Branko Lukić: Dizajneri imaju zadatak da kreiraju održivu budućnost

Branko Lukić je dizajner koji je redefinisao pristup dizajnu. Radeći u vodećim svetskim dizajn kompanijama kao što su Frog design i IDEO, shvatio je da je došlo vreme da se redizajnira način kako dizajniramo našu stvarnost. Shvatio je da savremenog potrošača zanima mnogo više od funkcije i karakteristika nekog proizvoda. Da ga pre svega zanima emocionalna komponenta koju taj proizvod za njega ima. I da ga isto tako zanima kako taj proizvod utiče na životnu sredinu. Sa suprugom je osnovao brend NONOBJECT design i već nekoliko godina sa timom kreativnih, sposobnih pojedinaca koji su spremni da razmišljaju van zacrtanih okvira stvara čuda i pomaže malim i velikim kompanijama da rastu, razvijaju se i doprinose pozitivnim promenama.

ČITAOCI U SRBIJI VAS PREPOZNAJU PO DIZAJNU AMBALAŽE ZA VODA VODU, GORKI LIST I ABNORMAL VOTKU KOJE SU I DANAS MEĐU MALOBROJNIM KOJE SE IZDVAJAJU NA TRŽIŠTU. POSTOJI LI INTERESOVANJE DOMAĆIH FIRMI ZA UNAPREĐENJE DIZAJNA?
Nisam siguran koliko je interesovanje kompanija u Srbiji, ali ovde u USA dizajn je jedan od najvažnijih alata koji se koriste u biznisu. Kompanije prepoznaju vrednost koju dizajn može da donese na današnje tržište. Mi sarađujemo sa kompanijama širom sveta, od multinacionalnih do start up-ova, malih kompanija koje razvijaju nove tehnologije ili nove poslovne modele. Voleli bismo da radimo sa srpskim kompanijama, jer bismo mogli da im pomognemo da se transformišu i dostignu svoj potencijal, a time bi ih učinili svetskim igračima.
KOLIKO PRATITE RAD DIZAJNERA SA OVIH PROSTORA? KAKO VAM SE TRENUTNO ČINI DOMAĆA SCENA I ŠTA BISTE IZDVOJILI KAO POTENCIJAL OVOG PODNEBLJA?
Vidim veliki potencijal za srpske kompanije, ali one moraju da promene svoj način razmišljanja i shvate da je dizajn jedan od najmoćnijih biznis alata. Jedino tada će se velika promena na bolje dogoditi. U ovom slučaju, silikonska dolina je vredna pominjanja, jer način razmišljanja i prakse koje ovde imamo mogu da budu adaptirane od strane kompanija bilo gde u svetu. Ovde se krećemo stotinama milja na sat svakog dana, postoji kontinuirana otvorenost ka novim načinima razmišljanja, novim poslovnim modelima, novim tehnologijama, novim načinima dizajniranja i projektovanja. Spomenula si Voda Voda, Gorki List i Abnormal brend, oni su odličan primer ovoga, ali su se dogodili pre dosta godina.
MOŽETE LI DA NAM OBJASNITE FILOZOFIJU IZA NONOBJECT DIZAJNA?
Dizajn je mnogo više od karakteristika, funkcije i estetike. U NONOBJECT-u verujemo da najbolji produkti, bilo fizički ili digitalni, postoje van samog objekta u emotivnoj vezi sa korisnikom. Fokus brendiranja i dizajn nije samo proizvod, već potentni prostor između korisnika i proizvoda koji zovemo „nonobject prostor”. Ovo je prostor u kome se definišu iskustva, oblikuju percepcije i kreira emotivna relevantnost. Nova generacijapotrošača poseže za brendovima koji poseduju značenje, dubinu, to je ono čemu smo posvećeni i što dizajniramo za naše klijente. Nova generacija potrošača je mnogo osvešćenija nego bilo koja generacija pre i sposobni su da proniknu u srž stvari veoma brzo.

