Reći da svako od nas ima određenu dozu egzibicionizma bilo bi preterano: setite se samo svih svojih Fejsbuk prijatelja koji su poslednji status šerovali tamo negde 2010. godine. Ili i sami spadate u takve? Autorka ovih redova s druge je strane kontinuuma, zato, između ostalog, i piše za magazin koji čitate, a kad se saberu svi njeni tvitovi, broj karaktera zasigurno bi odgovarao broju karaktera u nekoj podebljoj knjizi. Ne znam kako bi moj život izgledao da nam nije interneta: gde bih, i kome, izlagala svoje misli? Srećom, ne moram ni da zamišljam. A situacija je ista i za mnoge druge koji su zahvaljujući internetu pronašli svoju zanimaciju ili hobi, ili pak hobi pretvorili u pravi biznis.
U prvo vreme bili smo konzumenti sadržaja, i po tome se čitati nešto na internetu nije mnogo razlikovalo od posete biblioteci. A onda je došla revolucija – svako ko misli da ima šta da kaže ili pokaže ima priliku da u samo nekoliko klikova otvori svoju internet kuću, i u nju pozove čitav svet. Koliko će sveta zaista doći u goste, zavisi od mnogih faktora: kvaliteta sadržaja, ciljne grupe, marketinga, uloženog rada i truda i – sreće. Naravno, pod internet kućom podrazumevamo blog. A upravo kao što je kuća nekad bila samo pećina u kojoj su naši preci potražili zaklon od životinja i prirodnih nepogoda, tako je i blog pretrpeo evoluciju od pećine do raskošnog penthausa, ili vile s bazenom. Blog je, po definiciji, sajt koji čine odvojeni zapisi, takozvani postovi, obično prikazani u obrnutom hronološkom redu – najnoviji postovi pojavljuju se prvi. Moderni blogovi nastali su iz takozvanih onlajn dnevnika, u kojima bi ljudi zapisivali svoje živote. Reći da svako od nas ima određenu dozu egzibicionizma bilo bi preterano: setite se samo svih svojih Fejsbuk prijatelja koji su poslednji status šerovali tamo negde 2010. godine. Ili i sami spadate u takve? Autorka ovih redova s druge je strane kontinuuma, zato, između ostalog, i piše za magazin koji čitate, a kad se saberu svi njeni tvitovi, broj karaktera zasigurno bi odgovarao broju karaktera u nekoj podebljoj knjizi. Ne znam kako bi moj život izgledao da nam nije interneta: gde bih, i kome, izlagala svoje misli? Srećom, ne moram ni da zamišljam. A situacija je ista i za mnoge druge koji su zahvaljujući internetu pronašli svoju zanimaciju ili hobi, ili pak hobi pretvorili u pravi biznis. Na početku, međutim, nije mogao svako da bloguje, jer je za objavljivanje sadržaja na mreži bilo potrebno poznavanje tehnologija kao što je HTML.
Za oca bloga drži se Ian Ring, tvorac platforme za takvo jedno vođenje dnevnika, nazvane jednostavno „e-journal“. Iako je njegova platforma, napravljena 1997. godine, posle nekog vremena napuštena kao projekat, oživljena je i unapređena 2006. godine. Međutim, nikad nije postala popularna kao neki tada već postojeći servisi. Kasnih devedesetih, s pojavom alata za objavljivanje na internetu dostupnih širokim masama, koji nisu zahtevali nikakvo tehničko znanje, dolazi i do ekspanzije blogova. Imaš ubistveni recept za tortu za koji te stalno moljakaju na kućnim zabavama? Znaš kako umiriti mala čudovišta kod kuće? Gde su rasprodaje? Kako jednostavno napraviti noćni stočić? Ili ti samo treba mesto na kom ćeš pod pseudonimom iskukati kako ti je šef kreten?
Otvori blog.
OD INTERNET-PEĆINE DO INTERNET-PENTHAUSA
Do 2009. godine blogovi su uglavnom bili održavani od strane jedne osobe, povremeno male grupe ljudi, a onda su porasli u ozbiljne internet destinacije, s postovima koji piše veliki broj autora, često i profesionalno uređivanim. Novine, televizijske stanice, univerziteti… primer su institucija kakve su otvarale svoje blogove i činile da blogovi dobiju na značaju i saobraćaju. I dok je blogove na početku činio samo tekst – pandan pećini – danas tipičan blog kombinuje tekst, fotografije, linkove ka drugim blogovima i stranicama. Neki komuniciraju putem videa – sigurno ste čuli za vlogove, koji su ništa drugo do video blogovi, drugi postoje u dimenziji zvuka, pa tako možete nečije stavove na određenu temu da slušate na njegovom podkastu. Kad je o temama reč, jednostavna pretraga na Guglu otkriće vam da na svaku zamislivu temu postoji neko ko o njoj bloguje, ma koliko naizgled beznačajna, nepotrebna ili smešna bila.
