Okružena značajnim ustanovama u blizini Studentskog trga, večitog zborišta mladih, proglašena za kulturnu ustanovu od nacionalnog značaja – Jugoslovenska kinoteka – kuća sedme umetnosti, domaćin je izložbe posvećene jednoj od najvećih rok legendi prošlog veka.
Ispred ulaznih vrata ispisano velikim slovima roze boje Belgrade to Bowie – Izložba Brajana Rašića od 28. maja do 21. avgusta. Dva postera velikih formata ispunjena mesečnim repertoarom. Pusto je. Možda je zatvoreno. Subota je, mada na karti piše da je otvoreno svakog dana od 10 do 18h. Ne, ipak se čuju neki glasovi. Nastavljam pasažom pravo. Piše – Otvoreno. Dobro je. Nisam pogrešila.
Vrata otvara nasmejana devojka, smeđe kose, u beloj majici sa Bouvijevim likom. Pokazujem kartu, a drugom rukom palim kameru. Devojka mi pruža kutiju punu nekih šarenih kartica. Svaki posetilac može da izabere jednu za uspomenu. Nasumično izvlačim karticu crne boje i nastavljam u pravcu stepenica. U trenutku zaboravljam da pročitam stihove, jer moj vidokrug zaokupira slika ogromnog formata, koja zauzima najveći deo drugog sprata Kinoteke. Crno odelo, čvrsto stistnut mikrofon, scena, mesto gde se uvek osećao svoj na svome. Žutim slovima piše Bowie.
He really made the grade
Smrt rok kameleona, kako ga mnogi nazivaju, zatekla je mnoge njegove fanove, ali i kolege. Bio je čovek ispred vremena koji se u potpunosti posvetio muzici. Spajao je nespojivo i prkosio vremenu trudeći se da uvek bude korak ispred njega.
Rođen je 1947. godine u Londonu. Sa deset godiona počinje da svira klavir. Samo dve godine kasnije počinje druženje sa saksofonom. Njegovo pravo ime je Dejvid Robert Hejvord – Džouns. Ime menja u Dejvid Bouvi kako ga ne bi mešali sa još jednim britanskim muzičarom istog imena. Tako će ostati upamćen.
Ovaj nesvakidašnji umetnik putovanje slavnih započinje davne 1969 godine. Godinu dana nakon čuvenih studentskih demonstracija, koje su uzdrmale ceo svet. To će se svakako odraziti i na mladog umetnika koji ostavlja prve tragove na pozornici slavnih. Debituje albumom koji simbolično nosi njegovo ime. Probija se pesmom „Space Oddity“ kojom pravi revoluciju u muzici. U istom maniru nastavlja da osvaja muzičke top liste i stvara vanvremenske hitove. Na američkom tlu postaće poznat, sredinom sedamdesetih pesmom „Fame“.
Na listi sto najuticajnih umetnika svih vremena, američkog časopisa Rolling Stone, zauzeće 39. mesto.
Fame makes a man take things over
Više od stotinu fotografija velikih formata izloženo je u Kinoteci. Svaka ponaosob ilustruje različitu fazu Bouvijevog života. Vodio je neobičan život. Njegova androgenost javiće se na samom početku karijere. Duga kosa, šminka, odeća. Svakodnevne kritike neće ga zaustaviti u zacrtanom cilju. Hitovi se ređaju, turneje naviru, a popularnost dostiže velike razmere. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, nastupiće na jednom od najvećih humanitarnih koncerata pod nazivom Live Aid, nastupajući sa frontmenima grupa Queen, U2 i Rolling Stones. Uspesi će nastaviti da dolaze, što će Bouvija podstaći da nastavi svoj avangardni rad.
Posmatram fotografije velikih formata. Bouvi sa šeširom, u smokingu, podseća malo na Frenk Sinatru. Evo još jedne u žutom kostimu. Na sledećoj je već u poodmaklim godinama, naziru se bore na licu, ali je čuveni šmekerski pogled i dalje tu.
Na drugom spratu me čekaju fotografije iz malo kasnijeg doba njegove karijere. Prostorija je srednje veličine, u kojoj komotno visi nekoliko fotografija manjih dimenzija. Jedino svetlo u sobi je mala lampa koja čak ne osvetljava ni ceo prostor. Odmah pored nje izložena je fotografija rok zvezde, na kojoj se smeši i pozira sa fotografom Rašićem, koji je zaslužan za sve ove slike koje nam otkrivaju delić života velikog Dejvida Bouvija.
Rođeni Beograđanin, Brajan Rašić, uspeh doživljava u Londonu, fotografišući svetska muzička imena. Na našim prostorima poznat je kao lični fotograf legendarnih Rolling Stones-a. Dve pune decenije biće lični Bouvijev fotograf i prijatelj.
Pored muzike, Bouvi je upoznao i svet sedme umetnosti. Da je imao talenta za glumu pokazuje činjenica da je glumio u preko 25 filmskih ostvarenja. Svakako, njegov najpoznatiji film jeste “Čovek koji je pao na Zemlju”. Sarađivao je sa mnogim poznatim imenima. Bio je u prilici da odigra ulogu sa Elizabet Tejlor, ali je u poslednjem trenutku otkazao ugovor.
Tokom karijere imao je nekoliko alter – ega, od kojih je najpoznatiji Ziggy Stardust, rok zvezda sa Marsa koja ima misiju da spasi zemlju. Snimljeni su istoimeni film i pesma. Mnogi muzički kritičari smatraju da je pesma apokaliptična vizija sveta. Nekoliko fotografija izloženo je i u potkrovlju. Na sredini postavljena skupltura. Crvena kosa i hipnotišuće odelo.
Blackstar
Dejvid Bouvi ostaće zvezda koja sija. Veruje se da je prodato preko 140 miliona njegovih albuma samo na tlu Ujedinjenog Kraljevstva. Najprodavaniji hit je Let’s dance. Ostavlja nam 24 albuma, od kojih poslednji pod nazivom Blackstar izlazi na dan njegovog rođendana, a samo četiri dana pre nego što je rok zvezda napustila Zemlju.
Sat pokazuje da sam u Kinoteci punih šesdeset minuta. Spuštajući se ka prizemlju primećujem crnu karticu u ruci. Nisam ni pogledala šta piše. Gledam naokolo. Nema nikog. U sledećem trenutku cupkam i kikoćem se. „Let’s dance, Put on your red shoes and dance the blues!” Stihovi dana.
Subota je popodne. Ulice se pune. Nastavljam u pravcu Kalemegdana razmišljajući o buntonviku koji je verovao u promene. Malopređašnji muk zamenjen je veselom grajom mališana koji žele da su superheroji. Poznati stihovi odzvanjaju: „We could be heroes just for one day“. Na semaforu zeleno za pešake.
Fotografije: Slađana Pajić (Sitničarnica trenutaka)