IMAJUĆI U VIDU DA IMATE TAKO NEKONVENCIONALAN PRISTUP DIZAJNU, KAKO VAŠ KREATIVNI PROCES IZGLEDA U PRAKSI?
Dizajniranje je daleko više od puke produkcije proizvoda. Suštinski, dizajn ima moć da kreira dublji uticaj i emotivnu relevantnost za korisnika koje prevazilaze samu funkciju i estetiku. Svi mi doživljavamo sebe kao racionalna bića, ali naša snaga leži u tome kako smo u stanju da se emotivno povežemo. Ovo je važno na filozofskom nivou jer mi ne želimo da produkujemo proizvode koji nemaju dubljeg značaja. Za naše klijente je ovo značajno zbog toga što sa emotivnom povezanošću dolazi i lojalnost, a sa lojalnošću i uspeh na tržištu. Nije važno da li radimo na fizičkom ili digitalnom, jednako smo posvećeni tome da proizvod poseduje emotivni značaja za korisnika, kao i uvođenju novina u pogledu funkcionalnosti i tehnologije – UX (User Experience) i UI (User Interface) – estetskom aspektu proizvoda. Naše insistiranje na emotivnoj relevantnosti dovelo je „Ultimate Ears (UE Boom, UE Megaboom, UE Roll)“ od nepoznatog brenda do lidera na tržištu prenosnih zvučnika, učinilo je „fi’zi:k’s Arione“ biciklistička sedišta jednima od najpoznatijih na svetu, što je podstaklo velike kompanije kao što su Google i Nespresso da u ogromnoj konkurenciji izaberu nas za saradnju na unapređenju njihovih proizvoda. Naša dizajnerska ekspertiza je podržana dokazanim uspesima na tržištu i stručnošću u integraciji dizajna i inženjerstva, efektivnim i inovativnim rešenjima u oblasti dizajna za proizvodnju. Naš studio je opremljen timom za brzu kreaciju prototipa tako da možemo brzo da procenimo, poboljšamo i pomognemo našim klijentima u donošenju odluka u svakom koraku procesa.

KAKO BIRATE ČLANOVE TIMA?
Jednostavno je. Radimo samo sa najboljima. Pokaži mi kako razmišljaš i pokaži mi šta možeš. Nije bitno odakle dolaziš niti ko si, niti da li si prilagođen najnovijim trendovima u dizajnu. Zainteresovan sam samo za tvoje veštine i dubinu tvojih razmišljanja.

PRODUKTIVNOSTI, KONSTANTAN PRILIV NOVIH IDEJA I DOBRU SARADNJU LJUDI U TIMU?
Tako što održavam dete u sebi živim i znatiželjnim. Negujem beskrajnu radoznalost, stalno učim, povezujem ideje, uvek promišljam.

DA LI JE BILO SITUACIJA KADA KLIJENTI NISU IMALI RAZUMEVANJA ZA IDEJE KOJE SU MOŽDA U TOM MOMENTU BILE ISPRED VREMENA U KOM SU NASTALE?
Moj posao je da razmišljam unapred i da povezujem tačke koje nisu odmah očigledne i koje nikada ranije nisu bile povezane. Tako da da, ponekad, klijent ne može odmah da shvati ideju, ali oni i dolaze u NONOBJECT zbog našeg drugačijeg načina razmišljanja. Oni su voljni da nam pruže šansu zato što vide našu sposobnost da kreiramo neočekivane proizvode koji su uspešni na tržištu.

