tim. Kako da pronađem raspoloženje koje mi odgovara. Naravno, najviše pamtim ljude koje sam upoznao. A ima toliko divnih ljudi. Svuda.
LJUBAVNU PRIČU KLARE I RENALDA, LIKOVA IZ TVOG ROMANA KLARA I LEKSIKON MINIMALNOG ŽIVOTA POSVETIO SI ZDRAVOM RAZUMU. ZDRAVOG RAZUMA NESUMNJIVO NEDOSTAJE, ALI AKO GOVORIMO O LJUBAVI NE TREBA LI U TOM SLUČAJU ZABORAVITI NA RAZUM RADI OPSTANKA MAGIJE?
Sa ljubavlju naravno nema pravila. Koliko ljudi, toliko i vrsta ljubavi. Ljubav je nešto što ne trpi procene i ocene. Samo se desi ili ne. Knjiga ima i taj sloj koji je posvećen društvu. Na njega se odnosi ta posveta o zdravom razumu. Knjiga je, slično društvu, uronjena u nedostatak zdravog razuma, pa onda to ozbiljno utiče na glavne junake.
“AKO ODNOS IZMEĐU DVOJE LJUDI NIJE JALOV I MEĐU NJIMA POSTOJI KOMUNIKACIJA, TO NUŽNO PROMENI TAKVE OSOBE. POPRAVLJAJU SE I POSTAJU PLEMENITI. ZA TO JE POTREBNO JAKO PUNO PAŽNJE, SIGURNOSTI I LJUBAVI. DANAS TO NARAVNO PODRAZUMEVA CELOG ČOVEKA. PA OPET VREDI POKUŠATI.” VAŽE LI DANAS NEKA NOVA PRAVILA U LJUBAVNIM VEZAMA I KOJA JE NAJVEĆA POŠAST SAVREMENOG DRUŠTVA?
Ne znam. Stvarno.
U JEDNOM INTERVJUU KONSTATUJEŠ KAKO SE U LOGICI JUNACI ŠETAJU GRADOM, U CARSTVU PUTUJU VOZOM PO KONTINENTU, U UZVODNOM BLUZU PLOVE PO RECI, DUNAVU, A U KLARI, PLUTAJU PO PODSVESTI. DAKLE, MENJAJU SE NAČINI PUTOVANJA I TEREN PO KOME SE PUTUJE. SLEDEĆI OVU ANALOGIJU, GDE ĆE SE ODVIJATI RADNJA TVOG SLEDEĆEG ROMANA, DA LI VEĆ RADIŠ NA NEČEMU NOVOM?
Sređujem neke stare tekstove, eseje, kraće forme. Možda bude nešto od toga. Novi roman ne pišem, za sad. Imam pesme. I sa njima bi trebalo nešto uraditi.
BUDUĆI DA IMAŠ PUNO HOBIJA MISLIŠ LI DA TI NEDOSTAJE FOKUS ILI TO SVAŠTARENJE I MULTIDISCIPLINARNOST OMOGUĆAVAJU DA KANALIŠEŠ KREATIVNOST NA RAZLIČITA MESTA I HRANIŠ JE I NADOGRAĐUJEŠ USPUT?
Pitanje je koliko su to sad već hobiji. To je postalo način života. Trudim se da održavam koncentraciju što bolje mogu. To nekad nije tako lako. A sve što radiš ti donosi iskustvo, pa se iskustvo taloži. Od toga je posle lakše da napraviš nešto gusto, što ima smisla.
KOJA JE TAČKA U KOJOJ SE SUSREĆE TVOJE KREATIVNO DELOVANJE? ŠTA JE ONO ŠTO JE ZAJEDNIČKO ZA TVOJU MUZIKU, PISANJE I SLIKANJE?
U njima nema zajedničke tačke, bar je nisam primetio. Postoji taj pomeraj kod mene. Pisanje doživljavam vrlo vizuelno, muziku i pesme narativno, a crtanje poetski. I tako u krug. Šetam se. U životu mogu sebi da dozvolim da stagniram ili se usporim. Sa kreativnim stvarima se trudim da stalno plove, da se stalno nešto dešava, da se ne okamene.
