Delorija Bunđa-Sajčić veliki je ljubitelj i poznavalac cvijeća. Autorka je bloga Floradela, a njen instagram profil pravi je izvor inspiracije za sve koji dijele ljubav prema baštovanstvu, cvijetnom aranžiranju i cvijetnoj literaturi. Specifičnost bloga ogleda se u njenom pristupu cvijeću sa istorijske strane, ali su tekstovi pisani tako da su razumljivi svakoj osobi, bez obzira na poznavanje istorije u užem naučnom smislu.
Ja sam te predstavila kao poznavaoca i ljubitelja cvijeća; možeš li da nam kažeš nešto više o sebi i svojim interesovanjima?
Po profesiji sam istoričar i istorija mi je velika ljubav oduvek, radila sam i još uvek radim kao profesor istorije, mada se polako povlačim iz prosvete. Odlučila sam da kombinujem te svoje dve ljubavi, ljubav prema istoriji i ljubav prema cveću odnosno baštovanstvu. Cveće sam oduvek volela, od detinjstva, moje tetke su jako volele cveće, posebno jedna od njih. Ali tek nakon što sam se udala dobila sam svoj prostor i priliku da se pozabavim time što volim. To je mali prostor, ali sam dobila i od svekra jedno parče zemlje i baš smo se danas konačno dogovorili oko toga i jako sam zadovoljna! Ta ljubav se dakle naročito razvijala u poslednjih devet godina, a istorijski upliv je došao prirodno – tako da sada najviše pišem o ljubavi prema cveću iz ugla istorije.
Koliko ima prostora za istoriju cvijeća u okviru tradicionalno shvaćene istorije? Da li si možda imala prostora za neko takvo istraživanje još dok si studirala?
Ovde kod nas se to ne radi, a nije ni meni padalo na pamet dok sam studirala. Međutim to je dosta razvijeno u nekim zemljama, recimo u Engleskoj, tamo može da se studira tzv. Garden History. To je naravno povezano sa njihovom dugom istorijom baštovanstva, i uopšte velikom naklonošću prirodi. Postoji dosta knjiga o tome i ja ih sa uživanjem čitam i proučavam. Mislim da je svakako bitno baviti se onim što te zaista zanima da bi uživao svaki dan i da bi sve to imalo smisla. Zaista ništa lepše nego spojiti ljubav i rad.
Kako se uopšte počinje učiti o cvijeću? Kako jedan ljubitelj cvijeća može da postane poznavalac? Da li kroz knjige ili kroz odnos i rad sa cvijećem?
Što se tiče baštovanstva, ja sam počela prvo da sadim, pa onda da istražujem o svakom cvetu koji nabavim, bilo na internetu ili iz literature. Treba
ispoštovati posebne uslove za svaki cvet tako da je dobro potražiti savet od nekog ko ima više iskustva. Meni je recimo dosta značio naš forum Svet bilja, gde ljudi pišu svoja iskustva i nedoumice u vezi sa raznim problemima u baštovanstvu.
Koji ti je omiljeni cvijet? Ili je to teško pitanje?
Jeste, teško je! (smeh) U svakoj sezoni imam bar jedan omiljeni. Sada u proleće su to definitivno lale, a ruže su mi tek od prošle godine postale jako zanimljive. Baš sam nedavno naručila tri ruže iz rasadnika Petrović. Oni imaju stare sorte ruža koje za razliku od novijih imaju miris, dok su nove sorte u procesu hibridizacije miris uglavnom izgubile. Stare sorte, međutim, cvetaju samo jednom godišnje, tako da i sa cvećem uvek mora da se žrtvuje jedno da bi se dobilo nešto drugo. Juče mi se recimo javlja jedan kolega i pita me može li od mene sad da kupi ruže! (smeh) Ja mu kažem pa nemam ja cvećaru, ali ljudi valjda misle da ako voliš cveće da uvek imaš sve bez obzira na sezonu. Što se tiče mog „cvetnog porekla“, shvatila sam da je većina cveća koje volim iz Meksika. Čak sam mislila i da smislim kviz na blogu da posetioci mogu na osnovu svojih preferencija videti koje im je cvetno poreklo.