SARAĐIVALI STE SA VELIKIM KLIJENTIMA KAO ŠTO SU GOOGLE, NESPRESSO, FACEBOOK, NIKE, ADIDAS, SAMSUNG, SONY, MOTOROLA, INTEL, HP, PEPSI, STARBUCKS… KAKVO JE BILO ISKUSTVOSARAĐIVATI SA OVIM MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA, KOLIKO SE RAD SA NAVEDENIM GIGANTIMA RAZLIKUJE OD SARADNJE SA MALIM START UP-OVIMA SA KOJIMA TAKOĐE IMATE USPEŠNU SARADNJU? DA LI SU VLASNICI START UP-OVA OTVORENIJI ZA NOVE IDEJE I PRISTUPE?
Sve se svodi na ljude i pojedinačne timove iza kompanija, bile one velike ili male. Neki ljudi su otvoreniji od drugih, bez obzira na to za koju kompaniju rade. Dodao bih još, imamo veliku sreću da sarađujemo sa vizionarima iz malih i iz velikih kompanija.

KAKO SE RODILA IDEJA ZA NONOBJECT BOOK, KNJIGU O KOJOJ SA PODJEDNAKIM ODUŠEVLJENJEM PRIČAJU I LJUDI KOJI SE BAVE DIZAJNOM KAO I ONI KOJI SAMO UŽIVAJU U MOGUĆNOSTIMA KOJE ON PRUŽA?
Radeći na brojnim projektima za dve najveće dizajn agencije na svetu, Frog dizajn i IDEO, shvatio sam sve limite pristupa dizajna koji je fokusiran na korisnika samo sa funkcionalnog aspekta kao i stanje dizajn procesa ranih 2000. Do bitnog otkrića sam došao 2004. godine kada sam shvatio da je ključ relevantnog dizajna za 21. vek skriven u međuprostoru koji se nalazi između korisnika i objekta, bilo da je reč o fizičkom ili digitalnom proizvodu. Taj prostor je nematerijalni prostor korisničkog uma i stoga nije predmet, pa sam taj prostor jednostavno definisao kao ne-objekat „nonobject“. Iz toga sam shvatio da nam je potrebna velika promena načina na koji dizajniramo proizvode, stoga sam se odlučio da redizajniram način na koji se dizajnira.

U KNJIZI NONOBJECT BOOK STE PORED MNOGIH PREDSTAVILI IDEJU FOTO APARATA KOJI ISTOVREMENO SNIMA I PREDNJOM I ZADNJOM KAMEROM. 13 GODINA KASNIJE IMAMO PRILIKE DA VIDIMO NOKIA TELEFON KOJI JE UPRAVO PUŠTEN NA TRŽIŠTE I IMA POMENUTU OPCIJU. IMATE LI UTISAK DA STE KOLEGAMA IZ INDUSTRIJE NA NEKI NAČIN POKAZALI PUT RAZMIŠLJANJA VAN USTALJENIH OKVIRA, U VREMENU KADA SVI LJUBOMORNO ČUVAJU IDEJE? KOLIKI JE IZAZOV BIO ODLUČITI SE NA OVOJ KORAK?
Čitava knjiga je kreirana kao otvorena platforma, intelektualna svojina koju sam dao kao poklon za sve dizajnere i industrije. Od samog početka odlučio sam da nijedna ideja u knjizi ne bi trebalo da bude patentirana, i da sve bude dostupno zajednici dizajnera. Krenuo sam od toga – da bi se inicirala promena, jedan mora da napravi prve korake i omogući drugima da ga prate i izgrade nešto novo koristeći te osnove. Upravo to se i desilo. Interesantno je da si spomenula kameru koja snima iza scene, u protekloj dekadi su mnoge ideje iz knjige upotrebljene od strane velikih kompanija na različitim nivoima.

