Preksinoć je u Beogradu u prepunoj MTS Dvorani projekcijom filma ,,Bartonova akademija“ Aleksandra Pejna, kao i kratkometražnog rediteljskog debija glumca Raše Bukvića pod nazivom ,,Još jedan dan” svečano otvoren 52. Međunarodni filmski festival FEST. Sam čin otvaranja je obeležila i dodela nagrade Beogradski pobednik Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih srpskih reditelja, kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. U svojoj skoro šest decenija dugoj karijeri ovaj filmski stvaralac je snimio oko 60 filmova. Žilnik spada u ključne figure i začetnike jugoslovenskog modernističkog filma, ali njegov stvaralački opus uveliko nadilazi taj period i proteže se sve do danas.
Film “Bartonova akademija” (The Holdovers) je ovogodišnji kandidat za nagradu Oskar u nekoliko kategorija, među kojima su: najbolji film, glavna muška uloga, sporedna ženska uloga, originalni scenario. U ovom ostvarenju, čiji scenario potpisuje Dejvid Hemingson, skromni profesor prestižne američke škole primoran je da tokom božićnog raspusta ostane u kampusu i vodi računa o nekoliko učenika koji nemaju gde da odu za praznik. Vremenom, on razvija neočekivanu povezanost sa jednim od njih, emotivno oštećenim, pametnim, problematičnim učenikom, ali i sa školskom kuvaricom koja je izgubila sina u Vijetnamu.
Uloge u Pejnovom filmu, koji je već ocenjen kao “šarmantna, delikatno napisana i istančano odglumljena komedija”, igraju: Pol Điamati, Dominik Sesa, Devajn Džoj Rendolf, Keri Preston, Brejdi Hepner, Ian Doli, Džim Kaplan, Endru Garmen, Majkl Provost, Džilian Vigman i drugi. Film “Bartonova akademija” je već nagrađen 2023. godine Zlatnim glubusom za glavnu mušku ulogu u komediji ili mjuziklu koju je poneo Pol Điamati i za sporednu žensku ulogu koja je pripala Devajn Džoj Rendolf, a prikazan je i na festivalima u Torontu, Londonu, Busanu, Talinu, Solunu, Torinu i Marakešu. Kako u SAD-u vole da naglase, reditelj, scenarista i producent grčkog porekla, Aleksandar Pejn, jedan je od retkih u Holivudu koji ima pravo na apsolutnu umetničku slobodu i “finalni rez“ svojih filmova. Mnogi glumci iz filmova ovog stvaraoca, koji je zaradio dva Oskara – za adaptirani scenario, 2005. godine za “Stranputice” i 2012. godine za “Potomke”, osvajali su nagrade ili su bili u najužem krugu za osvajanje istih poput: Džeka Nikolsona, Keti Bejts, Džordža Klunija, Brusa Derna. “Ikona nezavisnog filma” Pejn rediteljski potpisuje i hvaljene filmove: “Sve o Šmitu” iz 2002. godine (premijerno prikazan u Kanu), “Nebraska“ iz 2013 . godine i “Smanjivanje” iz 2017. godine koji je prikazan na otvaranju festivala u Veneciji.
Bartonova akademija je najtopliji zagrljaj koji je FEST mogao da pruži svim gledaocima u znak dobrodošlice. Lično, na izbor da pogledam ovo ostvarenje nisu me navele ni nominacije, ni komentari, već životne priče običnih ljudi oko kojih se plete radnja, kao i neverovatna estetika sedamdesetih koja gledaoce uspešno vraća u prošla vremena obojena nekim pomalo zaboravljenim sentimentima. I da, u tekstovima koji opisuju ovaj film možete primetiti da ga žanrovski kategorišu kao komediju, što on po mom mišljenju nije. Ovo je više slatko – gorka životna priča, drama troje ljudi koji su se igrom slučaja našli na istom mestu i čije se životne staze prepliću tako da svako od njih na osnovu novonastalog sleda događaja uspeva da preusmeri svoju sudbinu.
