Japanci gaje posebnu vrstu ljubavi prema robotima, raznim vrstama mašina i automatizaciji u svakodnevnom životu. Toliko ih vole da im daju neke karakteristike ljudskih bića. Grejač za vodu će vas piskavim glasom opomenuti da je voda proključala, aparat za pravljenje pirinča će vam poznatom melodijom Betovena ili Bitlsa (a često i pesmom po sopstvenom izboru) staviti do znanja da je pirinač skuvan. Kada uđete u kupatilo, brižni glas će vas upozoriti da je pod klizav, a kada završite sa pranjem će vas podsetiti da se automatski uključuje mašina za sušenje vazduha. Mašine za veš i sudove, frižideri, bojleri i usisivači, vam ne samo olakšavaju život već ga istovremeno uveseljavaju propratnom muzikom i obasipaju vas korisnim informacijama i brižnim upozorenjima
Jedno popodne sam u stanu držala čas engleskog grupi dece i na pola rečenice me je Jukiko, moja desetogodišnja učenica, prekinula rečima: „Blago vama!“. Ta misao, izrečena iz nebuha, me je potpuno iznenadila. Nisam mogla da shvatim na čemu bi mi Jukiko zavidela. Ona mi je onda veoma stidljivo rekla da mi zavidi na električnom čajniku. Naime, kad je voda dostigla određenu temperaturu iz mašine su se razlegli zvuci Betovenove kompozicije „Za Elizu“. Potpuno naviknuta na taj zvuk, nisam ni primetila da je čajnik uradio svoj posao. Jukiko je tužnim glasom saopštila da čajnik u njenoj kući samo promeni boju sijalice kad se voda ugreje.
Kada sam pre dvadeset šest godina došla u Japan, začudila sam se prevelikom broju automata za prodaju pića, hrane i svakakvih, često nezamislivih, drangulija. Po nekim statistikama pre dvadesetak godina je postojao jedan automat (Japanci ga nazivaju ĐIDOUHANBAIKI, u bukvalnom prevodu mašina za prodavanje) na deset stanovnika. Iz mnogo razloga broj automata se smanjio, ali je cifra još uvek veoma impresivna.
Japanska nacionalna turistička organizacija kaže da danas na svakih dvadeset tri stanovnika postoji jedan automat. Ima nešto više od pet miliona i pet stotina hiljada automata za prodaju, daleko više nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Procenjuje se da se za godinu dana na ovaj način proda roba u vrednosti od neverovatnih pedeset milijardi dolara.
Prvi automati za prodaju su se pojavili u Japanu krajem devetnaestog veka i tada su se u njima prodavale samo cigarete. Najveći bum su automati doživeli šezdesetih godina prošlog veka kada su velike kompanije za prodaju pića počele da postavljaju sve više automata u ruralnim delovima zemlje. Daleko jeftinije i praktičnije im je bilo održavanje automata nego otvaranje prodavnica. U automatima se ne prodaju samo limenke i plastične flaše raznih pića, uključujući i alkoholna (nekad je to bio raj za maloletne prestupnike, ali je danas kontrola pooštrena i alkohol se može kupiti tek kada čitač na mašini očita lični dokument), već se prodaje mnogo vrsta hrane, pelene, sanitarni ulošci, kozmetika, kondomi, čarape, kravate, rukavice i šalovi, donji veš, crtani romani, časopisi, knjige, razglednice, pisma, marke itd. U bolnicama se nalaze i automati za prodaju cveća i zaštitnih sterilisanih maski i rukavica. U sportskim centrima se u automatima prodaju maske i kape za plivanje, mali peškiri za efikasno upijanje znoja, podmetači za jogu, teniske loptice i raznovrstan sportski pribor. Ispred hramova se nalaze automati koji prodaju amajlije, horoskopska predviđanja za narednu godinu i blagoslovene olovke koje kupuju studenti pred važne ispite. Naravno, postoje i „nevaljali“ automati koji su na ivici zakona, morala i dozvoljenog. Tek uveče, kada padne mrak (preko dana su prekriveni da znatiželjni maloletnici ne bi zavirivali) prodaju se pornografski časopisi i raznorazni pornografski rekviziti, a za one devijantnog seksualnog ponašanja, upotrebljavani donji veš koji je pripadao mlađoj generaciji.
Sve ove mašine ispuštaju različita svetla i zvuke kada kupite nešto. Neke mašine vas mame i ako se približite umilni glas će vam se obratiti sa IRAŠAIMASE (dobrodošli) i upitati da li biste radije čaj ili kafu. Kada kupite našto taj isti glasić će vam se najljubaznije zahvaliti, a sve će biti propraćeno odgovarajućom muzikom i šarenim svetlima. Ispred mnogih fabrika, automati se zahvaljuju na portugalskom i španskom zbog toga što mnogo radnika dolazi iz Južne Amerike (druga ili treća generacija Japanaca rođenih u Brazilu ili Peruu, a sada se vraćaju u zemlju svojih predaka zbog veće mogućnosti za zapošljavanje).
Najnoviji automati za prodaju imaju velike ekrane koji pored tastature za izbor robe i instrukcija za plaćanje imaju opcije da informišu kupce o prognozi vremena i svežim zbivanjima u Japanu. Japan je zemlja sa vrlo niskom stopom kriminala, uključujući i sitan kriminal. Vandalizam je ovde veoma retka pojava i automati su srećno odrađivali svoj radni vek i onda zamenjivani novom i modernijom braćom. Automati imaju svetlu budućnost u Japanu, jer stanovnici ove zemlje imaju slabost prema tehnologiji, automatizovanim mašinama, a ĐIDOUHANBAIKI je odlična spona između prodavaca koji žele da prodaju svoju robu u svako doba dana i noći i kupaca koji žele da im ista bude na raspolaganju kad god im se prohte.
Vesna Belušević (Cukuba, Japan)