MEĐU BROJNIM INTERESANTNIM IDEJAMA U KNJIZI SU SE NAŠLI I SAVITLJIVI ESCAJG KOJI NAM ŠALJE PORUKU DA USPORIMO I UŽIVAMO U SVAKOM ZALOGAJU, MOTOR KOJI IMA FORMU PRAVOUGAONIKA, TELEFON KOJI SE KORISTI NA TAJ NAČIN ŠTO PRSTI DODIRUJU VAZDUH UMESTO STAKLA KROZ OTVORE NA MESTU BROJČANIKA ILI WC ŠOLJA KOJA IZGLEDA KAO SKUPOCENA KRISTALNA ČAŠA. SVE OVE IDEJE IMAJU SVOJU PRIČU I KADA SE MALO ZAMISLIMO STIČE SE UTISAK DA JE SASVIM LOGIČNO DA SE DIZAJN RAZVIJE I U OVIM PRAVCIMA. MOŽEMO ČAK DA SE ZAPITAMO KAKO NAM DO SADA NIJE PALO NA PAMET DA SE ODMAKNEMO I PREDMETIMA SA KOJIMA SMO TAKO ČESTO U DODIRU DAMO NOVU FORMU. MISLITE LI DA ĆE U BLISKOJ BUDUĆNOSTI BITI VIŠE SLUHA ZA OVAKAV NAČIN RAZMIŠLJANJA?
Ljudi su stvorenja navike, i svi znamo koliko teško je promeniti ih. To činimo korak po korak. Mislim da vidimo sve otvoreniji pristup ovim idejama, ali za njih nije potrebno samo revolucionarno razmišljanje, već i poverenje i spremnost kompanija da preuzmu rizik, kako bi to postalo realnost. Ostaje činjenica da ljudi žele svet koji ima više značenja i mi dizajneri smo opremljeni veštinama koje omogućavaju nelinearno razmišljanje kada je u pitanju rešavanje problema. Dizajneri su opremljeni znanjem i veštinama koje mogu da pomognu svetu da postane bolje mesto za sve. Dizajn ima mogućnost da promeni ljudsku percepciju i perspektivu. Moramo se uozbiljiti kada je u pitanju naša planeta u pronalaženju najefikasnijih načina da je spasimo.

KAKO VI VIDITE BUDUĆNOST SAVREMENOG DIZAJNA?
Dizajneri su jedni od najkritičnijih igrača poslovnog sveta i kao takvi, moraju da pomognu drugima da se uključe u pozitivnu promenu na način na koji mi razmišljamo o poslu i način na koji radimo stvari. Dizajneri više nego ikada imaju zadatak da povežu poslovne zajednice sa potrošačima na načine koji će ostaviti pozitivan uticaj na društvo u celini i na naše izuzetno ugroženo okruženje. Dizajneri su u stanju da pomognu ljudima da vide izazove kao mogućnosti, a ne kao razlog za strah i brigu.

KOJI JE BIO NAJVEĆI IZAZOV SA KOJIM STE SE SUOČILI U DOSADAŠNJOJ KARIJERI?
Uvek je prisutna tenzija vezana za to kako dizajn utiče na prirodu i kako pomaže ljudima da imaju bolje proizvode. Ovo je velika odgovornost. Posebno sada, kada smo malim koracima počeli da se krećemo u pravom smeru, u pravcu održivije budućnosti. Moramo ubrzati taj proces. Najveći izazov jeste održivost u svim aspektima industrijskog, trgovinskog sveta. U, kako mi se sada čini, 100 godina dalekoj 2004. godini, doveo sam Mihaela Braungarta, osnivača Cradle2Cradle i bivšeg lidera Greenpeace nevladine organizacije, u IDEO radi radionice, ali je čak i za ljude iz IDEO-a to bilo „prerano’’. Video sam tada koliko je Majklov rad kompleksan i značajan, čitava C2C filozofija i pristup u stvaranju jedne potpuno nove klase proizvodnih procesa, uz korišćenje materijala nove generacije koji nisu izgrađeni samo od recikliranih materijala, već od materijala koji obrnu čitav krug i koji nikada ne završe na deponiji. Ovi materijali mogu biti beskonačno mnogo puta iznova korišćeni, a pritom su i biorazgradivi i ne zagađuju okolinu. Takvi, novi metodi proizvodnje podrazumevaju korišćenje obnovljive energije (solarna energija, energija vetra) bez emisije CO2, proizvodeći materijale koji nisu štetni za zemlju. Naprotiv, neki se zbog osobine da se brzo razgrađuju mogu koristiti pri uzgoju voća i povrća, kao đubrivo. Da bi se sve ovo sprovelo u delo potrebne su ogromne investicije, potpuno nova klasa industrije i procesa za koju će biti potrebne decenije da bi se ostvarila.