Radnja filma je smeštena u idiličan zimski pejzaž Nove Engleske za vreme Božićnih praznika u internatu koji pohađaju uglavnom dečaci iz dobrostojećih porodica. Pol Đamati glumi profesora antičke istorije Pola Hanama, koga ni đaci, ali ni kolege naročito ne vole. On je predavač strog i ozbiljan u svom pristupu, sa posebnom pažnjom gradi svoj integritet i njegov pedagoški pristup je temeljan i veoma posvećen. Pol ostvaruje posebnu vezu sa glavnom kuvaricom internatske kuhinje Meri Lamb, koja je nešto ranije izgubila svog sina Kertisa u ratu i ne može da se otrgne od svoje tuge i bola, već ih utapa u viskiju. Tu je i buntovan, ali pametan učenik Angus Tuli, koji zahvaljujući porodičnom neskladu i razilaženjima biva primoran da Božićne praznike provede sa Polom i Meri u internatu. Zanimljivo je da svo troje ljudi, ma koliko oni bili različiti, u sebi nose dozu tuge i bola, ukorenjenu disfunkcionalnost i neku vrstu odsečenosti od sveta i života koji ih okružuju. Radnja filma počinje da se odvija bliskim susretom i prepoznavanjem u njihovim ličnim i potpuno drugačijim tačkama životnog pada.
Period praznika, odsustvo porodice i voljenih osoba karaktere glavnih protagonista boji melanholijom i setom. Neki od njih ne priznaju da su usamljeni, neki su zbog toga duboko tužni, a neki besom, ljutnjom i arogancijom u zanosu mladosti pokušavaju da sakriju svoje emocije. Međutim, jedno je sigurno, oni vremenom postaju ujedinjeni u toj usamljenosti. Prave iskorake iz svojih svetova i bliže upoznaju prošlost svojih saputnika. Kako bi profesor Pol Hanam rekao – ukoliko znate nečiju prošlost, lako možete spoznati i njegovu budućnost. On se na neočekivan način otvara ka Angusu i postaje njegov prijatelj, a možda čak i senka očinske figure koju je Angus nedavno izgubio. Pol ima strpljenja i sluha za njegove mladalačke izlive emocija i u sudbinskim momentima povlači poteze kako bi usmerio i spasio Angusovu budućnost.
Ovo je jedan od onih filmova koji nam ukazuje na to da se iza svakog ljudskog karaktera krije životna priča koja je veoma uticala na to što je ta osoba sada. Ovo je film o tome kako nas život nekad spoji sa potpunim neznancima samo da bi nas naučio neku lekciju, pomogao nam da prebrodimo težak period ili nas vratio u kolosek. Ovo je priča o tome kako je neophodno da nekad dođe do potpunog kraha svakodnevice da bi skupili dovoljno hrabrosti i krenuli na put koji odavno priželjkujemo. Bartonova akademija je zapravo Akademija života u svoj svojoj jednostavnosti, ali i posebnosti. Čak i onda kad nas duhovi prošlosti i lični neuspesi progone, kad ljudi koji su nam značili odu iz naših života i kad mislimo da su naši dani proćerdani, bez nade da ćemo se ikad uklopiti u sistem, čak i tad treba ostati otvoren – zato što magija slučajnih susreta začinjena pažnjom, čovečnošću i ljubavlju može preokrenuti sve. Pogledajte Bartonovo akademiju, biće to jedan veoma topao i prijatan zagrljaj u sivim februarskim danima.
Inače, na bogatom filmskom repertoaru 25. februara, trećeg dana FEST-a možete pogledati i:
- Bonar, Pjer i Marta, Sinepleks Galerija Beograd, 16:30h, drama
Kada je francuski slikar Pierre Bonnard upoznao Marthe de Meligni, nije znao da će ova samoproglašena aristokratkinja postati kamen temeljac njegovog života i rada. Od ovog trenutka postala je više od muze za „slikara sreće“, pojavljuje se u više od trećine njegovih radova. Zajedno su do svog umetničkog ostvarenja došli zahvaljujući živopisnoj ljubavi, različitoj od standarda njihovog vremena, negujući veliku misteriju oko svoje veze. Film je zasnovan na istinitoj priči.