KONCERT JARBOLA IZ APRILA, SADA VEĆ PROŠLE GODINE DUGO SE PREPRIČAVAO I VEĆINA PRISUTNIH JE KAO VODEĆI UTISAK NAVODILA PREDIVNU ENERGIJU KOJA JE ODJEKNULA U BOŽIDARCU. MISLIŠ LI DA SE STVARI MENJAJU NA BOLJE I DA JE BESKOMPROMISNI KVALITET KOJI JARBOLI GODINAMA NEGUJU OTVORIO VRATA NOVOJ PUBLICI?
U međuvremenu su Jarboli odsvirali koncert u Gun Klubu na kome se publika bukvalno izlila na binu, srećom bez posledica po ljude i opremu. Jarboli rade to što treba, čini mi se da uvek napredujemo, imamo neki svoj fokus i svoj način na koji se stvari odvijaju. Ne hajemo za pravila koje vladaju na muzičkoj sceni, pa zato tako dugo i trajemo. Imamo i jako privrženu publiku, ljude kojima znači da dođu na naš koncert. Publika se stalno obnavlja, ali i emigrira. To je jedan proces. Veći deo naše publike je u dijaspori, sve neki fini ljudi. A Jarboli su tu. I planiraju da tu i ostanu, kao neka konstanta.
MEDIJI SU ČESTO LICEMERNI BUDUĆI DA STALNO VRTE PLOČU KAKO NAM JE KULTURA U PROBLEMU A SVESNO IGNORIŠU KVALITETAN SADRŽAJ I AUTORE VREDNE PAŽNJE SPRAM RIJALITI ZVEZDA I POLITIKANATA. DA SE NALAZIŠ NA POZICIJI DA TO PROMENIŠ KO BI BILI LJUDI NA KOJE BI ISTOG MOMENTA SKRENUO PAŽNJU JAVNOSTI?
Ne želim da se nalazim na bilo kakvoj poziciji koja odlučuje. Kultura je složena stvar i nije nešto što može da se kontroliše. Ona je slika jednog društva. I treba sve da postoji, ne treba ništa zabranjivati. Vratio bih se na ideju da svako može da odabere kulturu koja mu prija. Ako prati svoj senzibilitet, pre ili kasnije će pronaći ono što može da obogati život. Nasuprot tome kultura može i da vas vuče na dno ako se prepustite i izgubite potrebu za radoznalošću, pa uronite u onu kulturu koja vas nimalo ne izaziva i ne postavlja nikakva pitanja. Kultura je stvar odgovornosti, pre svega prema sebi.
INTERNET I JUTJUB SU VELIKI ŠAMAR TIM TAKVIM MEDIJIMA PA SE ČINI DA I DRUGAČIJI SADRŽAJ LAKO DOPIRE DO ŠIRE PUBLIKE. MISLIŠ LI DA SMO NA PRAGU SVOJEVRSNE REVOLUCIJE MEDIJA?
Revolucija medija se već dogodila. Sad je na pomolu kontrarevolucija, kao i sa svim do sad. Povećana kontrola, blokade sadržaja, filtri u pretraživanju i slično. Dobra stvar je sve manja uloga televizije. Zanimljiva i burna vremena.
MOŽE LI IZ KVANTITETA I HIPERPRODUKCIJE DA PROIZAĐE KVALITET NA KRAJU? DANAS GOTOVO SVAKO UZ DOVOLJNO TEHNIČKOG ZNANJA MOŽE DA PUBLICI PONUDI SVOJ RAD – KNJIGU, PESMU, TEKST, PRIČU, SPOT, FILM, SLIKU ILI NEŠTO DESETO POSREDSTVOM INTERNETA I POVEŽE SE SA ISTOMIŠLJENICIMA. NEMA VIŠE IZGOVORA DA NAM JE POTREBAN IZDAVAČ, PRODUCENT ILI MEDIJSKA KUĆA KAO ZALEĐE. KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O OVIM PROMENAMA I SVOJEVRSNOJ REVOLUCIJI INFORMACIJA KOJOJ SMO SVEDOCI?