Kvantitativna situacija je prilično impresivna. Februara prošle godine postojalo je oko 172 miliona Tumblr blogova i skoro 76 miliona blogova na WordPress platformi, ali znalci ističu da je najpopularniji servis za blogovanje Blogger, koji, doduše, nema javno dostupnu statistiku. Ono što je sasvim sigurno jeste da se novi blogovi otvaraju svake sekunde svakog dana. Neverni Toma bi pitao: a čemu sve to? Zašto bi se neko uopšte upustio u avanturu otvaranja svog bloga? Autor takvog pitanja možda je živeo pod kamenom poslednjih nekoliko godina. I dok i dalje mnogi blogeri bloguju iz ličnog zadovoljstva ili potrebe, da bi beležili svoje dane, vežbali se u pisanju ili fotografiji i upoznavali istomišljenike (komentarisanje je važan aspekt blogovanja i verovatno delimično zaslužan za njegovu ogromnu popularnost), postoje i oni koji su deo ogromne industrije i koji su nešto što je inicijalno započelo kao zabava i način da se prekrati vreme pretvorili u ozbiljan biznis.
BLOG I MODA
Pitanje šta zajedničko imaju moda i internet pre nekoliko godina sigurno je ličilo na ono pitanje iz Alise u zemlji čuda – koja je razlika između gavrana i pisaćeg stola? U 2015. godini, međutim, moda i internet su toliko postali isprepletani i nedeljivi da su gotovo postali jedno. Oni sa okom za odevne kombinacije pre deceniju ili više morali su da se zadovolje presvlačenjem pred ogledalom i komentarisanjem autfita selebritija sa drugaricama uz kafu, a onda je došao blog. Modni blogovi pokrivaju širok dijapazon tema: savete, istoriju mode, trendove, izveštaje s revija, street style… i idu od najpoznatijih kuća do malih dizajnera. Piše ih svako: ljudi koji znaju (ili misle da znaju!) o modi i ka vođenju bloga ih goni ljubav prema njoj, ljudi koji rade ili su radili u modnoj industriji i sa pratiocima dele insajderske informacije. Postoje i oni koji su počeli kao „autsajderi“, da bi zahvaljujući svojoj ekspertizi koju su izneli na blogu dobili stalno radno mesto u industriji.
Najpoznatiji su ipak personal style blogovi, na kojima ljudi dokumentuju svoje odevne kombinacije, inspirišući čitaoce i pomažući im u večnoj dilemi – šta danas da obučem? Svet je postao svestan toga da se nešto dešava kad je 2003. godine blogerka Ketrin Fini (Kathryn Finney) sa bloga The Budget Fashionista dobila pozivnicu za njujoršku Nedelju mode, ekskluzivni događaj za ljude iz industrije, novinare i kupce, koji su obični ljudi mogli da prate isključivo putem medija. Dve godine kasnije nastao je čuveni The Sartorialist, koji nam i deset godina kasnije donosi ono najbolje od mode sa ulice. Prošlo je nekoliko godina i svi su postali svesni uticaja modnih blogera – kreatorski duo Dolče i Gabana (Dolce & Gabbana) dospeo je u novine ne samo zbog onoga što je prikazao, već jer je prvi red, dotad rezervisan isključivo za glumice s A liste i Anu Vintur, napunio modnim blogerima, čak im dao i laptopove tom prilikom.
Tokom njujorške Nedelje mode 2011. godine dizajneri koji stoje iza brenda Proenza Schouler i sami su promovisali rad modnih blogera. Očigledno, postalo je jasno da je publika do koje modni blogovi dopiru ogromna, i da su samim tim mogućnosti reklame sjajne. Pritom treba u vidu imati ono što ih razlikuje od modnih magazina – iza njih stoje obični ljudi, i zato postoji identifikacija čitalaca s blogerima i njihovo poverenje u napisanu reč. Svi, ili gotovo svi krenuli su s blogovanjem kao zabavom, koristeći osrednje fotoaparate i praveći nevešte poze u svojim sobama, a najbolji od njih i najspremniji na napredovanje, usavršavanje i ulaganje, svoje blogove su pretvorili u prave poslove. Možda je teško zamisliti šta je to u održavanju bloga posao, ali biti jedan čovek koji pod
svojom palicom ima osmišljavanje, planiranje i izvođenje sadržaja, pisanje, fotografisanje, vođenje naloga na društvenim mrežama, kontakt s pratiocima i klijentima, nije jednostavno kao što izgleda (i u to se možete lako uveriti otvaranjem sopstvenog bloga). Naravno, profesionalni momenat ogleda se i u domenu zarade. Nekad zarada znači promovisanje brenda u zamenu za komad odeće, kozmetike ili pak neke druge usluge, nekad je u pitanju klasično reklamiranje, samo što je umesto jedne cele stranice u časopisu reklama zapravo obučena i pomenuta.