- Četiri ćerke, Dom omladine Beograd, 12:30h, dokumentarni film
Život Olfe, Tunižanke i majke četiri kćeri, oscilira između svetlosti i senke. Jednog dana, njene dve najstarije ćerke nestaju. Da bi upopunio njihovo odsustvo, reditelj Kaouter Ben Hanija poziva profesionalne glumce i postavlja izvanredan filmski mehanizam da otkrije priču o Olfi i njenim ćerkama. Intimno putovanje puno nade, pobune, nasilja, međugeneracijskog nasleđa i sestrinstva, koje će dovesti u pitanje sam temelj naših društava.
- Crni čaj, Dvorana Kulturnog centra, 17:00h, drama
Aja je žena u ranim tridesetim. Nakon što je zaprepastila sve rekavši „Ne“ na dan svog venčanja, ona napušta Obalu Slonovače i započinje novi život u Kini. Živeći u oblasti u kojoj se afrička dijaspora susreće sa kineskom kulturom, pronalazi posao u butiku čaja čiji je vlasnik Kinez Cai. Cai inicira Aju u kinesku čajnu ceremoniju. Dok je uči ovoj drevnoj umetnosti, njihova veza prerasta u ljubav. Ali da bi njihova rastuća strast bila podržana poverenjem, oboje moraju da se oslobode svog tereta i da se suoče sa svojom prošlošću.
- Godar o Godaru, Jugoslovenska kinoteka, 18:30h, dokumentarni
Godar o Godaru je arhivski autoportret Žan-Lik Godara. Priča prati jedinstven i nečuven put, sastavljen od iznenadnih odlazaka i dramatičnih povrataka, filmskog stvaraoca koji se nikada ne osvrće na svoju prošlost, nikada ne snima isti film dva puta i neumorno nastavlja svoje istraživanje, u zaista neiscrpnoj raznolikosti inspiracije. Kroz Godarove reči, njegov pogled i njegov rad, film priča priču o životu bioskopa priča o čoveku koji će uvek zahtevati mnogo od sebe i svoje umetnosti.
- Uspon i pad Džona Galijana, Dom omladine Beograd, 20:00h, dokumentarni
Od sredine 1980-ih do 2011. godine Džon Galijano, blistavi, ikonoklastični glavni dizajner u Dioru, smatran je jednim od najvažnijih modnih dizajnera u istoriji, ali u februaru 2011. godine pojavio se video na kojem Galijano izbacuje antisemitske klevete u pariskom baru. Dior ga je otpustio, jevrejska zajednica ga je okrivila i izopštila ga iz sveta mode. Izgubio je sve. A onda je pokušao da se iskupi.
- Hotel Palas, Sinepleks Ušće Beograd, 22:00h, komedija
Nekada je postojao, a postoji i danas… Hotel Palas. Izvanredan zamak koji je ranih 1900-ih osmislio mistični arhitekta, smešten u švajcarskim Alpima, usred snežne doline. Hotel Palas ima gotičku i bajkovitu atmosferu u kojoj se sastaju bogati, razmaženi i gosti iz celog sveta. Ove godine ih je sve okupio jedinstven događaj: doček Nove godine 2000. U službi njihovih ekstravagantnih potreba je horda konobara, konobara, kuvara i recepcionara.
- Udar sreće, MTS Dvorana – 9:30h, Jugoslovenska kinoteka – 16:00h, drama
Fani i Džin izgledaju kao idealan bračni par. Oboje su profesionalno ostvareni, žive u prelepom stanu u ekskluzivnom kvartu Pariza, i čini se da su zaljubljeni isto koliko i kada su se prvi put sreli. Ali kada Fani slučajno naleti na pisca Alena, bivšeg druga iz srednje škole, on je obara s nogu. Uskoro se ponovo vide i zbližavaju se sve više…