Čime si se u svojoj bašti bavila ovih dana, i kakvi su ti dalji planovi?
Nabavila sam lale, 400 lala! Prvo sam mislila da ih prodajem na veliko, ali sam na kraju odlučila da pravim bukete i da ih predstavim i tako prodajem preko Instagrama. Izabrala sam neke neuobičajene vrste, a ne samo bele, crvene ili žute na koje smo navikli. Stvar je s njima što su te nove vrste kratkotrajnije, traju godinu dve, ali videćemo kako će to ići.
Šta ti je najveći izazov kod uzgoja cveća, ili, koji cvet je po tebi najteže uzgajati?
U suštini svaki cvet zahteva drugačiju negu i ukoliko to ispoštuješ neće biti problema. Ali recimo, mene muči jedan božur. Nikako da uspe! Već godinama ga sadim i uporno se suši, izgleda da ću morati da pevam još više nego do sad! Ili da prestanem da pevam, možda zapravo voli tišinu pa je u tome problem. (smeh) A u staroj kući imamo božur koji traje i traje tata ga ni ne pogleda, dok ovaj moj nikako da uspe!
Da li tvoja deca učestvuju u odgoju cveća, interesuje li ih šta to mama radi? Koliko je po tebi bitno decu od malena naučiti da vole prirodu?
Da! Imam dve devojčice, starija uskoro puni sedam, a mlađa će u maju imati dve godine. Ova starija stalno crta cveće, zaliva, hoće da sadi, a naročito je zanima da pravi cvetne parfeme, što ne znam ni otkuda je saznala. Ova mala takođe ide naokolo od saksije do saksije i zaliva, vidi da mama stalno to radi pa onda hoće i ona. A što se tiče prirode i odgoja, mislim da je veoma bitno naučiti dete da voli sve oko nas što je živo. Mi kao porodica stalno idemo u prirodu, naročito u šumu, tako da moj muž često kaže: „Tebi je svaka treća reč šuma!“ (smeh) Ali mislim da je to bitno i zbog njih i zbog nas.
Šta se kod nas najviše uzgaja? Da li je taj uzgoj ekološki prihvatljiv?
Kod nas je uzgoj cveća slabo razvijen. Većina cveća, recimo baš ruže, uvoze se iz Južne Amerike i Afrike. Dosta se uvozi i iz Holandije i Mađarske. I to nije slučaj samo kod nas, čak i Britanija uvozi većinu svog cveća. Ali u poslednje vreme počinje više da se insistira na domaćem uzgoju cveća. Ja bih recimo volela i težim tome da uskoro imam svoju cvetnu farmu, odnosno uvek sveže sezonsko cveće. To je sad trend i u svetu, naročito tzv. sukcesivna sadnja, što svakako ima veze i sa ekološkim pristupom uzgoju hrane, pa se preslikalo i na ovu oblast. Radi se o tome da se cveće nakon sezone vadi sve sa lukovicama (recimo lale), tako da na to mesto može odmah potom da se sadi novo. Tako se maksimalno iskorištava prostor i uvek postoji sezonsko cveće. To i ja radim u svojoj bašti, recimo sa cinijama koje su lake za uzgoj i daju dosta cveća. Treba imati na umu da silno cveće koje se uvozi, recimo, iz Južne Amerike, povećava zagađenje jer se mora prevesti avionima, a da ne pominjem to šta se sve radi cveću da bi do nas došlo u ovom obliku.
Kakav tip bašte ti se najviše dopada? Da li voliš poljsko, divlje cvijeće?
Da, baš volim! I inače bašte koje su tako malo više „divlje“, baš poput engleskog pristupa baštovanstvu. Naravno, i drugi tipovi bašta me inspirišu, posmatrano sa te istorijske, odnosno teorijske strane, ali ja volim kad sve izgleda nekako prirodno. Francuske i italijanske bašte su jako uređene, i ja onda volim to da povezujem sa mentalitetom tog podneblja. Zanimljivo je recimo da Nemci, iako su radni i precizni, vole „naurednije“ bašte po uzoru na Britance. Naročito mi je zanimljivo obnovljeno interesovanje Rusa za baštovanstvo, budući da je dugo baštovanstvo kod njih bilo zanemareno zbog ideologije koja je cveće poistovećivala sa plemstvom. I oni se dosta ugledaju na Britance. Planiram da pišem više o tome na blogu, mada sam već pisala niz tekstova o istoriji ruskog baštovanstva.
