Nedavno sam sa Mirnom Pindović, japanologom, zaljubljenicom u nove tehnologije, nekrunisanom kraljicom pronalaženja vintage i second hand modnih blaga, koju ste imali prilike da vidite na našoj januarskoj naslovnici 2017. godine, imala priliku da razgovaram o ekologiji i modi koje su se susrele u jednom vrlo zanimljivom projektu na kome Mirna sa prijateljicom Sanjom radi. Reč je o projektu koji ima za cilj da ponudi rešenje problema reciklaže odeće i tekstila koji više ne koristimo. Oduševljena njihovom idejom da uz pomoć dostupne tehnologije naprave platformu kojom će reciklažu odeće olakšati i dodatno popularizovati čineći je lako dostupnom svima, poželela sam da saznam više o tome kako su se povezale i šta je dovelo do njihove zajedničke saradnje.

Mirnino i Sanjino prijateljstvo je počelo u beogradskoj kancelariji jedne američke kompanije gde su obe radile na razvoju biznisa, što je kako kažu bilo lepa sredina između marketinga i prodaje.

„Bile smo svedoci prelaska startapa u zrelu kompaniju i kroz taj proces transformacije naučile pregršt stvari: kako funkcioniše dobar tim i zašto daljina nikada ne sme da utiče na uspeh tima, osnove dobre komunikacije kroz milion filtera, kako prodati ideju i veoma bitno – kakvi ljudi su potrebni da bi jednu dobru misao pretvorili u biznis. Nijedna od nas dve sada nije tamo, ali smo zahvalne za sva iskušenja i iznenađenja koja su pred nas bačena. Dok je Mirna ostala u prodaji/ razvoju biznisa, Sanja je postala web developer i uspela da napravi prvobitni sajt za CloX.”

CloX je njihov originalan projekat, koji ima za cilj da da ekološki I društveni doprinos i preokrene negativan uticaj koji modna industrija ostavlja na planetu. On je zamišljen kao platforma na kojoj će se povezati ljudi koji žele da se reše viška odeće, zarade nešto novca i urade nešto korisno za planetu sa vlasnicima second hand shopova, dobrotvornim organizacijama dizajnerima koji su u potrazi za korišćenim materijalima.

Do ideje za kreiranje Cloxa došle su spontano. „Ideja za CloX je nastala sasvim slučajno, dok smo uz čokoladni sufle diskutovale o raznoraznim idejama. Mirna godinama obilazi buvljake i second hand prodavnice, a Sanjino prvo pitanje bilo je: „Gde pronalaziš sva ta mesta?”. Veoma brzo smo shvatile da zapravo i ne postoji „all in one” baza podataka, već samo Google pretraga poprilično ograničenih mogućnosti. Posle ozbiljnijeg istraživanja shvatile smo da u modnoj industriji postoji ozbiljni jaz između prekomerne potrošnje tekstila i nedostatka reciklažnog materijala. Tokom inicijalnih istraživanja fokus je bio na Nemačkoj i Velikoj Britaniji, kao evropskim zemljama predvodnicama u recikliranju i održivom razvoju.

Shvatile smo da postoji ozbiljna potražnja za korišćenim materijalima ne samo u second hand i vintage prodavnicama, već i u humanitarnim organizacijama i među novim talasom mladih dizajnera.” Ispričale su mi Mirna i Sanja.

Problem nam je svima poznat, ali hajde da pokušamo da menjamo navike i naš odnos prema odeći. CloX nudi nekoliko alternativa koje mogu doprineti toj promeni na bolje.

„Ukoliko već konzumiramo sezonsku garderobu koja posle 10 pranja ili propadne ili nam se više ne dopada, hajde da joj barem damo drugu šansu i pokušamo da je recikliramo. Zaista je vreme da shvatimo koliki uticaj prekomerna potrošnja tekstila ima na našu okolinu. “ smatraju Mirna i Sanja.

Život bez otpada je cilj kome sve veći broj osvešćenih ljudi teži. Zbog čega je vaš fokus baš modna industrija?

Tekstilna industrija je drugi najveći zagađivač planete posle nafte. Ovo je veliki problem kojim se mali broj ljudi bavi. CloX je naš odgovor na taj problem, jer smo našle način da spojimo ljude kojima ne treba odeća, sa onima kojima bi koristila. Takođe, sa one vedrije strane, svest o održivosti zaista ide uzlaznom putanjom, ne samo u svetu, već i kod nas – plastične kese konačno su počele da se naplaćuju, bravo Shop&Go i Lilly!

Da li vas dve imate iskustva sa reciklažom, kako se snalazite i rešavate viškova svoje odeće?

