Danas postoji sijaset novih serija najrazličitijih žanrova, ali i pored toga vraćamo se starim sitkomima i tv serijama čiji su nam junaci prirasli za srce. Možda je teško poverovati da televizijski ekran vuče konce i „upravlja“ milionima života na indirektan način, ali posle napornog dana obično poslednjim atomima snage uskačemo u udobnu pidžamu ali i život omiljenog junaka.
Zašto su nam serije toliko privlačne? Valjda zato što nam je lakše da se prihvatimo tuđeg života, da barem na sat vremena ostavimo svoje probleme i kao posrednik iz prvog reda posmatramo druge kako rešavaju svoje. Iako ne šetamo u kući šmrcajući sa maramicom u rukama, za određene likove se emotivno vežemo i u potpunosti se saosećamo sa njima. Nema ničeg lošeg u maštanju o boljem i interesantnijem životu gde sve izgleda tako jednostavno, gde se čak i za najzamršenije situacije i najteže probleme nađe rešenje koje rezultira srećnim krajem ili poukom. Međutim, čak i TV serije kojima odmah prilepimo etiketu “to se u stvarnom životu ne dešava” mogu da nas nauče korisnim stvarima i ubede da se malopre navedene situacije ponekad ipak dešavaju svima nama.
Kako bi samo bilo divno kada bi u realnom svetu otkačena hipi devojka sa poslom povremenog fizioterapeuta mogla da priušti isti stan kao univerzitetski profesor paleontologije. Da li bi brak propalog komičara i okorelog perfekcioniste mogao savršeno da funkcioniše? Nismo sigurni. Ali da kafa u Central Perku rešava veliki broj zavrzlama u to jesmo. Zasigurno najpoznatija šestorka iz Njujorka koju čine Monika, Čendler, Ros, Rejčel, Fibi i Džoi je promenila ne samo način odevanja mladih, već i način govorenja. Čuvene rečenice, koje su danas zastupljene u pogotovu u govoru mladih na Zapadu, tipa “…and I was like…” potiču upravo iz ovog američkog sitkoma. Kafa sa prijatejima je poprimila potpuno novi smisao emitovanjem jedne od najpopularnijih komičnih serija ikada. Sam koncept prijateljstva dobija na značaju kada vidimo kako se široka lepeza različitih ljudi uklapa u jednu savršenu reč – prijatelji!
TV serije donekle stvaraju urbane mitove o neženjama u ispranim leviskama i devojkama u vrtoglavim štiklama sa zgodnim partnerima. Momci žele da budu kao Henk Mudi, kalifornijski magnet za žene i sinonim za raskalašan momački život. Devojke, pak priželjkuju savršen život na Menhetnu, nekolicinu drugarica i gej prijatelja kao najveću podršku, a naravno jednačina ne bi bila potpuna bez tipa iz snova. Ženska četvorka koju čine Keri, Miranda, Šarlot i Samanta nas nije naučila samo ljubavnim trikovima i dala lekciju iz dobrog stila, već i da mafini i kokteli čine savršen recept za sve jade, da nema veze ako ne umemo da koristimo rernu ako odlučno gazimo u brendiranim potpeticama. Šalu na stranu, iako osuđivana da proklamuje feminizam, Seks i grad je serija koju su ispratili milioni vernih gledalaca, jer prikazuje realne probleme savremene žene i devojke, naravno sa prstohvatom srećnih završetaka.
Možda devojke maštaju o potpuno predanom muškarcu, lepom i misterioznom, savršenom poput čuvenog gospodina Darsija iz „Gordost i predrasude“, ali istina je posve drugačija i Seks i grad upravo ruši ideal takvog muškarca. Svi momci su pomalo Henk Mudi, Čarli iz Dva i po muškarca, Čendler ili Džoi, a možda čak i mešavina sve četvorice. Shvatili smo da apsolutno niko nije savršen, ali da za svakoga postoji neko, da je prihvatljivo da ponekad budemo sebični, častimo sebe skupim komadom garderobe ili obuće i da smo podjednako bitni mi, a ne samo drugi kojima neprestano pokušavamo da ugodimo.
Iako se ubraja u najveće TV ženskaroše, mnogi muškarci bi mogli da nauče ponešto od Henka Mudija, lika iz serije Kalifornikacija kojeg tumači fenomenalni Dejvid Duhovni. Henk Muni voli žene, sluša žene, želi da sazna sve o njima. Da bi osvojili neku ženu dovoljno je da je saslušate, pokažete interesovanje za to što govori i uzmete to u obzir. Smelo vas, na indirektan način, uči da budete alfe, superiorni a opet umiljati i privlačni, kako da uvek imate staložen i krajnje cool izraz lica. I na kraju, da nema veze koliko ste pijani, gde ste se probudili i koliko kasnite sa rokom za knjigu, dokle god su vam porodica i bliski prijatelji dobro i na prvom mestu.
Ljubav, bilo koja vrsta ljubavi, je kao savstavni deo života i verovatno najbitnija stvar u životu, svakako jedan od centralnih delova svake serije. Retko ćete videti, da se u TV seriji bilo kog žanra ne pojavi ljubavni par. To je jednostavno tako. Ipak, dok drugi odlučno tvrde da je prijateljstvo između muškarca i žene nemoguće a da je uspešna veza između najboljeg druga i drugarice još manje verovatna, ekipa iz serije Kako sam upoznao vašu mamu prikazuje upravo suprotno. Naučili smo da postoje dve vrste ljudi : oni koji se lako zaljubljuju i oni koji se plaše ljubavi, da su ljudi koje najviše volimo obično najnepodnošljivije osobe, da su uspešne veze najkomplikovanije, da su odluke donete posle 2 sata ujutru uvek pogrešne i da život nikada ne teče baš onako kako smo planirali. Možda seriju niste posmatrali iz ovog ugla, ali sve itekako ima smisla.
Odavno znamo da ne gledaju samo deca animirane filmove, već i odrasli, a pogotovu one namenjene baš njima. Simpsonovi, porodica iz Springfilda, zajedno sa njihovim sugrađanima se ubrajaju u najuticajniji TV program ikada. U epizodama se često provlače političke i društvene teme koje su trenutno aktuelne, ali i one koje su zapravo vanvremenske, poput religije ili rasizma npr. Slatka Lisa je savršen primer osobe koja veruje u svoja ubeđeđenja i ideale i nema problem da se kreativno izrazi na drugačiji način. U globalu, ova animirana serija podržava jednu od najvažnijih vrednosti a to je porodica.
Na kraju, da li su serije samo zabava u trenucima dokolice ili i nešto više od toga, teško je reći, ali jasno je da su one veoma popularne donele promene i da smo s godinama nesvesno upijali stavove omiljenih “junaka”.