VLASNIK STE VELIKOG BROJA PATENATA, PRIZNANJA IZ OBLASTI DIZAJNA, IZA SEBE IMATE SARADNJE SA VELIKIM KOMPANIJAMA I USPEŠNIM PREDUZETNICIMA. VERUJEM DA PRIZNANJA I POHVALE GODE ALI ŠTA JE ONO ŠTA VAS KONTINUIRANO INSPIRIŠE DA UPRKOS POSTIGNUTOM NASTAVITE DA SE RAZVIJATE I STVARATE PROJEKTE KOJI SU IAKO RAZNORODNI IMAJU TENDENCIJU DA SVET OKO SEBE MENJAJU NA BOLJE?
Držim um otvorenim. To je najvažnija stvar. Gledam na svako iskustvo sa naivnom znatiželjom. Konstantno razmišljam o dubljem značaju. To je ono što pokreće moj rad, i ono što vodi inovacijama.

KAKO DIZAJN MENJA SVET OKO NAS I KAKO MI KAO KORISNICI RAZLIČITIH ROBA I USLUGA MOŽEMO DA PODSTAKNEMO VELIKE KORPORACIJE DA TE PROMENE BUDU NA BOLJE?
Glasajte ne samo na izborima već i svaki put kada posegnete za novčanikom. Ne potcenjujte svoj uticaj. Stavite kompanijama do znanja kakve produkte želite i koje su stvari koje vam se ne dopadaju. Kada trošite novac, pre kupovine obavite istraživanje i opredelite se za kompanije koje nude proizvode i usluge koje su u skladu sa vašim vrednostima.

NEDAVNO STE RADILI NA JEDNOM VRLO INTERESANTNOM PROJEKTU KOJI IAKO DELUJE KAO DA DOLAZI IZ DALEKEBUDUĆNOSTI ZAPRAVO USKORO OSVAJA TRŽIŠTE. REČ JE O KAPI KOJA MENJA DOŽIVLJAJ KORISNIKA O VIRTUELNOJ REALNOSTI. MOŽETE LI DA NAM ISPRIČATE VIŠE O OVOM UREĐAJU, I ŠTA JE BILA VAŠA IDEJA KADA STE SE UKLJUČILI U OVAJ PROJEKAT? MISLITE LI DA SE POD UTICAJEM TEHNOLOGIJE VIRTUELNO I STVARNO SVE VIŠE PREPLIĆU I DA LI BISMO TREBALI DA SE ZABRINEMO ZBOG TOGA?
Šta ćemo da radimo kada virtualna stvarnost postane normalni deo našeg svakodnevnog života? Taj dan se približava brže nego što možemo da pretpostavimo, a kako ga budemo definisali danas to će oblikovati ono što će postati u budućnosti. Sa virtuelnom realnošću dolazi i „mešana stvarnost“ koja ima potencijal da dobije širu primenu nego VR. Mešana stvarnost koristi VR tehnologiju da postavi digitalni sloj preko fizičkog sveta, čineći je delom okruženja. Kako tehnologija napreduje i počinje da igra vodeću ulogu u našim životima, ono što ovaj sloj postane će imati veliki uticajna oblikovanje naše budućnosti. Obezbediti da taj uticaj bude pozitivan je glavna odgovornostmkoja je postavljena pred našu generaciju. VR, MR su najveći kolektivni „brain hack“ koji su ljudi ikada napravili, i mnoge velike kompanije su fokusirane na to. Moramo da zapamtimo da se ne radi samo o tehnologiji već o tome kako da se ovaj novi potencijal koristi na način koji obogaćuje ljudsku vrstu i način koji će pomoći ljudima da se bolje informišu o svetu oko njih.