Cifre koje se vrte oko najuspešnijih blogera milionske su, kako u pogledu pregleda njihovih blogova, tako i u pogledu zarada. Prihod koji oni ostvaraju dolazi od tzv. affiliate prodaja (svaki put kada čitalac putem bloga ode do nekog proizvoda i kupi ga onlajn, bloger dobija procenat), saradnji s brendovima, nadoknade za pominjanje nekog proizvoda i sopstvenih kolekcija koje kreiraju. Po zaradi i uticaju, blogere predvode Bler Idi (Blair Eadie) ili Atlantic-Pacific, i Kjara Feranji (Chiara Ferragni), koja je začinila The Blonde Salad. Kada je Bler prvi put na sajt stavila affiliate link, do sledećeg jutra upravo tu haljinu sa sajta ASOS kupilo je 83 ljudi. Ona danas radi za dizajnersku kuću Tory Burch, pa se može reći da joj je blog izvor „džeparca“, prilično izdašnog, verujemo, jer baš na njen blog mesečno klikne gotovo 2 miliona ljudi. Kjara pak od affiliate prodaja zaradi i do 80.000 dolara mesečno, a godišnje njen prihod ide do – ne zaboravite da dišete – celih 8 miliona dolara. Tu je i Džejn Aldridž (Jane Aldridge) iza Sea of Shoes, koja zarađuje 45.000 dolara mesečno, ali priznaje i da troši gotovo dvaput toliko na – cipele! Ipak, otkako je počela da posluje s modnim kućama, zaradi je pridodala i po 5.000 dolara za svaki sponzorisani post. Ako vam nije dosta cifri u glavi, Rejčel Parsel (Rachel Parcell) s bloga Pink Peonies zarađuje bar 960.000 dolara godišnje samo od affiliate marketinga, a osnivač Sartorialista Skot Šuman (Scott Schuman) prodao je reklamiranje na svom blogu American Apparelu i Net-A-Porteru za milion dolara. Za nešto što je počelo kao hobi – nije loše.
BLOGOVANJE ZA NEODLUČNE
Oni koji ne mogu ili ne žele jasno da se opredele za usku tematiku kojom će se baviti njihov blog, deklarišu se kao lifestyle blogeri i na svojim internet destinacijama dele sve: recepte, odevne kombinacije, trikove u uređenju doma, poslovne savete i crtice iz života. Najbolji među njima iskoračili su u oflajn svet, i izgleda da, iako je internet glasilo budućnosti, pravi uspeh i priznanje dešavaju se tek van njegovih okvira. Tako je Emili Šuman (Emily Schuman) s bloga Cupcakes and Cashmere, na kom piše o modi, hrani i DIY (do it yourself) potpisala ugovor s kompanijom Estee Lauder i izdala dve knjige. Sestre Elsi Larson (Elsie Larson) i Ema Čepmen (Emma Chapman) mame uzdahe svojim fotografijama kreativnih jela i slatkiša i čudima koje stvaraju s malo testerisanja i farbanja na blogu A Beautiful Mess. Pored izdavanja dveju knjiga – jedne s receptima, a jedne DIY – sestre su napravile svoj program čestitki, na koji se možete pretplatiti mesečno ili na više meseci. Svakog meseca pretplatnici dobijaju paket od dvadesetak čestitki, razglednica, zahvalnica ili sličnih papirnih drangulija, koje su sve redom kreativne i neodoljive. Poslednji veliki poduhvat ovih blogerki bila je kupovina kuće od prihoda s bloga! – njeno renoviranje i poklanjanje u dobrotvorne svrhe. Kapa dole.
