„Došla sam do zaključka da na dve stvari imamo pravo: na slobodu i na smrt, ako jedno nemamo onda dobijamo drugo.” Harriet Tubman
Izuzetno hrabra, domišljata i borbena žena, Harijet Tabman bila je Mojsije svog vremena. Rođena je 1820/1822. godine (tačna godina nije poznata) u državi Merilend, bez prava na slobodu. Detinjstvo joj je bilo mučno, teško i bolno. Bila je fizički zlostavljana i jako rano pretrpela traumatičnu povredu glave kada je vlasnik robova bacio teški metal u nameri da udari drugog roba, ali je umesto toga pogodio nju. Povreda je prouzrokovala vrtoglavicu, bol i insomniju koja ju je pratila tokom života. Posle ovog događaja počele su da joj se javljaju razne vizije i da proživljava živopisne snove što je navodi da se sve više okrene molitvama i Bogu.
Ilustracija: Sandy Jacobs-Tolle
Nakon dvadeset pet godina ropstva, Tubman je uspela da pobegne u Filadelfiju, ali se ubrzo vratila nazad kako bi spasila i svoju porodicu. Putujući noću podzemnom železnicom sa sobom je vodila grupe drugih robova, i uspela da na ovaj način izbavi preko 300 ljudi. Nakon donošenja Zakona iz 1850. godine koji zahteva da se odbegli robovi vrate svojim vlasnicima, ona pomaže beguncima da odu što dalje na sever sve do Britanske Severne Amerike i pomaže im da tamo pronađu posao. Godine 1858. upoznaje Džona Brauna kome pomaže oko regrutacije pristalica i sprovođenja pobune u gradu Harpers Feriju u Južnoj Virdžiniji.
Kada je započeo građanski rat, Tubman je radila za vojsku Unije, prvo kao kuvarica i medicinska sestra, a zatim kao oružani izviđač i špijun. Ona je bila prva žena koja je vodila oružanu ekspediciju u ratu, predvodila je upad u „Combahee Ferry“, prilikom koga je oslobodila više od 700 robova. Nakon rata, odlučuje da se povuče u porodičnu kuću na imanju u Njujorku gde se brinula o svojim roditeljima. Bila je aktivna u pokretu za žensko pravo glasa sve dok je bolest nije potpuno oslabila pa je morala da bude smeštena u dom za stare Afroamerikance u čijem osnivanju je i sama učestvovala. Nakon smrti (1913. godine) ona postaje simbol borbe i ikona hrabrosti i slobode.
Ove godine je izašao i film o ovoj neverovatnoj ženi i njenom borbenom životu. Nazvan je jednostavno Harriet.