Rezultat tehnološke revolucije je hiperprodukcija svega. Slažem se da nema izgovora i da je najvažnije da se radi. Važi ne samo za pisanje i muziku, nego čak i za tako skupu i baroknu stvar kakav je film – danas možete u garažnim uslovima da ga napravite sa fotoaparatom i laptopom. Druga strana medalje je to da ne postoji nikakva granica u tome šta se pušta u javnost. Otud poprilično more brzih i jeftinih senzacija. Dodajmo tome i protok novca koji ne ide zajedno sa autentičnim i kreativnim nego upotrebljivim za obrt novca. U tome se i percepcija menja. Sve će teže biti da se sačuva neki integritet u svemu tome.
DA LI VERUJEŠ DA POJEDINAC IMA DOVOLJNO SNAGE DA MENJA SVET OKO SEBE?
Neka pojedinac prvo promeni sebe i tako da dobar primer. A za svet ćemo lako. Mada, postoji i velika verovatnoća da će svet propasti, ali sa njim ne i svi pojedinci. To je jedna zanimljiva mogućnost.
TEOFIL PANČIĆ TE JE U SVOM TEKSTU OPISAO KAO MULTIMEDIJLANU LIČNOST KOJA NAPROSTO PRATI SVOJ SENZIBILITET. DOPADA MI SE TA KVALIFIKACIJA I UZMI ILI OSTAVI STAV PREMA ČITAOCU UMESTO NEPREKIDNOG ULAGIVANJA PUBLICI, ČEMU SU BROJNI AUTORI DANAS SKLONI. DA LI JE ZA TAJ TVOJ OTKLON PREMA “POPULARNOSTI” POSTOJAO NEKI SVESTAN PLAN ILI SE ON NAMETNUO PRIRODNO?
Pre prirodno. Ne moram da se pojavljujem preterano po medijima. Uvek se pitam da li mi sve to treba? Mediji umeju da te progutaju ako te uzmu u zube. Bolje je biti pomalo po strani.
KAD SUMIRAŠ PRETHODNU GODINU DA LI SI ZADOVOLJAN? ŠTA JE PO TVOM MIŠLJENJU OBELEŽILO 2015. GODINU I ŠTA BISMO TO POD OBAVEZNO TREBALI DA POSLUŠAMO/POGLEDAMO/PROČITAMO? UTISAK GODINE?
Protekla godina je bila godina kada se minuli rad od prethodnih 3-4 godina nekako dovršio i postao javan, pa je ispalo da sam svašta radio, ali zapravo nisam, samo sam objavljivao stvari na kojima se radilo odavno. Godinu su obeležili moj letnji radni boravak u Turskoj, intenzivno kerozinsko reaktiviranje Jarbola, singl Godine u vetru Jesenjeg Orkestra i Ljubičica, izložba pejnt grafika u Apropou i poznanstva sa nekim divnim ljudima koji i dalje žive u ovoj državi i nisu još emigrirali. Utisak je da koračamo i dalje. I ne nameravamo da stanemo.
Šta videti i čuti? Predlažem poeziju Uroša Kotlajića i Ana Marije Grbić. Poslušajte Bitipatibi. Onda budite radoznali, pa nastavite istraživanje naširoko i nadugačko.
ZA KRAJ ŽELIM DA TE PITAM ŠTA NAS U NAREDNOM PERIODU OČEKUJE KADA JE JESENJI ORKESTAR U PITANJU, JARBOLI I TVOJE PISANJE?
Jesenji Orkestar je prvog januara objavio novi album Godine u vetru (ili Ne brini dušo, Ežen je u redu) snimljen sa grupom Ljubičice. Potražite ga na Deezer-u i poslušajte. Jarboli spremaju da završavaju novi album i da sviraju koncerte. Crtanje se događa po prirodi stvari. A pisanje – biće svašta, to je vrlo nepredvidiva delatnost.