O KREMICAMA I KARMINIMA
I dok se modne blogerke bave izgledom, ali prevashodno u domenu modnih kombinacija, postoje njihove koleginice bjuti blogerke koje su se skoncentrisale isključivo na kozmetiku. One često ne bloguju već vloguju, a najbolje od njih imaju manje od četvrt veka i već su od svog posla pribavile sebi nekretnine. Nije ni čudo – rubrike o kozmetici i šminkanju među najčitanijim su u ženskim časopisima, a kada o ovim temama govore obične devojke, možemo biti sigurne, ili gotovo sigurne, da ćemo dobiti iskrenu i vrednu procenu, te shodno tome uložiti ili ne uložiti svoj novac. A posećenost ovih kanala, koja gledaoce ne košta ništa, ozbiljno je ulaganje u vrednost blogera i vlogera. Zoi Sag (Zoe Sugg), dvadesetpetogodišnja Britanka poznatija kao Zoella, pretvorila je svoj hobi, koji je počeo u njenoj spavaćoj sobi, u posao s punim radnim vremenom. Njen Jutjub kanal ima više od devet miliona pretplatnika, i doneo joj je mogućnost da ranije ove godine kupi kuću od preko milion funti u Brajtonu. Njena godinu dana starija koleginica Tanja Ber (Tanya Burr) može se pohvaliti „skromnim“ brojem od preko tri miliona pretplatnika, sopstvenom linijom kozmetike, ali i knjigom Love, Tanya – vodičem za lepotu i autobiografijom, uz dodatak saveta i trikova za kuvanje.
A KAKO JE NA DOMAĆEM TERENU?
Trend blogovanja i čitanja blogova nije zaobišao ni našu zemlju. Iako je teško govoriti o ozbiljnim zaradama i uopšte atmosferi bloginga na način na koji ona postoji u globalnim okvirima, stvari su se ipak pomerile s mrtve tačke, na kojoj su bile pre nekoliko godina kada su najčitanije domaće blogerke i dalje radile iz ljubavi. Danas pak Branislava Antović, autorka Brana’s Divine Worlda, živi od svog bloga, na kom beleži svoje odevne kombinacije i rado promoviše domaće umetnike, Ivana Marinković Mandić (Jedan frajer i bidermajer) pronašla je kroz blog novi posao, organizatora venčanja, Jelena Karakaš (Ko ne voli cipele) zahvaljujući blogu dobila je posao u magazinu Elle, Ivana Dagović (Slurp-o-Rama & Cutensils), Nevena Zelunka Cvijetić (Hleb i lale), Sonja Lazukić (Silly World) i Ivana Volić (Moja mesta) svakog godišnjeg doba prave po jednu Gozbu, oflajn događaj koji okuplja ljubitelje druženja i dobrog zalogaja. Za našu najuspešniju blogerku Zoranu Jovanović, poznatiju kao Zorannah, čuli su i oni koji ne prate blogove. Blogerka, koja je svoj modni blog pretvorila u posao, često se može sresti na stranicama žute štampe ili pak na televiziji, a na Sajmu knjiga objavila je svoju knjigu i time podigla mnogo prašine. No, voleli je ili ne, Zorani se mora priznati da je bloging kao pojavu podigla na nivo na kom se on u Srbiji bar malo približio svetskim okvirima. Jer, kao što smo videli, blogovanje se pretvorilo u ozbiljnu industriju i ko zna u kojim će se pravcima kretati u narednim godinama – ali je izvesno da će tu biti još dugo.
Interesantno je pitanje koji je faktor odgovoran za to što neki kvalitetni blogeri imaju praćenje od nekoliko miliona ljudi, a drugi, koji ni u čemu ne izgledaju lošije, ne mogu da probiju nekoliko desetina hiljada. Očigledno, za nečiji uspeh zaslužan je kvalitet, ali istina je da za svaki sadržaj postoji publika. Ko će privući najviše ljudi? Neko s kim možemo da se poistovetimo, neko ko je rastao na način na koji želimo mi da rastemo, ili pak neko ko vodi život kakav sigurno nikad nećemo, ali je baš zato i uzbudljiv? Kakav god odgovor bio, neminovno je da postoji stalan razvoj, prihvatanje novih tehnologija (blogeri su jedva dočekali pojavu Instagrama, a mnogima on danas predstavlja socijalnu mrežu broj jedan za reklamiranje i privlačenje novih pratilaca), nove ideje, nov sadržaj i očuvanje istog onog glasa koji je postojao i na početku, s prvom kamerom i lošim uglovima fotografisanja. Blogovanje je za srećnike i one koji se nadaju da će to postati postalo posao kao i svaki drugi – ako želite da u njemu budete dobri, morate stalno da radite i stalno od sebe zahtevate više, i rezultati će doći. Nekad, doduše, pomaže i malo vilinske prašine.