Mirna: Ja godinama vikendom obilazim pijace i buvljake, volim u prolazu da obiđem i second hand prodavnice. Kako bih rešila jutarnju muku: „Šta da obučem danas”, poslednjih godinu dana sam dobar deo ormana poklonila prijateljima, reciklirala ili odnela u Crveni krst. Naravno to nisu jedine opcije, na CloXu ćete ih pronaći mnogo više.

Sanja: Ja težim minimalizmu. Pre svega želim da budem savestan potrošač i da donosim pametne odluke pri kupovini bilo čega – kvalitet iznad kvantiteta.

U kojoj fazi razvoja se CloX trenutno nalazi?

Imamo osnovni proizvod (web stranicu) i polako stupamo u kontakt sa ljudima iz sveta mode i održivog razvoja. Sledeći korak je da razvijemo više opcija na sajtu i mogućnost stvaranja korisničkog profila. Trenutno smo u fazi traženja finansija kako bismo što pre ostvarili ove ciljeve. U fazi razvoja smo u kojoj više ne možemo sve same, već je potreban izvesni kapital.

Koji je bio najveći izazov sa kojim ste se do sada suočile?

Tehnički razvoj proizvoda je svakako bila, i dalje jeste najveća prepreka. Sanja se potpuno karijerno preorijentisala i zapravo je CloX web stranica prvi plod njenog rada. Nalaženje novih lokacija nije jednostavno u zemljama poput Srbije, gde zaista ima second hand prodavnica, ali ubaciti ih na mapu znači šetati po gradu i zapisivati adrese jer većina njih nema nikakvo online prisustvo.

Kako funkcioniše aplikacija?

Aplikacija je intuitivna i jednostavna za korišćenje, svako ko želi da vidi da li u svojoj blizini može prodati ili donirati odeću može to proveriti na CloX sajtu. Za sada mapa ne čita trenutnu lokaciju korisnika, tako da na mapi posetilac sajta mora sam da nađe svoju adresu i na taj način dođe do željenih lokacija koje su označene pinovima. Klikom na pin pojavljuju se osnovni podaci o željenom načinu recikliranja odeće.

Kome je CloX namenjen, kako ste targetirali ciljnu grupu?

CloX je napravljen tako da ga svi mogu koristiti. Želja nam je da pokažemo koliko je recikliranje zapravo jednostavno i zabavno. Uz CloX treba da zaboravimo na izgovore poput: „Mrzi me da recikliram” ili „Ne isplati mi se da recikliram”. Jedino što trenutno nekoga može da spreči da na pravi način upozna CloX jeste nedostatak lokacija u odabranoj zoni, ali trudimo se da svakog meseca povećavamo broj unetih mesta za recikliranje.

Na sajtu su za sada mapirane lokacije za reciklažu uglavnom u Zapadnoevropskim zemljama i Americi, da li to znači da u Srbiji i regionu ne možete naći odgovarajuće partnere ili da ne postoji dovoljno interesovanja za ovu temu?

Srbija je dosta razvijeno tržište za second hand, ali nažalost mnoge prodavnice nemaju svoje sajtove niti profile na društvenim mrežama. To je izazov sa kojim se borimo, ali svakako težimo tome da ih što pre mapiramo i pokažemo šta se ovde nudi. Amerika se, na primer, dosta razvija u tom smeru, nedavno smo ubacili preko 200 lokacija, dovoljno je samo da se upoznate sa „consignment store“ konceptom i sve će vam biti jasno. Takođe, lako je doći do ljudi koji su aktivni u promociji održivog razvoja kroz modu i pitati ih za mišljenje. Za sada smo dobile izuzetno pozitivne odgovore i savete – svi jedva čekaju da se malo više razvijemo.

Aplikacija može biti od velike pomoći dizajnerima koji u svom radu koriste reciklirane materijale. Kako ćete povezati dizajnere sa korisnicima koji žele da se reše odeće koju više ne nose?

Krajnje rešenje je da svaki korisnik (i onaj sa viškom odeće i onaj kome ona treba) može da napravi svoj profil i na taj način se poveže sa ljudima. Cilj je da CloX postane community. Nažalost, to zahteva rad malo ozbiljnijeg developera i aktivno ga tražimo. Trenutno rešenje je da se dizajner sam prijavi na sajtu preko kontakt formulara i mi ćemo ga vrlo brzo dodati u bazu.

Koji je naredni veliki korak za vaš tim?

Naredni korak je dalji razvoj našeg proizvoda u vidu postavljanja još više lokacija, ali i tehnički razvoj sajta kako bi svako mogao da napravi svoj profil. Takođe planiramo da malo aktivnije uđemo u razgovore sa investitorima i inkubatorima, gde ćemo raditi sa drugim timovima koji prolaze kroz slične faze razvoja kao i CloX i kroz to iskustvo doći do svežih ideja.

Share

• Tweet
• Pin It