Privlači li te istočnjački tip bašte i uopšte njihov pristup cveću?
Zapravo, mnogo mi više odgovaraju zapadnjačke bašte, odnosno evropske, valjda mi je to bliže. Ali verujem da kada bih otišla da bih se oduševila,
jer ima predivnog cveća poreklom sa Istoka, recimo hortenzije, magnolije, i japanska trešnja koju ja mnogo volim. Nikad mi neće biti jasno zašto ih mi više ne sadimo, zašto nema drvoreda japanske trešnje. U zemunu postoje dve, i kad procvetaju ja svaki dan tu dolazim i sedim, već je i narod počeo da se čudi i da se pita šta ova radi tu stalno! (smeh)
Kad smo već kod „divljih“ bašti, zanima me koliko pratiš nove trendove na tom polju? Jesi li upućena na rad tzv. pokreta New Perennial, čiji je predvodnik Piet Oudolf?
Jeste, to je čuveni holandski dizajner sa specifičnim stilom uređenja bašti. Oni se trude da sve što rade bude što više u skladu sa podnebljem i klimom, ali i da izgleda prirodno, spontano. Koriste višegodišnje biljke i dosta rade sa cvećem otpornim na sušu. To je dosta bitno s obzirom na to koliko se brzo klima u svetu menja i to našim uticajem.
Vidjela sam da si išla na radionicu aranžiranja cvijeća Procvat. Da li te aranžiranje podjednako interesuje kao i baštovanstvo?
Više me interesuje baštovanstvo, ja volim da učestvujem u toj magiji uzgoja cveća. Ali aranžiranje mi je nekako došlo prirodno, posebno aranžiranje cvetnih lukova, što je na radionici koja je inače bila odlična zapravo bio prvi zadatak. Ja bih najradije napravila cvetni luk i ispod njega sedela celi dan! To ću nadam se i da uradim. (smeh)
Pričaš li sa cvećem? Veruješ li da može da nas čuje?
Verujem i pričam, a čitala sam da čak naročito voli da mu se peva, i da ne voli svaku vrstu muzike, recimo rock. (smeh) Takođe sam pročitala i da na neki način vidi, da ima neku vrstu receptora koja mu omogućava da prepozna. Odlična je knjiga Šta biljka zna, prevedena na naš jezik, koja se baš bavi ovim pitanjima. U svakom slučaju biljka oseća energiju i prima energiju koju joj šaljemo, uopšte sve živo, i od toga raste i napreduje bolje. Taj čin dok sejem i nakon toga pratim kako raste je neprocenjiv, stalno ga obilazim i gledam kao decu!
Šta je najvrijednije što si naučila od cveća?
To da sam sve prisutnija u trenutku. Sve više cenim život kao takav, smenu godišnjih doba, magiju rađanja i smrti, opšteg kruženja u prirodi.
Često svojim čitaocima preporučuješ šta da čitaju i gledaju. Šta bi čitaocima Plezir-a preporučila od literature i emisija o cvijeću?
Za čitaoce zainteresovane za istoriju cveća tu je Baštovanska istorija i sve od Andree Vulf, a nešto poput toga su i baštovanski memoari – npr. Life in the Gardens izdanje Penguin Books-a. Za one koje zanima praksa, odlična je knjiga Praktično baštovanstvo Pipe Grinvud. Ja mnogo volim da čitam romane u kojima se dosta pažnje poklanja baštama, naročito su mi dragi recimo od Trejsi Ševalije Plodovi na vetru, te Izgubljeno cveće Holi Ringland, i meni omiljena – Potpis u svim stvarima Elizabet Gilbert. Od baštovanskih emisija preporučujem Gardener’s World i The Secret History of British Gardens.
Fotografije: Aleksa Mitranić
Lokacija: Botanička bašta Jevremovac
